• Uzgoj paprike
  • 25.12.2018. 14:15

Proizvodnja paprike u plasteniku - od semena do ploda

Proizvodnja paprike je kompleksan posao, a cena koštanja može da bude manja ili veća, u odnosu na to koliko se poštuju parametri.

Foto: Bigstockphoto/Dan Grytsku
  • 729
  • 35
  • 0

Proizvodnja paprike moguća je cele godine, a takve su i potrebe za ovom neizostavnom namirnicom u ishrani. U našoj zemlji joj odgovaraju klimatski uslovi, pa je samim tim jedna od kultura kojoj treba pristupiti sa posebnim akcentom. Treba istaći i da je ova proizvodnja kompleksan posao.

Proizvodnja rasada

Proizvodnja rasada se odvija u plastenicima sa dvoslojnim ili troslojnim folijama, koji se dodatno zagrejavaju. Zagrejavanje se vrši pomoću peći na čvrsto gorivo ili električnih prostirki i grejalica. Proizvodnja počinje odabirom hibrida, supstrata i načina sadnje. Način sadnje može biti sa pikiranjem rasada ili bez pikiranja.

Kod uzgoja sa pikiranjem vreme setve je nešto ranije u odnosu na uzgoj bez pikiranja, a sama proizvodnja skuplja i zahtevnija u pogledu dodatnih radnih dana za pikiranje.

Kod ovog sistema setva počinje krajem januara u saća od stiropora (najčešće sa 104 otovora) u setveni supstrat.

Pikiranje rasada se vrši u fazi dva razvijena lista, rasad se pikira u plastične čaše prečnika 7 ili 9 centimetara. Nakon 50 do 55 dana rasad je spreman za presađivanje u plastenik. Idealan rasad za presađivanje je veličine 8 do 10 razvijenih listova.

Proizvodnja rasada kreće krajem januara (Foto: Savjetodavna Srpske)

Kod sistema uzgoja bez pikiranje setva počinje u prvoj dekadi februara. Setva se obavlja u saća od stiropora sa 40 otvora gde rasad bude sve do momenta presađivanja u plastenik. Prednost u odnosu na prvi  sistem je što zahteva manji broj radnih dana, manje supstrata, lakša  je i brža proizvodnja i jednostavnije presađivanje.

Zalivanje i đubrenje rasada

Kod oba sistema vrši se ista njega rasada. Prvo zalivanje se obavlja odmah posle sadnje. Radi bržeg klijanja, zalivanje treba obaviti toplom vodom temeprature 30 do 40 stepeni Celzijusovih. Intervali zalivanja se usklađuju sa potrebama biljke, a norme zalivanja se povećavaju po fazama razvoja. 

Zalivanje se može obavljati ručno (kantama) ili uz pomoć orošavanja. Đubrenje se vrši po potrebi NPK đubrivima formulacije 1:1:1 (jednom ili dva puta u toku proizvodnje). Izvodi se osnovna zaštita rasada bakarnim preparatima, zatim se vrši praćenje stanja rasada i po potrebi tretiranje fungicidima i insekticidima. 

Česta je pojava poleganja rasada, a do ove pojave može doći zbog nekoliko razloga. Prvenstveno zbog prekomerne vlage, slabog provetravanja i u nekim slučajevima zaraženog supstrata. Zato se preporučuje dezinfekcija plastenika i opreme gde se vrši proizvodnja pre početka sezone. 

Dva načina grejanja plastenika

Grejanje plastenika se može obavljati na dva načina: pomoću peći na čvrsto gorivo ili pomoću grejalica i prostirki na električnu energiju. Kod oba sistema najbolja temperatura za klijanje i nicanje je od 26 do 30 stepeni Celzijusovih po danu, odnosno od 22 do 25 stepeni po noći. Temperature se smanjuju u zavisnosti od faze razvoja zasada, tako da, u fazi do petog lista dnevna i noćna temperatura ja za šest do osam stepeni manja u odnosu na početnu. Dok u fazi osam listova dnevne i noćne temperature za manje za oko 10 stepeni Celzijusovih u odnosu na početne. 

Bitna je i faza očvršćavanja rasada koje se odvija od sedam do 10 dana pre presađivanja u plastenik. U ovoj fazi se prestaje sa dodatnim zagrejavanjem i rasad se prilagođava stvarnim dnevnim i noćnim temperaturama.

