Žućenje listova luka - ovoj pojavi pogoduje vreme

Biljke crvenog i belog luka krajem zime i početkom proleća, veoma su osetljive. Veoma često na ozimim lukovima u ovom periodu primećujemo simptome žućenja i propadanja listova. Ovi simptomi mogu biti izazvani promenom uslova, pojavom oboljenja ili napadom štetočina. Rezultat žućenja listova luka može biti smanjen rast i prinos, ali i potpuno propadanje biljaka.

Nakon otapanja snega, biljke ozimog luka ostale su nezaštićene, a usled variranja dnevne i noćne temperature listovi postaju žuto obojeni. Zbog kiše zemlja je previše vlažna što još više pospešuje pojavu žutila na listovima. Kombinacija ova dva faktora rezultira gušenjem korena i smanjenim usvajanjem hraniva.

Kako bi se usev luka što brže oporavio,  potrebno ga je prihraniti, a sa porastom temperature i luk se oporavlja od pojave žutila.

Simptomi mnogih oboljenja započinju pojavom žućenja listova luka jer je luk osetljiv na bolesti, posebno u uslovima povišene vlažnosti zemljišta i niske temperature. Najčešće se od oboljena na luku javljaju plamenjača, rđa i trulež luka.

Plamenjača luka

Plamenjača luka najčešća je bolest luka koja se brzo širi. Javlja se na crvenom, belom luku, praziluku i luku vlašcu. Prvi simptomi uočavaju se na listovima, a u povoljnim uslovima simptomi se šire i na lukovicu i najbolje su vidljivi u jutarnjim satima, kada se zbog vlage na listovima formira tamna mrlja. Listovi se savijaju, gube boju i tokom vremena suše se. Optimalni uslovi za razvoj oboljenja je temperatura do 10°C uz povišenu vlažnost vazduha. Spore gljive šire se pomoću vetra i zbog toga je potrebna veća udaljenost parcela pod lukom.

Kako bi sprečili širenje, potrebno je barem jednom u toku nedelje pregledati usev luka. Ukoliko su uslovi optimalni, pregled obaviti češće.

Rđa luka

Rđa luka najčešće se javlja kada je proleće kišno i vlažno tokom dužeg perioda. Najčešće se javlja na belom luku i praziluku. Simptomi se javljaju na listovima u vidu rđavih pegica koje kasnije pocrne. Bolest se brzo širi. Napadnuti listovi suše se što umanjuje prinos. Spore se prenose vetrom, kišnim kapima i preko insekata.

Pojavi i širenju rđe luka pogoduje i preterano đubrenje azotnim đubrivima. Kod viška azota u ishrani slabi mehanička struktura listova, oni su mekši i gljivica lakše prodire u tkivo lista.

Trulež luka

Trulež luka izazivaju brojne gljivice, a za sve je zajedničko da izazivaju oboljenje koje se može pojaviti u bilo kom razvojnom stadijumu luka, ali i tokom skladištenja. Simptomi se najčešće manifestuju vodenastim pegama u području vrata. Veoma često pojava ovog oboljenja prođe neprimećeno i do razvoja bolesti dolazi tek na uskladištenim glavicama luka.

Bolje sprečiti nego lečiti

Najvažnije mere borbe protiv ovih oboljenja su preventivne:

• kod setve odabrati otporne sorte,
• obratiti pažnju na đubrenje - ne preterivati sa azotnim đubrivima,
• drenirati zemljište - kopati kanale okolo gredica na kojima sadimo luk,
• uklanjati zaostale glavice iz bašte i samonikle lukove,
• ne saditi lukove na isto mesto najmanje  4 godine

Preventivno se nakon svake kiše usev luka može tretirati mešavinom mleka i sode bikarbone u koju smo dodali malo deterdženta za pranje sudova.

Ozimi i beli luk izloženi bolestima i insektima

Ukoliko je došlo do pojave oboljenja, u zaštiti lukova odlično se pokazao napitak od listova rena.

Lukova muva

Napad štetočina takođe može dovesti do žućenja listova. Veoma često kao rezultat napada lukove muve, možemo videti žute listove.

U zaštiti od lukove muve koriste se biljke i materije koje se odlikuju jakim mirisom. U zaštiti luka nabolje se pokazao pepeo, pelin, duvan i mlevena paprika, paradajz, maslačak, ruzmarin, menta, četinari i mnoge druge biljke.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor