Pravilan uzgoj belog luka na otvorenom

Beli luk, na otvorenom, može da se proizvodi u dva roka za sadnju. U proleće se sade lukovice, takozvanog proletnjaka, dok se beli luk koji se sadi s jeseni, naziva ozimi ili jesenjak.

Prolećni beli luk se od jesenjeg razlikuje po veličini lukovica i broju čenjeva u njima. Proletnjak ima manju glavicu i više sitnijih čenjeva, dok jesenjak ima veću glavicu i manji broj krupnijih čenjeva. Za oba je zajedničko to da ih ne treba proizvoditi na kiselom zemljištu, imaju izrazite zahteve prema ishrani i ista im je agrotehnika.

Položaj čenjeva u zemlji veoma važan

Sadnja belog luka može se obaviti ručno ili mašinski, a za nju se koriste krupniji čenjevi. Pre početka sadnje, čenjeve je potrebno dezinfikovati. Najbitnije u tom poslu je da lukavica ili čenj, budu ispravno postavljeni i to sa petom na dole i vršnim delom ka površini. Položaj može biti i blago zakošen, ali nepoželjno je da se čenj posadi naopačke, što se često dešava pri mašinskoj sadnji.

Jesenjak se sadi u oktobru, proletnjak u martu

Za sadnju 1 ha, potrebno je oko 1.000 kg jesenjaka i 700-800 kg proletnjaka. Beli luk se sadi u dobro pripremljeno zemljište, na dubinu od 4-5 cm, u jesen i 2-3 cm u proleće. Sadi se u trake ili redove, u zavisnosti od potreba i mogučnosti domaćina. Najbolje je 30 x 10-12 cm, a može i u trorede trake. Ukoliko su agrometeorološki uslovi povoljni, jesenji beli luk se sadi u oktobru, a prolećni u martu, mada nije kasno ni da se posadi u aprilu. Stručnjaci napominju da je bolja ranija setva.

Beli luk ne podnosi monokulturu

Kada je reč o uslovima za uspevanje, moglo bi se reći da su zahtevi pomalo specifični. Iako je već rečeno da beli luk ne treba gajiti na kiselim zemljištima, ukoliko se neko ipak odluči za uzgoj na takvom zemljište, u godini pre sadnje, mora se obaviti kalcizacija. Stručnjaci preporučuju upotrebu organskih hraniva, ali za jesenjak pod prethodni usev. Beli luk ne podnosi monokulturu, pa ga ne treba gajati posle biljaka iz iste familije. Za proletnjak je poželjno organska hraniva uneti u jesen pri osnovnoj obradi, kada se mogu uneti i mineralna hraniva.

Izraziti zahtevi prema azotu

Zahtevi luka prema mineralnoj ishrani su 80-100 kg azota (N), 60-80kg fosfor-pentoksida (P2O5) i 40-80kg kalijum-dioksida (K2O). Luk ima izrazite zahteve prema azotu, koji najviše iskorišćava, a koji se i najviše ispira u zemljišti. Uopšteno govoreći, za proizvodnju te povrtarske kulture, potreban je odnos hraniva 1 : 2 : 3, koji treba dati u osnovnoj obradi, dok se za prihranu koristiti KAN u količini do 150 kg/ha, i to u fazi tri lista.

U fazi intenzivnog rasta i formiranja lukovica zahtevi prema vodi su izraziti

Nega belog luka sastoji se u zaštiti biljaka od korova, štetočina, prihrani i navodnjavanju. Mehanička nega teško je izvodljiva zbog gušće sadnje, pa se zato preporučuje dobra i kvalitetna osnovna obrada, kao i hemijska zaštita useva uz saradnju sa stručnim licem. Navodnjavanje je poželjno, a norma navodnjavanja kreće se do maksimalnih 35 mm na lakšim zemljištima. Prosek je 20-30 mm po jednom navodnjavanju. U fazi posle sadnje, desetak dana, u periodu intenzivnog rasta listova i pri formiranju lukovica, beli luk ima izrazite zahteve prema vodi.

Kada je vreme za vađenje belog luka?

Jesenji beli luk vadi se u julu, a prolećni u avgustu. Luk je spreman za vađenje kada se lažno stablo povije, odnosno kada je dve trećine lista još zeleno. To povrće može se vaditi ručno ili mašinski po suvom i toplom vremenu, a odmah po vađenju treba ga sušiti na senovitom i provetrenom mestu. Na kraju treba dodati i to da prinos belog luka uz preduzete sve agrotehničke mere može da ide i do 10 tona po hektaru za jesenji i 2-4 t/ha za prolećni.

Foto: Lee Brown / Flickr