Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Zimsko povrće
  • 13.12.2023. 12:00
  • Sremski okrug, Vojvodina, Stara Pazova

Plastenike ne greju, najbolje prošli sa paradajzom, sada čekaju salatu i spanać

Porodica Hadrik iz Stare Pazove se već više od 40 godina bavi povrtarstvom, a u svojoj ponudi ima brojno sezonsko povrće. Kako iskusna Ana Hadrikova ocenjuje kvalitet i produkciju zimskog povrća iz svojih plastenika?

Foto: Lidija Pribelja
  • 192
  • 30
  • 0

Iako je staropazovski kraj pretežno orijentasan ka ratarstvu i klasičnoj ratarskoj proizvodnji, u ovom kraju živi i nekoliko porodica koje se uspešno već više decenija bave i povrtarstvom. Ana Hadrikova na koju je i registrovano poljoprivredno gazdinstvo kaže da zajedno sa suprugom Paljom i sinom Vladimirom vodi računa o površini od približno pola jutra na kojem proizvode povrće u plastenicima ali i na otvorenoj površini.

"U našoj bašti i susednim površinama koje uzimamo u zakup je proizvodnja zastupljena po principu pola - pola: Polovinu povrća proizvedemo na otvorenom dok drugu polovinu čini povrće koje raste u plastenicima", kaže Hadrikova dodajući da je prinos manje više sličan kao i prethodne godine i da nekih većih varijacija po pitanju ovogodišnjeg roda nema.

Tajna je u stajnjaku

Od povrća proizvode praziluk i karfiol koji prodaju po ceni od 300 din/kg, krompir sorte belarosa i crni luk po ceni od 150 din/kg, bundevu čija cena iznosi 200 din/kg dok celer prodaju na komad po ceni od 50 do 100 din u zavisnosti od veličine. Prodaju i mladi luk - 80 din po vezici. U svojoj ponudi imaju i kupus koji prodaju po ceni od 40 din/kg ako je u pitanju potražnja "na veliko", dok je cena za glavicu 70 din/kg. Proizvode i papriku.

Ponuda proizvoda na staropazovskoj pijaci

"Ove godine, u jednom plasteniku smo zasadili običnu salatu, sorte puterica za koju mogu da kažem da će kupcima biti dostupna tu negde oko praznika. Drugi plastenik je rezervisan za spanać i on će takođe biti na našim tezgama već početkom januara."

Što se tiče tretmana prihrane i zaštite samih biljaka, kada je reč o zelenoj salati, pre transfera biljaka u sam plastenik, zemljište se nađubri stajskim đubrivom i to je i više nego dovoljno da biljke porastu do adekvatne veličine. Samo jednom i to ukoliko sami procene da je potrebno, se salata preventivno tretira protiv plamenjače prilikom presađivanja u plastenik. Na pijaci je prodaju po ceni od 80 do 100 din/kg.

"Sa druge strane, spanać ne zahteva preterano veliki angažman oko same proizvodnje. Dovoljno je stajskim đubrivom oplemeniti zemljište u plasteniku i to je to. Zelenoj salati nekad pustimo i tečnu prihranu putem sistema za navodnjavanje, ali spanaću to i nije neophodno", objašnjava našim čitaocima iskusna povrtarka dodajući da svoj spanać nude kupcima po ceni od 250din/kg.

Julska oluja nanela veliku štetu

Povrće koje proizvedu prodaju na pijaci u rodnoj Staroj Pazovi, Novoj Pazovi i Inđiji. Takođe, pored pijačne prodaje, svoje proizvode prodaju i na kućnom pragu, a ponekad snabdevaju i manje proizvođače ili nekoliko kupaca kada poruče robu u nešto većim količinama.

Sezona karfiola

"Ove godine su nam zbog nevremena stradala dva plastenika. Folija je u potpunosti uništena kada je padao grad tokom letnjih meseci. Sama konstrukcija plastenika je 'preživela'. Te folije su dugačke preko 30 m, a to je veliki trošak za nas", kaže naša sagovornica informišući naše čitaoce da je štetu pijavila ministarstvu još u augustu mesecu, popunivši zapisnik za procenu štete ali da do dana današnjeg, nikakvu odštetu od države nisu primili. Nikakve subvencije od strane države nisu primili niti su ih tražili.

Najbolje prošao paradajz

Problem u ovogodišnjoj proizvodnji je prvo napravila velika suša, a napon toga devastirajući grad koji je "pokosio" skoro pa sve što je raslo van plastenika i uništilo folije na dve konstrukcije. Konkretno, paprika je stradala od vetra i u potpunosti je polegla.

Preostala paprika ove godine

"Kada se sve stavi na papir, ove godine smo najbolje prošli sa paradajzom i kornišonima. Sav paradajz koji smo proizveli smo i prodali i izuzetno smo zadovoljni kako je sve prošlo", priseća se Hadrikova napominjući da su im najviše problema pravile smrdibude koje su napravile velike štete na povrću koje je gajeno van plastenika.

Oni kao proizvođači, svoje aktivnosti podređuju vremenskim uslovima. Svoje plastenike u slučaju jače zime ne zagrevaju jer im se ne isplati. Povrće koje ne može da podnese niže temperature samo izvade iz zemljišta i adekvatno ga skladište. To rade sa na primer, prazilukom.


Foto prilog


Tagovi

Povrće Ana Hadrikova Prodaja povrća Rod paradajza Julsko nevreme Plastenička proizvodnja Grejanje plastenika


Autorka

Lidija Pribelja

Više [+]

Diplomirani biolog na Prirodno-matematičkom fakultetu, trenutno na master studijama botanike. Zaljubljenik u prirodu i uvek u potrazi za praktičnim i korisnim znanjima. Dopisnica iz Padine koja donosi nove i zanimljive priče iz južnog Banata.