• Parazit luka
  • 17.04.2019. 07:30

Plamenjača luka: April pogodan za pojavu parazita

Parazit se u usevu vrlo brzo širi i za kratak period zahvata sve biljke. Kao kod kornišona, bolesne biljke izgledaju kao da su spaljene vatrom i zbog toga se bolest i naziva plamenjača.

Foto: Depositphotos/samael334.gmail.com
  • 836
  • 21
  • 0

Plamenjaču luka prouzrokuje gljivica Peronospora destructor. Prvi simptomi ove bolesti mogu se očekivati u ovom mesecu, a svi uslovi za njenu pojavu već su ostvareni. Najčešće se prvi simptomi javljaju u aprilu pa sve do početka maja na biljkama koje se razvijaju iz zaraženih glavica luka. Tu govorimo o sistematičnim simptomima dok lokalni nastaju od sekundarnih zaraza ovim patogenom.

Plamenjača luka rašireno je obolenje u svetu i kod nas. Kao i ostale plamenjače, stvara značajne ekonomske štete u proizvodnji. Patogen je najštetniji u vlažnijim područjima uzgoja luka, kao što su nizije i blizine reka, bara, potoka i slično. U proizvodnji su zabeleženi gubici i do 80%.

Manifestacija zaraze

Listovi koji bivaju zaraženi propadaju, a glavice nedovoljno sazrevaju. Tokom zime one se teže čuvaju. Plamenjačom može da bude zaražena glavica luka, zbog čega dolazi do truleži i propadanja tokom skladištenja.

Tokom sistematične zaraze biljke su zakržljale, dobijaju znakove hloroze pa se savijaju prema dole. Na lišću se obrazuje maljava presvlaka sive boje. Ta presvlaka sastavljena je od spleta sporonosnih organa gljive. Na mestu infekcije lisno tkivo nekrotira. Time nastaju pege koje se šire prema osnovi listova. Bledim pegama počinju lokalne zaraze i one budu različite veličine. Lišće vene i odumire.

Lukov listojed - mala larva, velika štetočina

Parazit se u usevima vrlo brzo širi i za kratak period zahvata sve biljke. Kao kod kornišona, bolesne biljke izgledaju kao da su spaljene vatrom i zbog toga se bolest i naziva plamenjača.

Razvoj gljive

Ova gljiva prezimljava kao micelija u zaraženim glavicama, a ponekad i u oosporama. One se na biljnim ostacima mogu zadržati i do pet godina. Iz obolelih lukovica u proleće razvija se nova biljka. Micelija nastavlja svoj razvoj i širi se u međućelijske prostore novoformiranih biljnih organa. Time se ostvaruje sistemična zaraza. U toku vegetacije nastaje više generacija parazita. Oospore nastaju u nekrotiranom tkivu i one dolaze u zemljište u obolelom lišću.

Mere zaštite

Osnovna preventivna mera za bilo kakve bolesti upotreba je zdravog semenskog materijala, odnosno, lukovice. Naravno, ne sme se izostaviti ni plodored pa se on mora primenjivati tri do četiri godine. Zaražene biljke moraju se spaljivati ili zaoravati.

Luk je potrebno saditi na osvetljenim i provetrenim površinama. Zemljište mora biti rahlo i propusno. Treba izbegavati gustu setvu i obilne prihrane azotnim đubrivima. Kod suficita makroelemenata dolazi do lakšeg obolevanja. Treba izbegavati uzgoj uz rečne tokove, potoke, barna područja. Glinovita zemljišta pogodna su za razvoj ove gljive jer su manje propusna.

Ukoliko dođe do zaraze, a i preventivno, treba koristiti fungicide na bazi bakra, metalaksila (ukoliko nije reč o mladom luku za konzumaciju jer ova sredstva imaju najčešće dugu karencu), mankozeba, cineba i propineba.

Dobri rezultati ostvaruju se preventivnom zaštitom fungicidom Aliette Flash.


Tagovi

Uzgoj luka Plamenjača luka Mere zaštite Preventivne mere


Autor

Bekir Dolić

Više [+]

Bekir je diplomirani inženjer opšte poljoprivrede, radi na terenu BiH, zaljubljenik u voćarstvo i hortikulturu. Posebno ga interesuje autohtona genetika svih biljnih vrsta.