Počeli sa jednim, a sada proizvode povrće u 15 plastenika

Čim su kišni oblaci nestali sa neba Violeta i Aleksandar Janković iz sela Gornje Žapsko, kod Vranja, odmah su požurili da pokose svoje deteline. Zato su prodaju kupusa sorte pandion, proizvedenog u plasteniku, na pijaci prepustili svojoj ćerki, kako bi što pre obavili ovaj posao i obezbedili hranu za svojih šest simentalki koje drže u štali.

Ono seno koje im se skapalo usled obilne kiše u prethodnom periodu, Jankovići nameravaju uskoro da pokupe sa njiva kako bi sledeća trava mogla nesmetano da raste. Dok se bave ovim poslom oni u nekim plastenicima podižu nov zasad paradajza kako bi ga tokom sezone imali u dovoljnim količinama za prodaju. Ističu da će ove godine svoj prvi paradajz iz plasteničke proizvodnje izneti na tržište sa mesec dana zakašnjenja i to tek u prvoj dekadi jula.

"Nismo mogli ranije jer hladno vreme nije pogodovalo ovoj proizvodnji. Uspeli smo međutim, da našim standardnim mušterijama, na vreme plasiramo luk i spanać. Sada smo uglavnom preokupirani prodajom poslednjih količina kupusa pandion koji je odlično rodio", kaže Violeta ističući da je izvanredan za plasteničku proizvodnju, jer posle samo 55 dana od rasađivanja sazri.

Najtraženija bela tikvica

Ona naglašava da ove godine izvanrednu prođu kod kupaca imaju i sa belim tikvicama, iako to nisu očekivali. Zasadili su i dosta blitve koju vranjske domaćice kupuju uglavnom za spremanje pita i raznih vranjskih tradicionalnih jela.

Imajući u vidu da potražnja za pojednim povrćem nije svake godine ista, Jankovići su zbog toga, svoju ranu povrtarsku proizvodnju bazirali na uzgoj više vrsta povrća, a najviše paprike, paradajza i krastavaca. Tako, kažu, rade godinama i nisu se pokajli.

U povrtarsku proizvodnju ovo dvoje supružnika upustilo se zato što Violeta godinama nije mogla da dobije posao za stalno u svojoj profesiji. Počeli su povrće da proizvode bukvalno u jednom plasteniku, da bi danas to radili u 15 koje su podigli tik uz svoju kuću.

Kada se seti tog početka Violeta ističe da je tada njihova proizvodnja bila isplativija nego sada i da su zbog toga iz godine u godinu povećavali postojeću proizvodnju. Tako su u jednom momentu počeli kupcima dnevno da isporučuju i po 500 kilograma kvalitetnog paradajza koje proizvode na svom stajnjaku. Sada proizvodnju ovog povrća zasnivaju na 3.000 korenova paradajza.

"Na otvorenom proizvodimo i domaće sorte paradajza, u našem narodu poznatiji kao jabučar i roze paradajz. Oni su veoma ukusni, a po mišljenju mnogih mušterija ukusniji i od trenutno najaktuelnijih hibrida i zato su veoma traženi na tržištu", ističe naša sagovornica.

Bela duga, fortesa i silver dora

U plastenicima porodice Janković lepo uspeva i paprika bela duga, fortesa i silver dora. Naši domaćini kažu da fortesu sade zato što rađa čitave godine, srednje je ljutine i veoma sočna. Ništa manjeg kvaliteta nije i silver dora koja je pogodna za sve vidove prerade. Ove godine oni su hteli da nastave i sa proizvodnjom ekstaze, rane sorte paprike, odlične za pečenje i prženje, ali to nisu mogli jer na tržištu nije bilo njenog semena.

Njihova paprika ima odličnu prođu i kod kupaca u vranjskom IN marketu, čiji je vlasnik od pre šest godina počeo svoje mušterije da snabdeva povrćem koje Jankovići proizvedu na svom imanju. Oni su veoma zadovoljni tom saradnjom, koja je došla u trenutku kada na pijaci zbog velike konkurencije koje imaju u marketima, nisu mogli da plasiraju svu proizvedenu robu.

Smatraju da nije daleko dan kada će pijace prestati sa radom zato što su građani počeli masovno da se snabdevaju povrćem u marketima. Iako se zbog ovakvog saznanja u njihove duše uselila doza nemira oni i dalje sa velikom posvećenošću proizvodi povrće jer smatraju da se samo kvalitetom mogu izboriti za svakog kupca.

Smanjiće obim proizvodnje

Tako su ušli i u ovogodišnju proizvodnju i nisu dozvolili i da im plamenjača uzme danak. Sve to ovoj porodici znatno poskupljuje proizvodnju s obzirom da je repromaterijal poslednjih godina mnogo poskupeo, baš kao i struja koju koriste za pokretanje pumpi za navodnjavanje.

Uprkos tome oni ne nameravaju da odustanu od uzgoja povrća. Kažu da će najverovatnije ići na smanjenje obima proizvodnje zato što su njihovi sin i ćerka počeli da rade u dve vranjske firme. Zbog toga su i odlučili da povećaju broj krava u štali, a od čijeg mleka prave odličan sir.

"Oko njih ćemo imati manje posla nego u proizvodnji povrća. Opremljeni smo i neophodnom mehanizacijom tako da ćemo poslove oko obrade više od deset hektara zemlje uspešno završavati sa manje radne snage", ističe Violeta.