Proizvodnja rasada povrća tehnikom pikiranja

Jedan od načina dobijanja rasada povrća i cveća je pikiranje. Ovom tehnikom male biljčice dobijaju veći prostor za razvoj korena, bolje će se razviti, biti otpornije i sposobne da ranije stupe u rod. Najčešće se ova tehnika koristi kod proizvodnje rasada paprike i paradajza. Laka je za izvođenje, ali zahteva dosta vremena, rada i uloženih sredstava (prostor, saksije, supstrat, radna snaga i ostalo).

Kada početi sa pikiranjem?

Pikiranju mladih biljčica povrća pristupamo u ranim razvojnim fazama, kada biljčice razviju prva dva stalna lista. Mlađe biljke su osetljivije na oštećenje korena i lako pucaju. Starije biljke su osetljive na stres koji se javlja kao posledica presađivanja.

Mlade biljčice su 20 do 25 dana od nicanja spremne za pikiranje. Pikiranje obavljati u čiste saksijice, koje su ispunjene kvalitetnim supstratom. Temperatura supstrata trebalo bi da je između 15ºC i 20ºC, kako mlade biljčice ne bi doživele temperaturni šok.

Zalivanje pre pikiranja

Pre izvođenja pikiranja, mlade biljčice u semeništu treba zaliti sa manjom količinom vode. To će olakšati uzimanje biljčica iz semeništa. Zalevanje obaviti najmanje dva sata pre izvođenja pikiranja. Ukoliko mlade biljčice uzgajamo u supstratu sa kokosovim vlaknima, poslednje zalivanje obaviti jedan do dva dana ranije, zbog dobrog vodnog kapaciteta kokosovih vlakana. Prilikom uzimanja biljaka biti pažljiv, kako ne bi došlo do čupanja, oštećenja korena, pucanja stabla, lomljena listova.

Priprema saksije

Saksije u koje ćemo pikirati mlade biljčice napunimo supstratom za ¾ i pritisnemo da se dobije kompaktnost supstrata u saksiji i dobra podloga za sadnju mlade biljčice. Koristeći štapić, kašičicu, prste ili olovku u supstratu napraviti rupu u koju možemo staviti mladu biljčicu sa korenom. Nadopunimo supstratom i lagano pritisnemo kako bi koren biljke što bolje ostvario kontakt sa supstratom. Dubina sadnje je do kotiledonih listova.

Nakon obavljenog pikiranja rasad se zaliva vodom sobne temperature i ostavlja na dobro osvetljeno mesto, kako ne bi došlo do izduživanja. Pikirane biljke se u novim saksijama razvijaju od 40 do 60 dana u zavisnosti od sorte i uslova proizvodnje.

Rasad tikvice, patlidžana, krastavca, dinje, lubenice ne voli oštećenje korena i bolje ga je od starta uzgajati u većim saksijama ili kontejnerima sa većim rupama.

Pikiranje paradajza

Paradajz je biljka koja razvija veliku biljnu masu i zbog toga je u proizvodnji rasada potrebno obezbediti prostor, kako bi se biljke nesmetano razvijale. Ako su zgusnute, dolazi do zagušenja, izduživanja usled nedostatka svetla, pojedine biljke ostaju kržljave, veća je mogućnost pojave bolesti i propadanja rasada.

Mlade biljčice paradajza pikirati do kotiledonih listova, zaliti i nastaviti sa negom. Temperatura prostora nakon pikiranja trebalo bi da bude od 20ºC do 23ºC tokom dana i oko 18ºC tokom noći. Nakon pet do sedam dana pikirane biljčice su se primile, ukorenile i tada temperatura može biti nešto manja. Temperatura tokom dana trebalo bi da bude između 18ºC i 20ºC, a tokom noći između 15ºC i 16ºC.

Deset dana nakon pikiranja biljčice paradajza počinju intenzivno da rastu i potrebno je da imaju prostor (razmicanje saksija), dobro osvetljenje, da su pođubrene i zalivene. Ukoliko je vreme toplo i sunčano, pikirane biljke paradajza je potrebno izlagati prirodnim uslovima u trajanju od 20 do 30 minuta u najtoplijem delu dana. Na ovaj način vršimo kalenje rasada. Period izlaganja prirodnim uslovima treba postepeno povećavati, kako biljke rastu.

Rasad ne treba preterano zalivati, jer može da dođe do pojave oboljenja kao što su plamenjača, poleganje rasada, truljenje i druge bolesti. Rasad bi trebalo štititi tokom proizvodnje, a za male količine rasada odličnim se pokazao preparat od belog luka.

Dobro odnegovan rasad paradajza prepoznaćemo po zdravoj biljci, bez simptoma oboljenja. Biljka je maljava i obavezno treba da ima kotiledone listiće. Ukoliko primetite nedostatak kotiledonih listića na rasadu paradajza, to je znak da je biljka pretrpela neki stres i takva biljka će lakše obolevati, daće lošiji rod.

Pikiranje paprike

Pikiranje za papriku može biti veliki stres i treba joj dati punu pažnju tokom proizvodnje rasada. Mlade biljčice paprike pikiraju se u fazi dva do tri prva lista. Prerano ili prekasno pikiranje za papriku može biti kobno.

Veoma je važno obratiti pažnju na osvetljenje, temperaturu, zalivanje i đubrenje. Paprika je osetljivija u odnosu na paradajz. Supstrat treba biti namenski kupljen ili napraviti smesu od treseta, humusa i zemlje u odnosu 1:5:3. U ovako pripremljenu smesu može se dodati i malo pepela. Paprika ne voli zbijen supstrat.

Uraditi već pomenut postupak. Redovno zalivati i proveravati rasad paprike. Preparat od luka i ovde je od koristi. Osim što deluje preventivno, zaustavlja i početne infekcije nekih oboljenja, a deluje i kao insekticid.

Foto: markusspiske / Pixabay