Osim morskih i slatkovodnih, postoje i kopneni rakovi. Štaviše, oni najverovatnije žive i u vašem dvorištu. A, kad još saznate da učestvuju u procesu izlečenja zemljišta uklanjajući iz njega štetne materija, poželećete da saznate više o kopnenim mokricama.
Postoji skoro 5.000 vrsti morskih rakova iz roda izopoda, oko 950 vrsta živi u slatkim vodama, dok na kopnu obitava više od 4.000 rakova tzv. kopnenih babura.
Oniscidae, kopnene mokrice, podred su viših kopnenih rakova sa 7 pari prsnih nogu. Na prvu nalikuju na insekte, pljosnatog su duguljastog oblika. Prekriveni su hitinoznim člankovitim oklopom. Na glavi imaju dva para pipaka i složene oči. Na svakom od 7 slobodnih prsnih kolutića, nalazi se par nogu za hodanje, dok na kratkoj stabljici imaju račvaste noge.
Kopneni oblici žive na vlažnim mestima pod lišćem ili drvetom. Razlikuju se obična ili zidna mokrica (Oniscus asellus/ murarius), podrumska (Porcellio scaber) i klupčasta (Armadillidium vulgare) koja je česta u Sredozemlju.
Obična zidna može narasti u dužinu do 16 mm. Živi širom cele severne i središnje Evrope. Svetlije mrlje na oklopu su mesta gde čuva rezerve kalcijuma, koji onda učvršćuje egzoskeleton nakon presvlačenja. Prvo menja zadnju, a onda prednju polovinu oklopa. Boja oklopa varira od smeđkaste do tamno sive. Živi ispod kamenja i trulog drveta.
Buba loptica ili podrumska kada oseti opasnost, zarola se u kuglicu, a mlade nose u tobolcu kao i kengur. Hrana im je organska materija koja se raspada. Često se nalaze kao štetočine na jagodama, no najčešće je na voću koje su već prethodno oštetili puževi. Vrste roda Porcellio gube vodu iz tela difuzijom iz vodopropusnog oklopa kojem nedostaje voštani premaz. Zbog ovoga, da bi izbegla isušivanje, često traže vlažna i prohladna staništa da bi minimalizovala gubitak vlage. Drže se mračnih skrivenih mesta da bi izbegle susret s grabljivcama.
Klupčasta može da naraste do 18 mm u dužinu. Ova vrsta kopnene babure prilagođena je sušim ekosistemima, te obitava na krečnjačkim terenima u priobalnom području. Iako se većinom hrani trulim biljnim materijalom, ponekad brsti lišajeve i alge sa kore drveća. Ponašanje prilagođava spoljnoj temperaturi, pa kad je prohladno izlazi na osunčana mesta, a kad je prevruće drži se hladnijih i vlažnijih mesta. Umire na temperaturama ispod -2°C i iznad +36°C.
Hrana im je propadajuća organska materija, ostaci voća i povrća, raspadajuće bilje i lišće. Kao i gujavice, stvaraju velike količine organske mase koja čini tlo plodnijim. Oni su hrana za guštere i macakline, ponekad čak lisice i sove. Važan su deo lanca ishrane kao razlagači nežive organske materije, te kao hrana za navedene predatore.
Imaju razvijen majčinski instinkt. Zanimljivo je da rađaju žive mlade.
Mokrice dele stanište s mnogim insektima; paucima i stonogama koje ih jedu, dok odrasle mogu postati kanibali u vreme parenja.
Još istraživanjem iz 1982. godine utvrđeno je da je povećan nivo cinka, kadmijuma, olova i bakra u probavnoj žlezdi (hepatopankreasu) britanskih kopnenih mokrica u vezi sa većim i težim organom. Čak 89% celog udela kadmijuma u telu ovih rakova se skladišti u hepatopankreasu. Postavljena je teorija da imaju povećan hepatopankreas živeći u životnoj sredini zagađenom teškim metalima jer ga tako efikasnije detoksifikuju.
Rezultati brojnih studija dokazuju njihovu sposobnost za bioakumulaciju teških metala. Tako bi se prema radu iz 2019. godine vrsta Armadillo officinalis mogla koristiti za monitoring zagađenja zemljišta teškim metalima.
Poznato je da mogu da uklone kadmijum, arsen i olovo jonizirajući ga. Na taj način sprečavaju prodiranje iona teških metala u podzemne vode. Sposobni su da žive u jako zagađenoj sredini.
Za obične zidne mokrice u Velikoj Britaniji istraživanjem je utvrđeno da su korisne u otpadu iz ugljenokopa i gomilama troske. Kada upiju teške metale kao što su olovo i kadmijum, u svojoj utrobi kristaliziraju njihove jone. Toksini tih metala pretvaraju se u kuglaste depozite u crevima babura.
U naučnim se istraživanjima koriste kako bi se utvrdio nivo zagađenja metalima. Zna se da niske koncentracije bakra stimulišu rast mladih mokrica. Za neke vrste jednakonožaca utvrđeno je da mogu razlikovati lišće s visokim udelom kadmijum-sulfata i izbegavaju da ga konzumiraju.
Probavni sistem ovih stvorenja sadrži mnoge mikrobe koji im pomažu u razlaganju organske materije. Oslobađajući veliki broj babura u povrtnjak, zemlja će ubrzo postati puno plodnija. One vraćaju organsku masu u zemljište, pa je lakše dostupna praživotinjama, bakterijama i gljivicama. Dodatno, ovim procesom oslobađa se dovoljno nitrata, fosfata i drugih hranjiva potrebnih za rast biljaka.
Čini se da babure postoje oduvek. Fosili njihovog pretka trilobita datiraju iz perioda Eocena pre čak 50 miliona godina, ali samo postojanje nekoliko hiljada vrsta babura na celom svetu sugeriše da su preci postojali i pre nego li su se kontinenti odvojili pre oko 110 miliona godina.
Zbog svog nepretećeg izgleda i pitomog ponašanja, danas se uzgajaju linije kopnenih mokrica koje su popularne za držanje kao kućni ljubimci. Jedna od najpoznatijih linija je Punta cana. Terarijum za uzgoj treba osigurati visoku vlagu i slabo osvetljenje, te treba biti ispunjen s podosta trulog biljnog materijala. Tu mogu živeti i do tri godine.
Tagovi
Autorka