Osnovna i dodatna obrada

Pod osnovnom obradom podrazumeva se duboko oranje ili podrivanje. Stvaranje dubljeg rastresitog sloja je jako bitno, jer se glavna masa korenovog sistema paprike nalazi na dubini oko 30 centimetara. Pre same osnovne obrade, vrši se rasturanje stajskog i rasipanje mineralnog đubriva u količini od 35 do 45 tona po hektaru, odnosno od 400 do 500 kilograma po hektaru formulacije 1:2:3. Ovo se preporučene količine, a stvarne količine koje će se primeniti najbolje je prilagoditi prema prethodno urađenoj analizi zemljišta i na osnovu očekivanih prinosa u toku vegetacije.

Posle đubrenja vrši se zaoravanje, pa se zatim pristupa dodatnoj obradi, koja se sastoji iz jednog ili dva prolaza setvo - spremačem zbog ravnanja zemljišta. Dalja dodatna obrada se nastavlja frezom (ručnom ili traktorskom) dok se ne postigne mrvičasta struktura zemljišta veličine frakcija od 0,5 mm do 5 mm.

Stvaranje dubljeg rastresitog sloja je jako bitno (Foto: Savjetodavna Srpske)

Priprema zemljišta i rasada

Priprema pre sadnje obuhvata prvo pripremu samog zemljišta, zatim pripremu rasada. Kod pripreme zemljišta vrši se, ako je potrebno, dodatno ravnanje bankova, zatim postavljanje sistema za navodnjavanje i malč folije. Kod sistema za navodnjavanje najčešće se koristi kap po kap i crna malč folija. Međutim najbolja  je crno - bela malč folija i to iz dva razloga.

Prvi razlog je što sa svojom belom stranom okrenutom prema suncu reflektuje onoliko svetlosti koliko je potrebno, pa ne dolazi do pregrejavanja naročito u periodu jul - avgust. Drugi razlog je što njena crna strana, koje je okrenuta prema zemljištu, značajno sprečava isparavanje, pa se samim tim i znatno duže zadržava vlaga.

Posle ovih radnji pristupa se obeležavanju rednog i međurednog prostora. Obeležavanje se obavlja mašinom konstruisanom specijalno za ovu namenu.

Kod pripreme rasada se vrši kupljenje čaša (ako je pikirani rasad) ili kupljenja saća, zatim potapanje u rastvor vode i đubriva formulacije 1:4:1 u količini od jednog do dva  kilograma u 1.000 litara vode, zbog boljeg ukorenjavanja.

Pravilno presađivanje

Presađivanje se obavlja ručno na već pripremljenoj površini. Obeležena malč folija se buši pomoću alata i prave se otvori (rupe) u koje se vrši sadnja paprike. Prilikom vađenja rasada iz čaša ili saća poželjno je zemlju koja drži koren malo rastresti, da bi se koren što bolje razgranao u zemljištu. Pravljenje otvora za sadnju može se vršiti na dva načina: sa vađenjem dela zemlje i utiskivanjem zemlje. Sistem sa vađenjem zemlje je dosta sporiji od sistema sa utiskivanjem, međutim oba sistema imaju svoje prednosti i mane.

Kako proizvesti kvalitetan rasad paprike?

Sadnja se obavlja ručno u već pripremljene otvore (rupe) na malč foliji. Međuredni razmak je od 35 do 45 cm, a redni od 25 do 35 cm dok je dubina sadnje oko 10 cm. Redni razmak prvenstveno zavisi od sistema uzgoja i konstrukcije plastenika (da li ima bočno provetravanje ili ne). Vreme sadnje za ranu proizvodnju, bez dodatnog zagrijavanja, je od kraja marta do prve polovine aprila dok je vreme za kasnu proizvodnju od polovine maja do početka juna. Kod presađivanja za kasnu proizvodnju treba izbegavati periode dana sa najvišom temperaturom. Najbolje vreme za sadnju su rani jutarnji i kasni popodnevni sati.

Navodnjavanje paprike

Najbolje je održavati vodni kapacitet na 60% do 70 %. Prvo navodnjavanje se obavlja odmah posle presađivanja rasada. Paprika ima slabo razvijen korenov sistem, a veliku nadzemnu masu, tako da joj je potrebno dosta vode. Intervali i norme zalivanja se povećavaju sa fazama razvoja biljke. Najviše vode je potrebno u periodu punog plodonošenje, a to su jul i avgust. Ujedno, ovi meseci su i najtopliji, pa je evapotranspiracija najveća. Eventualni nedostatak vode se odmah može primetiti na plodu paprike, jer sam plod sadrži od 80% do 90% vode. 

