Jesen je idealno vreme za dobru pripremu zemljišta za sledeću sezonu. Isprobajte metodu pokrovnih useva koju praktikuje Kristina Lučić Andrijanić
“Koliko krompira se može dobiti na ovoj gredici?”, “Imam skroz zaraslu ledinu, šta da uradim prvo s njom?” takva i brojna druga pitanja postavljali su polaznici jednodnevne edukacije Kristini Lučić Andrijanić, edukatoru na području baštovanstva.
Te sunčane subote radionica se održavala u blizini Zagreba, u bašti polaznice Vide Živković. Njenom povrtnjaku ovo je bila prva godina, a smestila ga je na zemljište koje je samo nekoliko meseci pre bilo prekriveno bagremima i kupinama.
Iako početak septembra, gredice su vrvile plodovima i moglo se samo zaključiti da je Kristina dobra učiteljica, a Vida još bolja učenica.
“Vida je prošle godine u maju sve prvo raskrčila ostavljajući neka veća stabla i na jesen je krenula s malčiranjem u debelom sloju. Posejala je i travu da nema golu zemlju, uporno je kosila i stvorio se lep pokrov s travom i samoniklim biljkama. Na to je stavila debeli sloj malča i stalno je stavljala što god je imala od granja na dalje”, priča Kristina dodajući kako je svim početnicima najvažnije da se što pre vide rezultati jer to je najbolja motivacija za dalje vrtlarske pustolovine.
Tokom godina upravo su zemlja i njena dobra priprema, postali glavni fokus Kristininih radionica. Kad je pre više od 10 godina ova profesorica muzike sama počinjala, nije imala današnja saznanja i učila je na greškama. Tada je dopustila komšiji da joj preore zemlju, a danas pokušava svoje učenike da nauči kako da izbegnu oranje.
“Zemljište ima svoj bogati mikrobiološki život koji se dubokim oranjem uništava. Nekad nemamo izbora jer moramo raskrčiti, ali tamo gde je u pitanju samo visoka trava, najbolje je pokositi što bliže zemlji i onda dobro pomalčirati”, kaže Kristina.
Jesen je idealno vreme za pripremu zemljišta za sledeću sezonu jer nismo svi u mogućnosti da obilno đubrimo naše vrtne gredice nekim kvalitetnim stajnjakom i kompostom, pa najčešće pokušavamo izvući najviše od zemlje koju imamo.
Najčešće su takvi i polaznici njezinih radionica.
“Oni možda imaju maksimalno 50 do 100 kvadrata bašte, ali žele svake godine da imati rod i ne mogu da priušte da zemlju odmaraju neko vreme kao što veliki proizvođači rade”, kaže.
Otkako su se pojavila mineralna đubriva pokrovni usevi i sejanje više kultura koje jedna drugu hrane i štite palo je u zaborav, ali poslednjih godina sve više shvatamo koliko se time može poboljšati tlo i povećati prinosi.
Sejanjem određenih kultura u određeno vreme štitimo tlo od erozije, jačamo njegov mikrobiološki život, poboljšavamo njegovu strukturu, odnosno smanjujemo zbijenost i olakšavamo zadržavanje vode. Pokrovni usevi odlično su rešenje za početnike, ali i za one koji žele svake godine da imati baštu, ne mogu pustiti da se odmara duže vreme i ne mogu da priušte velike količine komposta.
“Imala sam jedan deo u svom vrtu koji je uvek slabo rađao pa sam prošle godine, negde pred kraj oktobra, tamo posejala jednu mešavinu mahunarki, kupusnjača i žitarica koju sam kupila preko oglasa. Negde u maju sam pokosila sve što je naraslo skroz pri tlu i ove godine sam prvi put na tom delu stvarno imala lepih plodova paradajza i tikvica”, priča Kristina svoje iskustvo.
Osim što ripaju zemlju i omogućavaju bolje korišćenje hranljivih materija i vode za nove biljke, nadzemni dijelovi biljaka korišćenih za pokrovne useve, odličan su malč koji dodatno hrani zemlju.
"Imate i nešto jako jednostavno što sad u septembru možete isprobati - heljdu“, spominje Kristina polaznicima. Heljda ima kratku vegetaciju, možete je na gusto posejati, jer kad radimo tako đubrimo ne gledamo hoćemo li ubaciti po semenku u rupicu, želimo da što bujnije naraste. Onda je kroz četrdesetak dana pokosimo, pustimo da se suši koju nedelju i na tom delu posadimo lukovice belog luka i crnog luka“.
Prednost pokrovnih useva je i u tome da treba puno đubriva već možete saditi direktno u zemlju, zato je bolje imati mešavinu više raznih biljaka kako bi se stvorila i veća bioraznolikost u tlu. Za one koji ne stignu da poseju ozimu smesu mahunarki, trava i kupusnjača od sredine septembra do sredine oktobra, mogu već u februaru posejati, recimo, grašak.
"Provansalcu treba jedno 60 dana, dakle pustimo ga mesec dana da raste, pokosimo i kad se taj otkos osuši možemo sejati biljke koje vole tlo bogato azotom“ dodaje.
Kombinacija leguminoznih (mahunarki) i neleguminoznih (trave i kupusnjače) biljaka najbolje će poboljšati strukturu zemlje. Nešto iz smese će možda i podbaciti zbog vremenskih uslova, nešto će se razviti pre, nešto kasnije, ali smesom je osigurana fiksacija azota. Šta god da odlučite da posejete, važno je da uvek imate na umu da su gola zemlja i sadnja samo jedne kulture, najgori smer za kvalitetno zemljište.
Tagovi
Autorka
