Povrće prodato na pijaci - najizvesnija zarada

Porodica Bate, iz Horgoša, povrtarstvu je posvećana skoro tri i po decenije. Proizvodnjom povrća su počeli da se bave nakon što što su odustali od voćarstva, a dok su uzgajali voće Ilona i Lukač Bate su tokom letnje sezone jabuke, kruške i breskve prodavali čak u Rovinju i drugim mestima u Istri.

Kako prenosi Dnevnik, njihov voćnjak prostirao se na površini od oko 10 jutara (4,05 ha), a uporedo sa voćem su u manjoj meri gajili povrće, šećernu repu i žitarice.

Radom i upornošću do profita

Lukač i Ilona Bate su se povrtarstvu okrenuli nakon raspada Jugoslavije. Oni proizvode šargarepu, zelen, krompir i crni luk, a da bi ispoštovali obavezni plodored, kako kažu, seju i žitarice. Lukač napominje da su se u povrtarstvo upustili, jer su bili svesni činjenice da narod mora da jede. On objašnjava da sve što proizvedu, uz dosta truda, mogu najsigurnije da unovče za tezgom na zelenoj pijaci, dok samo manji deo povrća prodaju na veliko. Bate dodaje da je bilo perioda kada je i zarada na pijacama bila bolja, ali ističe da je dobro to što uz neznatnu pauzu imaju kupcima šta da ponude tokom cele godine. Kako bi mogli da ponude šargarepu, peršun i krompir i tokom zime, povrće čuvaju u hladnjači, a Lukač tvrdi da para ima samo na pijaci.

Povrtarstvo kao porodični biznis

Porodica Bate svoje proizvode prodaje na dve tezge na pijaci u Kanjiži. Povrtarstvom se bave i njihovi sinovi Robert, Gabor i Peter, koji su se rasporedili na severu Bačke i povrće prodaju na pijacama u Bačkoj Topoli, Adi i Subotici. Lukač objašnjava da im iskustvo sa plasmanom povrća u marketima nije bilo baš ružičasto, jer kako tvrdi, na naplatu mora dugo da se čeka, a često se dešava da bude i odbitaka do 20% zato što je roba navodno propala, uprkos tome što je roba u trenutku isporke marketima prvoklasnog kvaliteta.

Navodnjavanje i dalje velika investicija

U ataru Horgoša, na peskovitom terenu, voće i povrće dobro uspevaju. Međutim, Lukač Bate je kategoričan da proizvodnja bez navodnjavanja nije izvesna, uz napomenu da takozvana "veštačka kiša" zahteva dosta ulaganja. On objašnjava da je povrtarstvo sada nezamislivo bez zalivanja, dodavši da onaj ko zna da radi, ipak može skromno i da zaradi. Pored toga što povrće proizvode na 20 jutara (8,09 ha) na otvorenom, dvojica njegovih sinova povrće proizvode i pod plastenicima. Tokom proleća se proizvode šargarepa i peršun, preko leta paradajz i paprika, a zimi se u zatvorenom gaje rotkvice objašnjava Bate.

Cene povrća slične kao pre deset godina

Porodica Bate nije zadovoljna cenama, zato što su one iste kao pre desetak godina. Tada je od pazara bilo isto novca kao i danas. Proizvođači ni onda nisu bili zadovoljni, a nisu zadovoljni ni današnjim cenama i zaradom. Lukač naglašava da se nikada ne može baš znati unapred šta će doneti bolji pazar i dodaje da je u povrtarstvu slično kao u stočarstvu, jer se ne može posmatrati samo jedna sezona, uvek ima oscilacija, pa nekada donosi dosta, a pre ili kasnije naiđe sezona kada trud i ulaganja budu uzaludni.

Uz subvencije potrebna i stabilizacija tržišta

Ovaj povrtar ima kritike na način davanja subvencija koje država daje poljoprivrednim gazdinstvima i podsticaja iz predpristupnih fondova Evropske unije u programu IPARD. Prema njegovom mišljenju taj novac je dostupan samo velikim i ekonomski snažnijim gazdinstvima. Lukač smatra da nije dovoljno samo da se da podrška, već bi i tržište moralo da bude stabilnije i izvesnije, da ono što proizvođači na svojim poljoprivrednim gazdinstvima proizvedu mogu lakše da prodaju i naplate.

Foto: Dave A8 / Flickr