Unapred se planira sadnja ili setva na zapadnu kosinu brazde tako da svojom visinom brazda baca senku i zaklanja biljke od sunca.
Prošlogodišnji aprilski mraz naneo je veliku štetu povrtarima širom Srbije. Mnoge biljke su ili propale ili se vegetacija, usled ovih vremenskih prilika, usporila. Tako je bilo sa šargarepom i krompirom, a luk je "za dlaku" izbegao nepogodu jer još nije bio nikao.
Kako smo ranije pisali, temperature od nule do dva stepena u plusu veoma opasne za toploljubive kulture povrća, posebno paprike, tikvice, lubenice, pa se obavezno moraju uzgajati u zaštićenom prostoru koji se treba grejati tako da biljke mogu nesmetano da se razvijaju.
Posledice štetnog delovanja niskih temperatura mogu se manifestovati u vidu izmrzavanja, promrzavanja ili smrzavanja, bilo da se radi o ranoj proizvodnji na otvorenom polju ili o jesenjoj proizvodnji, navodi stručnjak za povrtarstvo Poljoprivredno stručne službe Loznica Milica Popadić.
Mraz usporio vegetaciju povrća - to će se odraziti na rod i zaradu
Izmrzavanje biljaka se javlja kod nekih ozimih vrsta kao što su salata i spanać. Ove biljke su inače otporne na niske temperature ali pod uticajem trajnih i jakih mrazeva one nisu u mogućnosti da uzimaju vodu i hranljive materije iz smrznutog zemljišta, što dovodi do njihovog propadanja i uginjavanja.
Promrzavanje se javlja kod nekih ozimih vrsta, najčešće rano u proleće, kada se zemljište, usled velikih i naglih promena temperature, naizmenično skuplja i širi. Sitne iglice korenovog sistema se zbog toga kidaju, ne mogu da podnesu ove promene u zemljištu, pa biljke ne mogu da uzimaju vodu i hranljive materije. Ako se ne interveniše valjanjem, biljka u ovakvoj situaciji propada, ističe Popadićeva.
Smrzavanje se javlja pod uticajem kasnih prolećnih ili ranih jesenjih mrazeva. U tkivu biljke, u međućelijskom prostoru dolazi do smrzavanja vode i stvaranja leda. Ako je biljka relativno otporna na niske temperature, a mraz nije suviše jak i dugotrajan, biljka uspeva da preživi, ali samo ako dođe do postepenog zagrevanja vazduha. Međutim, ako dođe do naglog otopljenja ćelije se kidaju i biljka propada.
Kod proizvodnje ozimih vrsta povrća najčešće se primenjuju preventivne mere zaštite. Unapred se planira sadnja ili setva na zapadnu kosinu brazde tako da svojom visinom brazda baca senku i zaklanja biljke od sunca. U jutarnjim časovima, pri pojavi mraza, usled zaklona u tkivima biljke ne dolazi do naglog otapanja ledenih kristala, pa biljka bez znatnijih posledica odoli smrzavanju.
Za ovaj način proizvodnje plugom se izvuku brazde po pravcu severoistok-jugozapad. Pored zaklona od sunca biljka je u brazdi zaklonjena i od hladnih severnih vetrova. Preventivna mera zaštite od mraza može se obaviti i pokrivanjem biljaka nekim materijalom (na primer, folijom) ili se zagrću zemljom, navodi stručnjak za povrtarstvo.
Izvori
Tagovi
Autorka