Za savremeniju proizvodnju trebalo bi koristiti merne instrumente, pre svega tenziometre koji očitavaju vlažnost zemljišta i pomoću kojih se može odrediti momenat navodnjavanja. Pored ovog instrumenta najčešće se koristi i EC metar, koji meri električnu provodljivost rastvora, a čije je vrednost za papriku od 1,1 do 1,3 mS/cm. Jako je važno da se ova vrednost održava u njenim idealnim granicama, zbog maksimalnog usvajanja hraniva. Pored merenja samog rastvora, potrebno je i izvršiti merenje rastvora u zemljištu, kad se završi navodnjavanje pomoću ekstraktora. Često se zna desiti da norma navodnjavanja bude prevelika, pa rastvor ima vrednost daleko manju od idealne. O svim ovim parametrima treba voditi računa, jer oni sami utiču da cena koštanja bude manja ili veća.

Vreme i količina prihrane u tri faze razvoja

Vreme i količina prihrane se obavlja u skladu sa fazama razvoja biljke, pa se te količine mogu kretati od 0,5 grama do tri grama po biljci nedeljno.

Prva faza razvoja - mesec dana od presađivanja, vrši se prihrana jednom nedeljno formulacijom 1:3:1 ili 1:4:1 u količini do 25 kg/ha/nedeljno.

Druga faza - od mesec dana starosti do zametanja prvih plodova, vrši se prihrana dva puta nedeljno formulacijom 1:1:1 do 25 kg/ha/nedeljno.

Treća faza je faza razvoja od berbe prvih plodova, pa do kraja vegetacije. U ovoj fazi prihrana se vrši dva do tri puta nedeljno (nekad i češće sa manjim količinama) sa formulacijom 2:1:4 ili 2:2:4 u količini od 25 do 40 kg/ha/nedeljno. Za vreme intezivnog branja, moguće je izvršiti promenu formulacije u čisto kalijumovo đubrivo radi postizanja što većeg prinosa. Svakih sedam do 10 dana prilikom navodnjavanja treba izvšiti đubrenje kalcijumom, zbogsprečavanja pojave suve truleži.

Zaštita i nega

Najvažnije od svega je proizvesti zdrav rasad. Prva zaštita je već obavljena u fazi proizvodnje rasada. Sledeća zaštita se radi po potrebi insekticidima i fungicidima, a pre svega treba obratiti pažnju na pojavu tripsa. Preventivna tretiranja treba vršiti svakih 10-ak dana, međutim najbolji način je postavljanje samolepljivih žutih ploča za praćenje brojnosti. Sa tretiranjem treba početi kada broj insekata prelazi prag ekonomske štetnosti. Broj ploča zavisi od površine plastenika, a orijentaciono iznosi od 10 do 15 ploča na 500 metara kvadratnih raspoređenih po čitavoj površini plastenika. 

Da bi se smanjila mogućnost ulaska insekakata u plastenik, poželjno je na otvorima postaviti anti - insekticid mrežu, koja ima dvojaku funkciju. Prvo, da sprečava ulazak nepoželjnih insekata, a druga da sprečava izlazak već postojećih koji se nalaze u plasteniku. Postojeći mogu biti korisni i štetni - štetne nastojimo da eliminišemo, a korisne da zadržimo. Isto tako obrada ispred otvora plastenika ima veoma važnu ulogu u smanjenju brojnosti insekata.

Provetravati i zasenjivati plastenik

U periodu najtoplijeg dela godine (jul - avgust) pored svakodnevnog provetravanja plastenika, trebalo bi vršiti i zasenjivanje. Postoji mogućnost farbanja folije (najlona) specijalnim bojama, koje propuštaju određen spektar svetlosti, međutim najviše u praksi se primenjuje zasenjivanje krečom ili jupolom. Kod ovog načina zasenjivanja treba biti oprezan, da krajnji postotak zasenjivanja ne bude veliki. Zasenjivanje bi trebalo da se kreće od 30% do 40 % (idealno 35 %). 

Zasenjivanje pomoću mreža je skuplja metoda, zato što je potreban veći početni kapital, ali dugoročno je ovo najisplativija metoda. Ovim načinom dobijemo tačan postotak zasenjivanja koji želimo, a vek trajanja je veoma dug uz pravilno korišćenje i skladištenje nakon upotrebe.

