• Urbano baštovanstvo
  • 04.04.2021. 16:00

Povrće na terasi: Ručno oprašivanje, a zalivanje sistemom "kap po kap"?

Na terasama gradskih solitera, dužine četiri i širine metar i po, sve se više uzgaja povrće, pa i patuljastvo voće. Na taj način, mnogi dobijaju sveže, zdravo, ali i jeftinije namirnice.

Foto: Jelena Car
  • 1.166
  • 64
  • 0

U želji da sebi i porodici obezbede zdraviju ishranu, a zbog posla i obaveza život provode u gradu, sve je više pojedinaca koji se okreću urbanom baštovanstvu i bar deo povrća koje završi na njihovoj trpezi, sami proizvedu svega nekoliko metara dalje - na terasi, prozoru ili nadomak zgrade.

Jelena Car je tako pre nekoliko godina odlučila da cveće na svojoj terasi u Beogradu zameni saksijama punim povrća. Prvobitno su to bile ljute papričice, a sve je počelo tako što je želela da suprugu, koji voli da ih konzumira, obezbedi domaće, zdrave i sveže.

"Prve godine sam imala desetak saksija sa istim brojem sorti, već sledeće sam dostigla broj od 40, a sada imam 60 sorti čili papričica. Ubrzo sam dodala i čeri paradajz koji svake sezone posejem u oko 40 saksija", navodi Careva.

Maksimalno iskorišćen prostor

Često pitanje koje dobija jeste - "Pa, kolike su to terase?". U pitanju su dve, dužine četiri i širine metar i po. Kako bi dobila još prostora, ugradila je nosače, a prednost je što živi na šestom, poslednjem, spratu, te i deo krova koji joj pokriva balkon koristi za ovu namenu.

Krenulo je sa ljutim papričicama

"Krov je kos pa sam i tu napravila nosače i kada je sezona u jeku, paprika je sa svih strana. Krov je dobar jer sunce udara upravo u taj deo zgrade, a ne direktno u moje saksije. Takođe, jedna terasa je na severnoj, druga na južnoj strani, tako da ne moram nikakvu zaštitu od sunca da pravim."

Zalivanje svakog jutra po sat vremena

Angažmana oko uzgoja je prilično, ali njoj to nije problem jer uživa u stvaranju plodova koje će kasnije cela porodica moći da jede i hrani se zdravo.

"U letnjim mesecima samo zalivanje je svakog jutra i traje minimum sat vremena. Ali, za paprike smo obezbedili zalivanje 'kap po kap' iz burenceta i dosipamo vodu na svaka dva, tri dana. Čeri paradajz svakog dana oprašujem, nemam prirodne oprašivače poput bumbara i pčela i moram sama", navodi ova gradska baštovanka.

Ovakav sistem uzgoja daje prednost i u zaštiti od bolesti, napominje Car. Problem sa moljcem, koji može da uništi čitav rod, pravovremenim reagovanjem i upravo uslovima u kojima može da kontroliše proizvodnju uspela je da spreči mogući gubitak.

Mreža štiti od grada i drugih nepogoda

"Ja sam stavila i mrežu, a zujalicom svakog dana u sezoni oprašujem paradajz. U polju je teže zaštititi biljku od bolesti, na terasi je lakše. Ja imam čistu zemlju, mogu da kontrolišem sve i ne moram da prskam onoliko koliko se to radi na otvorenom prostoru", navodi Careva i dodaje da je takođe u prednosti kada je u pitanju zaštita od grada i kiše.

Jeftinije, svežije, ali i zdravije

Kvalitet dobijenih plodova je, prema njenim rečima, izuzetno dobar, a rodnost takođe na zadovoljavajućem nivou.

"Odličan je kvalitet, ukus, ove sitne paprike i paradajzi su vrlo izdašni. Moje vrste su prilagođene ovakvim uslovima gajenja, te daju izuzetan rod. Svakog dana, na primer, dobijem punu činiju čeri paradajza. To je skupo u prodavnici, a ja imam i jeftinije i svežije i zdravije."

Smatra da se na balkonu mogu uzgajati i neke vrste patuljastog voća. Pre nekoliko godina nabavila je i surinamsku trešnju i kunkvat, te se prvim plodovima nada ove sezone. Seme kupuje, deo ostavlja od sopstvenih paprika i paradajza, a jedan deo nabavlja i na razmenama semena.

Mala terasa, ali bogato iskorišćena

Da se sve više razmenjuje seme za uzgoj u uslovima urbanog baštovanstva, primećuje i Sandra Mandić iz Beograda koja je već nekoliko puta organizovala razmenu pod nazivom "Idi u peršun".

"Viđam sve više mladih, porodičnih, ljudi koji žele da svoju terasu, balkon ili prozor obogate saksijama sa povrćem, biljkama kao što su začinske ili mini krastavcem, salatama, peršunom. Na primer, sačuvaju čen belog luka, zasade ga i oduševe se kada zaista i dobiju beli luk", navodi Mandić.

Nabavljaju se uglavnom stare sorte kako bi se obezbedio što bolji i zdraviji plod, a proizvodnja u kućnim uslovima je, smatra, jedan od prvih koraka u okretanju ka zdravijem životu.

Gradske povrtne parcele

S druge strane, da urbano baštovanstvo može biti i van terase, pokazuje i jedan od prvih takvih projekata u Novom Sadu u kojem je 2014. godine učestvovala Nina Prodanović iz Novog Sada. U pitanju je bašta koja se nalazila na periferiji, oko šest kilometara od centra grada, na površini od 13 ari i sastojala se od 14 isparcelisanih baštica.

"Svako od nas je izabrao neku parcelu, drugarica i ja smo delile jednu i sejale ono što je nama odgovaralo. Plan je bio izaberemo povrće koje želimo da uzgajamo prve godine, podelimo na tri dela, po principu plodoreda. Proizvodili smo povrće; peršun, tikvice, šargarepu, paprike, paradajz, začinsko i lekovito bilje", navodi Prodanović.

Urbano baštovanstvo sve modernije (foto: Depositphotos/urban_light)

Suština je bila da biljka čuva biljku, da se ne koriste hemijski pesticidi i sredstva koja negativno mogu da utiču. Prednost je bila u tome što je, kaže, zemljište bilo dugo zaparloženo i neoštećeno kada su u pitanju teški metali.

"Održavali smo to, štitili od korova. Iskopali smo i bunar, semenski materijal smo nabavljali od poznanika koji su imali kućne bašte ili sopstveni sadni materijal. Trudili smo se da sadimo i cveće koje bi sprečilo rovce, krtice ili pojavu lisnih vaši."

Hobi sa korisnim rezultatima

Cela ta priča pokrenuta je, dodaje, kako bi okupila ljubitelje baštovanstva i zdrave hrane, te da hobi pruži korisne rezultate.

"Osim korisno provedenog vremena, na ovaj način se unapređuje poljoprivreda, omogućava se zaštita životne sredine, time se povećavaju i ozelenjene površine. Posebno je urbano baštovanstvo dobro i za edukaciju dece, jer na taj način deca zavole prirodu, to im pređe u naviku, te je onda celog života čuvaju", ukazuje sagovornica Agrokluba.

Uz sve veću izgradnju višespratnica urbano baštovanstvo je jedan od najboljih načina za očuvanje i životne sredine i omogućavanja zdravije ishrane i života.


Foto prilog


Tagovi

Urbano baštovanstvo Uzgoj povrća na terasi Jelena Car Ručno oprašivanje Sandra Mandić Navodnjavanje kap po kap Nina Prodanović Gradske bašte


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

#mojepovrće Pozdrav svima, Nedavno sam se preselio sa porodicom u Čačak i po prvi put u svom životu imam svoje malo parče zemlje na kome mogu da posadim nešto. Sadnju vole i moja deca pa su pre dve nedelje izrazila želju da bi voleli da pos... Više [+]