Pionir u uzgoju kupusa, glavice prodaje sa njive - šta je tajna proizvodnje?

Dobrica Vesić iz topolskog sela Žabare godinama se bavi povrtarskom proizvodnjom i to prvenstveno uzgojem paprike, a ove sezone po prvi put zasadio je i kupus. Iako je ova godina bila teška za poljoprivrednike naš sagovornik je zadovoljan prinosom i kvalitetom koji je postigao u svom kupušnjaku. 

"Zasadili smo površinu 15 do 18 ari. Nismo hteli više jer ovo je sasvim dovoljno da sami porodično sve odradimo. Sorte potomak i fruktor, većim delom potomak. To je sorta koja se lako kiseli, krupnoća glavica je solidna, malo je više jedar i lako pucaju glavice ali opet ima dobrog prinosa i ja sam zadovoljan", kaže Vesić. 

"Potomak" dostojan naslednik meleza, uprkos suši opravdao očekivanja

Ovaj povrtar ističe da je na prvi pogled lako prepoznati dobar kvalitet kupusa, pa nam otkriva i kako. 

"List treba lepo da se roluje, kad uzmete glavicu u ruke i krenete da rolujete list, a on se pravilno uvija to je dobar kupus i za sarmu i za druga jela. Prosečna težina potomka sa ove parcele je do tri kilograma dok je fruktor dostigao i pet kilograma." 

Bez vode nema života

Pravilna agrotehnika i poštovanje svih mera od presudnog su značaja za dobar prinos. Međutim, Vesić je mišljenja da je voda obavezna za uzgoj kupusa i da bez toga ne treba razmišljati o podizanju zasada.

"Na ovoj parceli je uveden sistem kap po kap, imamo vodu blizu i to je najvažnije što ovom povrću treba, bez vode - nema života za tu biljku. Sve sam odradio na vreme, malo više đubriva organskog sam uneo i to je zapravo razlog zašto uz mnogo vode pucaju glavice. Ali, moralo je tako, inače ne bi imali ovakav prinos. U početku sam poštovao primenu hemije, kasnije kada su počele da se zavijaju glavice ništa više nisam koristio, tako da je ovo prvenstveno zdrav kupus", objašnjava ovaj domaćin. 

Prodaja sa njive

Lepo formirane glavice zavidne težine, kod Vesića se uglavnom prodaju direktno na njivi, i kako kaže - to se pokazalo kao dobra praksa. 

"Kupac me pozove, pita kad može da dođe, dogovorimo se i evo kao što ste i sami videli, ja bar polovinu prinosa prodam direktno u njivi. Mušterije su zadovoljne, izaberu krupnoću, količinu, ja im upakujem i uvek se vrate jer je ovo zdrava roba. Takođe prodajem i na pijaci u Topoli, Natalincima, a ove godine cena je 40 dinara za kilogram."

Obzirom da je Dobrica pionir u uzgoju kupusa, ističe da je zadovoljan i da od ovog povrća može i da se zaradi. 

"Sve je skupo, sama proizvodnja bilo kog povrća je poskupela, ali mi na selu koji živimo navikli smo da radimo oko zemlje i proizvodimo, sad koliko se zaradi. Nekad više, nekad manje, uglavnom preživljava se i funkcioniše, ne treba mnogo kukati, a ne treba se ni hvaliti, svaka godina je drugačija", kaže ovaj topolski povrtar. 

Više ili manje soli

Sezona kišeljenja kupusa uveliko je u toku, a Vesić nam otkriva i kako ga pravilno ostaviti za zimu.

"Prvo se očiste glavice od oštećenih listova, zatim se spakuje kupus tako što se koren okreće na gore. Rastvori se voda i so i sa tom tečnošću nalije kupus. Na 10 litara vode obično ide 400 grama soli mada neko stavlja više, ili manje soli, zavisi od ukusa. Obavezno je pretakanje na 15 dana i nema bojazni da tako ukišeljen kupus neće dočekati proleće i biti izuzetnog ukusa", tvrdi on. 

I dok je potomak karakterističan po nešto mekšim glavicama koje se brže ukisele, fruktor je pak specifičan jer se sporije kiseli zbog sabijenijih glavica. Međutim, obe sorte kod ovog domaćina podjednako se kupuju, a mušterije pristižu sa svih strana.