Tri uzgojna oblika

Što se tiče uzgojnog oblika, postoji nekoliko načina. Najčešći i najjednostavniji uzgojni oblik je uz drvenu ili metalnu potporu bez ikakve obrade same biljke. Kod ovog načina broj plodova je veoma veliki, tako da dobijamo dosta sitnije plodove koji sporo napreduju (prvenstveno zbog njihove brojnosti). Kod ovog načina preporučena redna gustina je od 33 cm do 40 cm. 

Sledeći način uzgoja je isto uzgojni oblik uz drvenu ili metalnu potporu, ali sa dodatnom obradom biljke. Pod terminom dodatne obrade biljke podrazumjeva se pinciranje (zalamanje, odstranjivanje) unutrašnjih zaperaka i proređivanje plodova. Ovim načinom postižemo da na svakom nivou rasta imamo od četiri do šest plodova, koji su iste težine i koji u isto vreme dolaze za branje. Ovaj način zahteva više radnih dana, međutim dobijamo plodove koji su krupni i zdravi, a samim tim povećavamo i potencijal rodnosti same biljke. Kod ovog načina sadnje preporučena redna gustina je oko 30 cm. Kod navedena dva uzgojna oblika pored vertikalnih potpora vrši se  od četiri do šest horizontalnih vezanja polietirenskih vlaknima (vezivo za baliranje, najbolji je  TIP 1200).

Veličina ploda zavisi od uzgojnog oblika (Foto: Savjetodavna Srpske)

Način uzgoja u špalirnom sistemu je dosta praktičniji od gore navedenih. Kod ovog načina vrši se pinciranje biljke na dve rodne grane, koje se omotavaju oko potpore, koja je u ovom slučaju vezivo za baliranje. Pinciranje i omotavanje se vrši svakih osam do 10 dana u zavisnosti od inteziteta rasta biljke. Kod ovog načina dobijamo preko 80% plodova u prvoj klasi, povećava se rodni potencijal biljke, postiže se veći broj branja u vegetaciji i smanjuje se količina prihrane i zaštite. Preporučena redna gustina sadnje za ovaj sistem je od 25 cm do 30 cm. 

Kod sva tri navedena sistema za raniji početak plodonošenja preporučuje se uklanjanje cvetova u prvom grananju. Pored ovih sistema postoje i savremeni sistemi kod kojih se proizvodnje obavlja na supstratu (perlit, treset, kamena vuna i dr.) bez dodira sa zemljom. Ovi sistemi zahtevaju visoko razvijenu tehnologiju, kako samih zaštićenih prostora, tako i opreme koja upravlja proizvodnjom.

Branje i pakovanje

Prvo branje  plodova obavlja se od 45 do 55 dana od dana presađivanja u plastenik. Ovaj vremenski period može biti duži ili kraći i zavisi od vremena i uslova presađivanja. Branje plodova se obavlja ručno u plastične kante ili neke druge posude, a mora se voditi računa da ne dolazi do oštećenja plodova prilikom branja, kao ni oštećenja same biljke. 

Najbolje vreme za branje je rano ujutru kad su plodovi najsvježiji, a temperatura vazduha najniža. Posle prvog branja, naredna dva do tri se obavljaju u intervalima od 12 do 15 dana, a u periodu intezivnog plodonošenja branje se obavlja svakih osam do 10 dana. Posle branja vrši se klasifikacije i pakovanje plodova. 

Ambalaža za pakovanje je različita i zavisi od zahteva tržišta i samih kupaca. Pakovanje se najčešće vrši u kartonske kutije prosečne težine od 15 do 20 kg. Ovako ukapovanu papriku najbolje je odmah plasirati na tržište, jer su tada gubici najmanji.

Izvor: Savjetodavna Srpske


Povezana biljna vrsta

Paprika

Paprika

Engleski naziv: Sweet pepper | Latinski naziv: Capsicum annuum L.

Paprika je cenjena zbog visokog sadržaja vitamina (posebno C), zatim šećera, belančevina, mineralnih soli i dr. Koristi se tokom cele godine, u svežem stanju, i u prerađenom... Pročitaj više »

Tagovi

Paprika Uzgoj paprike Rasad Uzgoj u plasteniku Navodnjavanje Prihrana Obrada tla Uzgojni oblik


Autorka

Maja Celing Celić

Maja Celing Celić

Maja je hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi