Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Povrtari
  • 26.06.2023. 16:30

Povrtari rade punom parom: Pijačne tezge svakim danom su sve bogatije

Povrtari kažu da će se ova godina pamtiti po velikim ulaganjima, skupom repromaterijalu i čestim kišama. Ovih dana na svojim parcelama su od jutra do večeri.

Foto: Lucija Bencaric
  • 555
  • 114
  • 0

Sudeći po pijačnim tezgama ponuda povrća, mladog krompira, paradajza, krastavaca, tikvica, svakim danom je sve bogatija. Cene se razlikuju od grada do grada i velikih trgovinskih marketa koji imaju raznovrsnu ponudu, a često i akcijske cene.

Kako nam rekao docent na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu dr Boris Adamović, povrtari imaju pune ruke posla, počelo je vađenje šargarepe iz ranoprolećne setve, završavaju se poslovi na rasađivanju celera. Po rečima našeg sagovornika, peršun i paštrnak su u fazi intenzivnog porasta, a s obzirom da se zemljište prosušilo, radi se i međuredna kultivacija.

Paradajz je u fazi intenzivnog porasta

Crni luk iz zimske proizvodnje je povađen, a na parcelama gde je obavljena prolećna sadnja vrši se navodnjavanje i primenjuju se mere nege. Jesenji beli luk se vadi ovih dana, dok će prolećni dospeti za dve do tri nedelje.

"Paradajz i paprika na otvorenom su u fazi intenzivnog porasta, paprika je okopana, navodnjava se i vrši se zaštita od bakterioze, a u jeku je berba kornišona, žetva graška kao i vađenje mladog krompira", rekao nam je naš sagovornik, dodajući da se primenjuju mere nege - rasad kupusnjača.

Ovih dana prva berba kornišona

Povrtar Andrija Beljička iz Silbaša, sela u bačkopalanačkoj opštini, danas je započeo berbu kornišona, jedne od važnih povrtarskih kultura bez koje zimnica ne može ni da se zamisli. Kako nam je rekao, ima ugovorenu proizvodnju sa otkupljivačem i tačno nakon 45 dana od setve bere prve plodove koji su odličnog kvaliteta. Praktikuje uzgoj na špaliru  što je karakteristično za proizvodnju na manjim površinama.

"Zasnovao sam proizvodnju kornišona na špaliru dugom 1.000 metara. Primenio sam svu neophodnu agrotehniku i mogu reći da bez toga nema dobre proizvodnje" rekao nam je naš sagovornik i potvrdio da su ulaganja velika, napominjujući da je seme veoma skupo.

Posle 45 dana od setve bere prve plodove

"Pakovanje od 1.000 semenki košta oko 5.000 dinara, a meni je bilo potrebno šest takvih pakovanja. Treba dodati i poslove oko spremanja zemljista, bankova, postavljanja folije, sistema kap po kap, bušenja rupa, stavljanja stubova, mreže i na kraju žice i zatezanje, sve to ima svoj postupak koji treba finansirati", kaže naš sagovornik.

Beljička napominje da ništa ne prepušta slučaju, pogotovu hemijske tretmane i zaštitu od insekata i bolesti s obzirom da kornišoni sa njegove parcele odlaze u izvoz u inostranstvo. Takođe vodi računa da svakodnevno bere kako bi kornišoni bili prvoklasni, s obzirom da brzo rastu. Kaže, radi se puno ali je isplata jednom nedeljno i to mu je prvi novac u godini koji mu puno znači.

Ulaganja u proizvodnju dižu cenu luka

I povrtar Vladimir Kočonda iz Selenče ovih dana prodaje crni luk iz jesenje setve. Kako kaže, zasnovao je proizvodnju na manjoj površini, ali je sadnja bila skupa, prvenstveno mineralno đubrivo. Uložio je puno rada, a sada luk pakuje u vreće od po osam kilograma i prodaje po ceni od 120 dinara po kilogramu na veliko, dok je u prodavnicama i pijacama znatno skuplji. Razmišlja i o povećanju površina, ali to zavisi od novca koji će imati jer važi pravilo - veće površine, više novca za proizvodnju.

Prodaje luk po 120 dinara za kilogram, dok je na pijacama i prodavnicama skuplji

Kada je u pitanju crni luk posejan jesenas stručnjaci kažu da će ga zbog čestih i obilnih kiša biti manje nego ranijih godina, ali se povrtari nadaju da će uspeti da pokriju visoke troškove proizvodnje, a potrošači će morati skuplje da ga plaćaju, minimum 160 dinara. Prošle godine plaćali smo ga po duplo nižim cenama, a sada je zbog visokih ulaganja situacija drugačija

Repromaterijal je u povrtarskoj proizvodnji bio skuplji, česte i obilne kiše doprinele su pojavi bolesti što je zahtevalo zaštitna sredstva što je i uvećalo troškove proizvodnje i što će se svakako odraziti na cenu povrća.


Tagovi

Ponuda povrća Boris Adamović Rasađivanje celera Vađenje šargarepe Proizvodnja paštrnka Proizvodnja peršuna Vađenje luka Rasad kupusnjača Andrija Beljička Berba kornišona Velika ulaganja Vladimir Kočonda


Autorka

Rada Milišić

Više [+]

Novinarka iz Bačke Palanke, član Društva novinara Vojvodine. Godinama prati dešavanja u agraru i stvaralaštvo, život i rad seoskih žena.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB