Proizvodnja kupusa iz kontejnera, pikirani ili rasad "golih žila"? Koji odabrati?

Rasad kupusa se najčešće proizvodi na tri načina, kao rasad "golih žila", kontejnerski i pikirani. Rasad "golih žila" koristi se za kasnu proizvodnju kupusa, jer nije potrebno dodatno zagrevanje. Najbolja je kontejnerska proizvodnja i najčešće je primenjuju poljoprivrednici u Pčinjskom okrugu jer je lakša. Njen značaj se ogleda u mogućnosti vrlo rane i rane proizvodnje, jer se rasad odvija u odvojenim objektima, a rasađivanje se izvodi što je moguće ranije. Koristi se hibridno seme i maksimalno iskorišćava klijavost (više od 90 odsto), a takođe se rasad kupusa proizvodi na maloj površini (800 – 850 kom/m²) čime je olakšana zdravstvena kontrola i zaštita.

"Kontejnerska proizvodnja rasada se izvodi u kontejnerima sa različitim brojem ćelija, od 66 do 300, zavisno od načina dodavanja vode i hraniva, jer smanjenjem količine supstrata mora da se poveća broj navodnjavanja i prihrana", ističe savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, Nada Lazović Đoković.

Pikirani rasad za ranu proizvodnju 

Za ranu proizvodnju kupusa, bilo na otvorenom polju ili u zatvorenom prostoru, koristi se pikirani rasad. Njegova setva u Pčinjskom okrugu se najčešće obavlja u plastične i stiroporne kontejnere sa otvorima, od 80 do 160 rupa, gde se u svaki otvor poseje jedno seme koje olakšava proces pikiranja.

Nakon setve,obavlja se zalivanje mlakom vodom da seme što pre klija. Najlakši način da se dođe do mlake vode je da se u plasteniku postavi plastična kanta određene zapremine i u nju naspe voda. Kako se on bude zagrevao tako će i voda da poprimi temperaturu okoline. Pošto se proizvodnja sprovodi u kontejnerima sav prostor oko semena je na temperaturi vazduha koji je u plasteniku.

"Optimalni uslovi za klijanje i nicanje kupusa su dnevne i noćne temperature od 25 ^oC, kao i vlažnost supstrata od osam odsto. Posle nicanja, a do pojave prvih pravih listova temperaturu treba sniziti za 5 ^oC. Vlažnost vazduha i vlažnost supstrata treba održavati na optimalnom nivou, što zavisi od temperature u samom plasteniku", naglašava Lazović Đoković i dodaje da posle nicanja rasada treba sniziti temperaturu da ne dođe do izduženja jer je tada lošijeg kvaliteta, stablo je tanko i lako dolazi do poleganja i propadanja biljke.

"Nekoliko dana pre pikiranja temperaturu treba održavati na 15  ^oC i obaviti prvo kaljenje rasada i privikavanje na nove uslove gajenja."

Pikiranje rasada se obavlja kada je biljka u fazi od kotiledonih listova do prva dva prava lista. U Pčinjskom okrugu ono se najčešće obavlja u kese ili PVC čaše i gotovo uvek se koristi supstrat. Ako supstrat za pikiranje u svom sastavu nema NPK đubriva potrebno ga je dodati u formulaciji 1:1:1 (azotna đubriva se dodaju prilikom prihrane rasada), a osim đubriva mogu se dodati mikrobiološka hraniva, zeolit koji ima važnu ulogu u ravnomernom otpuštanju vode i hranljivih materija.

Drugo kaljenje rasada

Biljka se pikira u čaše do kotiledonih listova, posle toga se slažu i zalivaju. U prostorijama gde se obavlja pikiranje treba smanjiti temperaturu, ali obavezno imati obezbeđen izvor toplote u slučaju niskih noćnih temperatura. Zalivanje treba da se obavlja redovno, u prvoj polovini dana. Uz to, može se raditi i prihrana NPK đubrivima formulacije 1:2:1. Kontejneri ili čaše, kese, ne smeju biti položeni direktno na pod, jer je tako teško kontrolisati rast korena.

Pažljivo prilikom kaljenja rasada - važni saveti prilikom zalivanja

Desetak dana pre presađivanja radi se drugo kaljenje rasada gde se biljka privikava na stvarne dnevne i noćne temperature. Rasad se presađuje kada je biljka u fazi od četiri do šest listova i ima elastično stablo. Za rasađivanje rasad ranih kupusnjača dospeva za 40 do 45 dana.

"Prednost rasada proizvedenog u kontejnerima i čašama je bolje ukorenjivanje. Na taj način obezbeđen je hranljivim materijama i vodom, tako da prilikom presađivanja prvih nekoliko dana svu potrebnu energiju "vuče" iz supstrata, taman toliko da se koren i sama biljka priviknu na nove uslove rasta i razvoja", kaže naša sagovornica.

Kupus se sadi na dobro pripremljenom zemljištu. Za ranu proizvodnju u plastenicima ili na otvorenom polju preporučuje se sadnja na međuredni razmak od 50 cm i razmak u redu od 30 do 40 cm zavisno od hibrida tj. 50 do 65. 000 biljaka/ha. Najčešći rokovi sadnje u Pčinjskom okrugu u zaštićenom prostoru su od 15. do 25. februara, a za ranu proizvodnju na otvorenom polju od 15. do 25. marta. Pravilno posađen rasad nije duboko posađen, nego dobro utisnut rasad. Presađivanje pikiranog može se obaviti direktno na zemlju ili na postavljenu malč foliju bilo da se radi o proizvodnji na otvorenom ili zatvorenom prostoru.

Mehaničko uklanjanje korova 

U ranoj proizvodnji kupusa veoma retko se koriste herbicidi. Korov se uglavnom uklanja mehaničkim putem i što boljom predsetvenom pripremom. Familiju kupusa napada veliki broj bolesti koje su grupisane u bakteriozna, virozna i gljivična oboljenja. Što se tiče insekata, borba počinje unošenjem zemljišnih insekticida.

Sprečite bolesti rasada na vreme, evo koje mere treba preduzeti

Pokrivanje kupusa agrotekstilom je neophodna mera kod rane proizvodnje. Njome se štiti od niskih temperatura i čuva vegetacioni vrh, kako bi se smanjio vremenski period od presađivanja do sečenja tj. period berbe gde proizvodnja može da bude za 10 do 15 dana ranije, čime se dobija bolja cena i kvalitet glavica.