• Beli luk
  • 21.02.2020. 18:00

Prolećni beli luk - kada i kako se sadi

Optimalne temperature za rast belog luka su od 17 do 20°C, a sadi se najčešće u martu, čim to vremenski uslovi dopuštaju.

Foto: Depositphotos/Premuda
  • 1.419
  • 72
  • 1

Beli luk (Allium sativum L.) ubraja se u najstarije povrtarske kulture, poznat je više od 4.000 godina, a od davnina se zna za njegove lekovite osobine.

Može se sejati u proleće ili u jesen, a prolećni se razlikuje od jesenskog po veličini lukovica i broju češnjeva u njima. On ima manju glavicu s više sitnijih češnjeva za razliku od jesenskog koji ima veću glavicu i manji broj krupnijih češnjeva, ali prolećne glavice traju duže, čvršće su i bogatije eteričnim uljima. Oba se uzgajaju na sličan način, a zajednička im je agrotehnika i to da ne vole kisela zemljišta.  

Proizvodnja belog luka unosan je, ali zahtevan posao

Dobro podnosi niske temperature, a optimalne za rast su od 17 do 20°C

Beli luk je kultura koja vrlo dobro podnosi niske temperature pa u kontinentalnim područjima ne strada čak ni tokom zime. Niče na temperaturi od tri do 5°C, a razvijena biljka je otporna na niske temperature čak i do -30°C. Optimalna temperatura za rast je od 17 do 20°C, a u fazi zrenja lukovice povoljne su temperature od 25 do 30°C.

Pri visokim temperaturama, kada se zakasni sa sadnjom u proleće dolazi do produženja vegetacije i stvaranja sitnih glavica koje imaju manju tržišnu vrednost. Zbog toga beli luk mora biti izloženi nižim temperaturama tokom različitog vremenskog razdoblja kako bi formirali lukovicu.

Ne voli teška i kisela zemljišta ni mesta bez dovoljno svetlosti

Beli luk uspeva na dubokim i propusnim zemljištima koja su bogata organskom materijom i humusom. Nikako mu ne odgovaraju teška i kisela tla, a ne podnosi ni senku pa se preporučuje za njegovu sadnju odabrati mesto s puno svetla.

Na istoj parceli se sadi nakon tri do četiri godine, dok se jesenski sadi u oktobru, prolećni je preporuka saditi u martu odnosno što pre vremenski uslovi dozvole. Čak i stručnjaci napominju da je bolja što ranija sadnja. Dobre predkulture za beli luk su paradajz, paprika, kupus, pasulj, krastavac, strne žitarice.

Pravilan uzgoj belog luka na otvorenom

Pre sadnje treba odvojiti češnjeve i saditi one krupnije

Češnjevi se pre sadnje odvajaju od glavice i koriste se oni krupniji. Sadnja se obavlja mehanizovano sadilicama ili ručno na manjim površinama. Pre sadnje češnjeve je potrebno dezinfikovati. Za dezinfekciju je potrebno pripremiti rastvor pepela i vode u odnosu 1:5. U ovom rastvoru držati češnjevi dva sata.

Razmak redova prilikom sadnje je 30 cm, a razmak između češnjeva u redu je od 10 do 12 cm ili gušće ako će se razređivati. Za prolećnu setvu beli luk se sadi na dubinu od dva do tri centimetra. Za jedan hektar prolećne proizvodnje potrebno je oko 750 do 800 kg češnjeva dok je za jesensku sadnju potrebno nešto više, a on se i dublje sadi.

Ima velike zahteve prema hranivima

Beli luk ne podnosi česta okopavanja već samo plevljenje i prihranjivanje azotnim đubrivima. Za prolećni uzgoj poželjno je tokom jesenske obrade uneti organska hraniva, a tada se mogu uneti i mineralna.

Osim dodavanja stajskog đubriva preporučuju se srednje plodna zemljišta nađubriti sa oko 600 do 800 kg NPK đubriva u razmeri 7:14:21. U proleće se obavlja prihrana i to u fazi 3 lista sa 100 do 150 kg KAN-a. U slučaju sušnog proleća potrebno je i višekratno navodnjavanje, a u fazi posle sadnje u periodu intenzivnog rasta listova i pri formiranju lukovica, beli luk ima izrazite zahteve prema vodi.

Najčešće bolesti i štetočine 

Tokom uzgoja najopasnije bolesti su siva i bela trulež i to tokom svih faza vegetacije, a osim te dve bolesti javlja se još i plamenjača i rđa luka.

Od štetočina najveće štete prave lukove muve, iz čijih jaja se izlegu larve i u samom prelazu s glavice na stabljiku tj. u zoni korenovog vrata ubušuju se i hraneći se prave štetu. Preporuka je u zasad staviti lepljive ploče zbog preglednosti štetočina, te ukoliko je potrebno primeniti biološke ili hemijske mere suzbijanja.

Vadi se kada lišće požuti, a stabljika polegne

Beli luk posađen u proleće se najčešće vadi u avgustu i to kada lišće požuti, a stabljika polegne. Nakon vađenja potrebno ga je skladištiti na prozračno mesto zaštićeno od sunca. Preporučuje se čuvati beli luk pri temperaturi od jedan do 2°C i relativnoj vlazi vazduha od 70 do 75 odsto, uz češće provetravanje skladišnog prostora. Prinosi belog luka proizvedenog prolećnom sadnjom su od pet do osam tona po ha, dok jesenska sadnja daje nešto veće prinose.


Tagovi

Sadnja belog luka Prolećna sadnja belog luka Povrće


Autorka

Martina Popić

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.