Plamenjača luka može da umanji prinose i do 80 odsto. Ključne su preventivne mere

Plamenjača luka smatra se jednom od najštetnijih bolesti luka kod nas, crvenog, belog, praziluka, ali i vlašca. Zbog velike destruktivnosti parazit je dobio ime "destructor". Usled direktnih šteta prinosi luka mogu biti umanjeni i 80 odsto.

Bolest uzrokuje gljivica Peronospora destructor. Na lišću se javljaju izdužene bledožućkaste pege, na kojima se zapaža prljavosiva prevlaka od spora. Oboleli listovi se suše, a zaraza sa listova prelazi na glavicu. Zaražene lukovice na preseku imaju karakterističan masnostaklast izgled. Ubrzo dolazi do razmekšavanja i truljenja glavice.

Lišće vene i suši se

Gljiva se održava i prezimljava u biljnim ostacima i sistemično zaraženim glavicama luka, odnosno arpadžika. U proleće, kada se iz zaraženih lukovica razvija nova biljka, gljiva nastavlja svoj razvoj i širi se, a to se otkriva pojavom pojedinačnih, bledih i zakržljalih biljaka. U proleće, početkom maja u usevu se mogu uočiti "žarišta" u vidu pojave na pojedinim biljkama koje imaju bledu boju lišća i zaostaju u porastu.

Plamenjača u maju: Evo šest najčešćih grešaka zbog kojih dolazi do zaraze u bašti

Vlažno i prohladno vreme u proleće je naročito pogodno za infekciju i širenje gljive. U uslovima visoke vlažnosti i povećane toplote na lišću biljaka uočava se prljavosivoljubičasta prevlaka od spora parazita. Na mestima infekcije javlja se nekroza od vrha ka osnovi lišća. Lišće počinje da vene, a kasnije se suši. Potom se zaraza širi na celoj površini pod lukom.

Mere zaštite

Pre svega, potrebna je setva i sadnja otpornih sorti, primena trogodišnjeg plodoreda, prostorna izolacija prolećnog od jesenjeg useva. Za sadnju koristiti zdrave lukovice. Hemijsku zaštitu sprovodimo kada se lišće razvije iznad 10 cm, odnosno u vreme intezivnog razvoja. Prvo preventivno prskanje je obično krajem aprila - početkom maja, a zatim treba obaviti još jedno do dva tretiranja u razmaku 10 - 12 dana.

Protiv plamenjače luka mogu da se koriste preparati na bazi hidrohlorida + fluopikolida (karenca sedam dana), hlorotalonila (karenca sedam dana), azoksitrobina (karenca 14 dana), bakar-oksida, boskalida+piraklostrobina, propamokarba-hidrohlorida+fluopikolida, mankozeba+metalaksila-M.

Gljivične bolesti belog luka - najvažniji je plodored

Preporuka je da se navedeni fungicidi primenjuju preventivno pre ostvarivanja uslova za zarazu ili u vreme pojave prvih simptoma.

Za gajenje osetljivih lukova koristiti ocedno zemljište, a setvu i sadnju obaviti tako da postoji veće rastojanje u redu i između redova, jer to omogućava bolje provetravanje, kada se stvaraju nepovoljni uslovi za razvoj gljive. Za sadnju luka izabrati osunčane terene, jer brže sušenje lista smanjuje mogućnost infekcije. Gajenje manje osetljivih sorti lukova značajna je mera zaštite.

Izbegavati gajenje arpadžika ili merkantilnog luka u blizini useva semenskog luka.