• Bolesti belog luka
  • 11.03.2020. 18:00

Gljivične bolesti belog luka - najvažniji je plodored

Sadnim materijalom lukovičastog povrća mogu se preneti različiti mikroorganizmi i to uglavnom gljivični uzročnici bolesti, pa treba biti oprezan prilikom izbora glavica za reprodukciju.

Foto: Depositphotos/york010
  • 1.278
  • 26
  • 0

Sve biljne vrste koje uzgajamo su podložne napadima raznih bolesti pa tako i beli luk. Najčešće ga napadaju gljivice iz rodova: BotrytisFusariumPeronosporaPuccinia i Sclerotium.

Kod nas nema selekcioniranih sorata belog luka, pa se za reprodukciju proizvode domaći eko - tipovi. Sadnim materijalom lukovičastog povrća mogu se preneti različiti mikroorganizmi i to uglavnom gljivični uzročnici bolesti, pa treba biti oprezan prilikom izbora glavica za reprodukciju. Na mestu odvajanja može doći do infekcije ako izdvojeni češnjevi stoje duže u skladištu. Kod bolesti važno je prepoznati simptome i u pravo vreme krenuti sa zaštitom.

Prolećni beli luk - kada i kako se sadi

Najčešće bolesti koje se javljaju na belom luku

Na belom luku se mogu pojaviti tri vrste truleži: siva, bela i suva te plamenjača i rđa. 

Siva trulež

Sivu trulež izazivaju gljive iz roda Botrytis koja se javlja tokom vlažnih godina. Gljive iz ovoga roda se razvijaju u širokom temperaturnom rasponu iako one nisu ograničavajući učesnik razvoja. Simptomi su najčešće vodenaste pege na listovima i trulež gornjeg dela lukovica. Zaraženi biljni delovi su prekriveni sporama gljiva koji čine gustu sivu prevlaku.

Beli luk kralj bašte i voćnjaka - štiti od štetočina i obolenja

Bela trulež

Belu trulež izazivaju gljivice iz roda Scelortium i to je najopasnija bolest korena lukovičastog povrća koja najčešće napada beli luk. Prvi znak zaraze je žućenje listova na nadzemnim organima. Zaraženo lišće ubrzo krene odumirati od vrha prema dole i postaje suvo i smeđe. Na podzemnim organima je vidljiv razvoj bele prevlake odnosno micelij gljiva i to na korenu i bazalnom delu belog luka u kontaktu sa zemljištem. Bolest se širi kada su temperature tla između 15 i 20°C, a iznad 25°C zaraza nestaje. Za suzbijanje je dozvoljeno sredstvo aktivne materije Tebukonazol. 

Suva trulež

Bolest suvu trulež izazivaju gljive iz roda Fusarium koja na donjem delu belog luka uzrokuje trulež ili plesan. Na lišću takođe nastaju promene poput žućenja, venuća i sušenja, a trulež se nastavlja i tokom skladištenja. Zbog globalnih klimatskih promena sve je značajniji porast oboljelih biljaka. Za suzbijanje ove bolesti kod nas nije dozvoljen ni jedan fungicid.

Žućenje listova luka - ovoj pojavi pogoduje vreme

Plamenjača 

Plamenjača je bolest čiji je uzročnik Peronospora, a njeni simptomi se lako prepoznaju. Biljke iz zaraženih češnjeva mogu propasti već u početnim stadijumima razvoja ili zaostati u rastu, a listovi se savijaju i postaju hlorotični. Kada su vlažni uslovi, celi listovi bivaju presvučeni sivoljubičastom prevlakom sporonosnih organa. Kod sekundarne zaraze na listovima nastaju malene svetlo žute pege koje u povoljnim vremenskim uslovima postaju sve veće, a u uslovima visoke vlage su presvučene prevlakom sporonosnih organa. Ono što treba naglasiti je to da se u uslovima suše ne razvija prevlaka, a tkivo unutar pege nektotizira i nasele ga saprofitne gljive zbog čega poprima crnu boju. Lukovice zaražene ovom gljivom lako trunu i teško se skladište. Za suzbijanje na belom luku su dozvoljena sredstva aktivne materije - azoksistrobin.  

Rđa

Rđu izazivaju gljive iz rodova Puccinia, a simptome je lako prepoznati. Na listovima nastaju okruglasti do izduženi žutosmeđi plikovi koji krajem vegetacije promene boju u tamnosmeđu. Tokom jakih zaraza može doći do sušenja lišća, glavice su osetno manje, a neke čak i istrunu. Ova bolest se održava na zaraženim biljnim ostacima pa je važno njihovo uništavanje. Za suzbijanje dozvoljeno je sredstvo poput Lune Experience

Plamenjača luka: April pogodan za pojavu parazita

Najvažnija mera zaštite je plodored

Važno je prilikom određivanja optimalnih rokova zaštite pratiti količinu i raspored padavina, temperaturu kao i relativnu vlagu vazduha i zadržavanje vlage na nadzemnim organima. Najvažnija mera je poštovanje plodoreda od četiri godine. Treba uzgajati otporne sorte i čuvati sadni materijal u optimalnim uslovima. Kod zaštite preporučuje se koristiti i fungicide koji istovremeno deluju na dve bolesti.


Tagovi

Bolesti belog luka Siva trulež belog luka Bela trulež belog luka Suva trulež belog luka Plamenjača belog luka Rđa belog luka Mere zaštite Fungicidi


Autorka

Martina Popić

Više [+]

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Crkva Svete Petke u Vranju poznata je i kao Krstata džamija. Za vreme Turaka crkva je pretvorena u džamiju tako što je dograđen minaret, ali su Turci ostavili krst, pa je narod prozvao Krstata džamija.