Povrtarima pomažu besplatnim bušenjem bunara

Za poljoprivrednu proizvodnju se kaže da je velika fabrika na otvorenom i da su pogledi primarnih proizvođača uglavnom uprti u nebo. Najčešća pitanja u takvim situacijama su da li će biti kiše ili da li će prestati da pada?

Stručnjaci kažu da bi poljoprivrednici više trebali da se oslanjaju na sisteme za navodnjavanje nego na nebo, posebno kada su leta vrela i sušna, poput ovog koje je iza nas.

Besplatni bunari za manje posede

Zbog klimatskih promena poljoprivreda u Banatu trpi sve veće štete. Suše odnose svoj danak, a poljoprivrednici koji obrađuju manje površine zemlje sve više se opredeljuju za isplativije grane poput voćarstva i povrtarstva. Ali, ove proizvodnje ne mogu se zamisliti bez navodnjavanja. Razumevajući sa kojim problemima se primarni proizvođači najčešće susreću i shvatajući opštu besparicu, zrenjaninska lokalna samouprava odlučila je da pomogne i pospeši bavljenje poljoprivredom upravo na malim posedima. Stoga je do 14. avgusta bio otvoren Javni poziv za dodelu bunara. Podneto je 74 prijave, dokumentacija je predata JP "Direkcija za izgradnju i uređenje grada" i ako sve bude teklo po planu, poslovi na bušenju bunara bi mogli veoma brzo da počnu.

Za svu prateću dokumentaciju, koja je neophodna da bi se bunar izbušio, zadužena je lokalna samouprava, a jedina obaveza poljoprivrednika je da u periodu od godinu dana od bušenja bunara postave pumpe i zalivne sisteme.

"Kopaće se bunari prečnika 160 cm, koji zadovoljavaju potrebe navodnjavanja površine do pet hektara, a koje su predviđene za plastenike, staklenike, voćnjke. Članovi odseka za poljoprivredu Grada Zrenjanina obišli su prijavljena registrovana poljoprivredna gazdinstva kako bi proverili da li na njima postoje optimalni uslovi za proizvodnju. Za ovu namenu lokalna samouprava je opredelila 40 miliona dinara, Direkcija za izgradnju i uređenje grada je sprovela javnu nabavku za izvođača radova", kaže Stojan Kralj, šef Odseka za poljoprivredu Grada Zrenjanina.

Letnji kupus zaoran, jesenji obećava

Tibor Molnar iz Mužlje, odavno je odustao od ratarske i opredelio se za povrtarsku proizvodnju. On je jedan od osnivača Carske bašte, koja okuplja proizvođače povrća i voća iz Zrenjanina i okoline. Tibor kaže da je ovogodišnji rod podbacio, ali da cene povrća nisu i neće biti mnogo više od prošlogodišnjih.

"Nadamo se da će povrće biti skuplje kako bi pokrili velike gubitke koje zbog suše imamo ove proizvodne godine. Kooperanti "Carske bašte" mahom proizvode kupusnjače i papriku. Kupusnjače su pretrpele jako veliku štetu. Letnji kupusi su zaorani jer je vegetacija rano završena, glavice nisu ni formirane. Troškovi proizvodnje su ipak tu, kako zbog navodnjavanja, tako i zbog pojačane prihrane. Ako izuzmemo problem sa vaškama i buvačem, bolesti se, zbog visokih temperatura vazduha, nisu razvijale", obajašnjava Molnar.

Preko Carske bašte kooperanti svoju robu prodaju unapred poznatim kupcima, a uglavnom su to trgovinski lanci. Naš domaćin kaže da će morati da se snalaze, ukoliko ne proizvedu ugovorenu količinu povrća, odnosno da će morati da ga nabave od povremenih kooperanata iz drugih krajeva Srbije.

"Nadamo se da ćemo deficit letnjih kupusa nadomestiti jesenjim kupusnjačama, posebno jer smo ove godine proizvodnju povećali za 200 posto. Prošle godine smo počeli da kiselimo kupus i na taj način smo proizvodnju podigli na viši nivo. Verujemo da ćemo zahvaljujući konstatnim usavršavanjima i sticanjem novih znanja, poslednjim proizvodnim ciklusom na otvorenom i ostvarenim rodom, koji za sada pokazuje da je za 50 odsto veći nego lane, neutralisati gubitke nastale tokom leta. U proizvodnji paradajza zabeležili smo dobre rezultate - 30 odsto veći prinos nego prošle godine. O kalkulacijama i zaradi još uvek ne mogu da govorim, jer cene variraju. Nekada su ispod troškova proizvodnje, nekada iznad, a ne retko kada podvučemo crtu ostajemo na nuli", kaže Tibor Molnar.

Ponekad ne pomaže ni navodnjavanje

Stručnjaci kažu da su zabeležene manje štete na svim povrtarskim kulturama koje su poreklom iz Južne Amerike. Tu se pre svega misli na papriku i paradajz. U ovim biljkama u ekstremno toplim danima obustavlja se proces fotosinteze i biljke vrše samo disanje pokušavajući da ne stvarnjem nove materije, opstanu.

"Za razliku od paradajza i paprike, kupusnjače traže niže temperature vazduha. Čim temperatura bude viša od 28 stepeni Celzijusa one prekidaju proces fotosinteze. Svi pričaju o temperaturi vazduha, koja je na njivi dostizala i 60 stepeni, a zaboravlja se da je temperatura zemljišta tokom 40-ak vrelih dana prelazila četrdeseti stepeni. Povrtarsvo zahteva zalivne sisteme, a temperatura vode iz bunara, kojom se navodnjava, bila je od 14 do 16 stepeni. Veoma brzo je dolazilo do izjednačavanja temperatura zemljišta i vode, što je stvaralo efekat kuvanja. Do kuvanja dolazi već pri temperaturi od 45 stepeni, dok je za pasterizaciju potrebno 68 stepeni. Dakle, koren i korenove dlačice bile su skuvane", kaže Dragan Marković, savetodavac PSS Zrenjanin.

Marković je potvrdio reči našeg sagovornika sa početka priče, da se tada jedino može pristupiti kultiviranju, odnosno zaoravanju. Druga preporuka proizvođačima je da usitne usev i parcelu ostave da miruje. Kada počene da niče korov treba ga prskati totalnim herbicidima i nakon toga uneti osnovno mineralno đubrivo prema preporuci, na osnovu rezultata osnovne analize zemljišta. Nakon toga treba pristupiti oranju okretanjem brazde i usitnjavanju zemlje ravnanjem ili tanjiranjem jer je najbolje brazdu odmah zatvoriti.