• Proizvodnja rasada
  • 24.02.2019. 17:00
  • Južnobački okrug, Vojvodina, Čelarevo

Proizvodnjom rasada do porodičnog biznisa

U dva plastenika površine 700 metara kvadratnih porodica Lukić iz Čelareva već petnaest godina bavi se proizvodnjom rasada povrća, a od prošle godine začinskog, aromatičnog bilja kao i hmelja.

Foto: Bigstock/ Nikola S
  • 408
  • 20
  • 0

Pre petnaest godina Dragan Lukić iz Čelareva počeo je proizvodnju povrća u plasteniku. Obzirom da se niko u njegovoj porodici nije bavio poljoprivredom nije imao iskustva, pa je morao dobro da se potrudi. Kako bi naučio sve što je potrebno za ovaj posao, pratio je iskustva drugih povrtara, čitao stručnu literaturu, odlazio na savetovanja, seminare.

Za plastenike od APV 80 miliona dinara

Pokrenuo rasadničku proizvodnju hmelja 

Danas je to ozbiljan porodični posao koji se tokom cele godine odvija u dva plastenika ukupne površine 700 kvadratnih metara u kojima za poznatog kupca uzgaja rasad paradajza, paprike, krastavaca, zelene salate i drugog povrća, začinskog i aromatičnog bilja kao i hmelja.

"Na početku smo uzgajali samo rasad paradajza i zelenu salatu i imali smo siguran plasman, a kasnije kada smo se uverili da se rasad uvek može prodati, proizvodnju smo dopunili i rasadom drugog povrća. Dobro smo znali da taj posao traži mnogo rada ali i ulaganja, te se nismo pokolebali", priča Lukić. 

Prošle godine kako je dalje rekao počeo je proizvodnju rasada lekovitog i aromatičnog bilja, a pokrenuo i rasadničku proizvodnju hmelja kojom se niko osim ove porodice u Srbiji ne bavi tako da su praktično pioniri u ovom poslu. Dodaje da su rasadničku proizvodnju hmelja pokrenuli zato što je država počela da je stimuliše. Motivisao ih je i jedan poljoprivrednik iz Bačkog Petrovca, koji će uskoro njihove sadnice hmelja, zasaditi na jednoj četvrtini hektara. 

Rasad celera (Foto: Dragan Lukić)

Prošle godine proizveli blizu 200.000 rasada  

Prošle godine u svojim plastenicima Lukići su za jednog povrtara iz Gložana proizveli oko 120 hiljada komada rasada celera, a proizveli su i rasad praziluka, peršuna i paštrnaka. Takođe, mogu se pohvaliti i da su po narudžbini odlično odnegovali 50.000 rasada kantariona, a ove godine u kontejnerima u njihovim plastenicima raste i smilje.

"Koliko god da je seme celera sitno i nezgodno za setvu, seme smilja je deset puta sitnije, deluje kao prašina, ali pronašli smo načina da ga zasejemo da ujednačeno nikne i raste do pikiranja", kaže Lukić i napominje da je proizvodnja rasada zahtevan posao, posebno tokom zime kada se mora kontrolisati temperatura i naravno regulisati grejanje, ali se trude kako bi rasad bio odličnog kvaliteta, jer je to jedan od uslova da će povrtari koji su im ukazali poverenje ostvariti dobar prinos.

"Pred početak sezone setve u cilju dobrog planiranja obima proizvodnje povrtari sa kojima sarađujemo, sa nama se dogovaraju da li ćemo proizvesti rasad tako što će nam oni doneti seme i sve što je neophodno ili jednostavno to prepuste nama i samo kažu koji rasad žele da sade, te koliko im je komada potrebno", kaže Lukić.

Rasad hmelja (Foto: Dragan Lukić)

Bez proširenja proizvodnje 

Radeći tako godinama uspeli su kako napominje da steknu poverenje kupaca njihovog rasadnog materijala. Mišljenja je da je tržište prilično zahtevno tako da je kvalitet presudna stvar u ovom poslu. 

Govoreći o planovima za naredni period Lukić kaže da neće povećavati obim proizvodnje, jer je posao u dva plastenika koliko ima sada sasvim dovoljan za članove njegove porodice. Ponekad u jeku prozvodnje angažuje i dodatnu radnu snagu do koje je uvek teško doći.

Farme u zatvorenom su naša budućnost?

"Ako se dobro i odgovorno radi, može se solidno zaraditi na manjim površinama," kaže Dragan dodajući da će i dalje raditi na očuvanju kvaliteta, a prvom prilikom će  da konkuriše za podsticajna sredstva kako bi omogućio grejanje i drugog plastenika što će im olakšati poslove. 


Tagovi

Proizvodnja hmelja Plastenici Rasada povrća Rasada aromatičnog bilja Dragan Lukić


Autorka

Rada Milišić

Rada je novinarka iz Bačke Palanke, član Društva novinara Vojvodine. Godinama prati dešavanja u agraru i stvaralaštvo, život i rad seoskih žena.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi