Puževi tamane sve pred sobom, ali i prenose prouzrokovače biljnih bolesti

Puževi golaći ili oni sa kućicom se javljaju svake godine i pričinjavaju štetu na uzgajanim biljkama. Njihova pojava je vezana za vlažno i toplo vreme. U kišnim sezonama i tamo gde se obavlja redovno navodnjavanje mogu potpuno uništiti rod.

To su svaštojedi koji su aktivni u noćnim satima. Preko dana i kada je vrućina skrivaju se u zemlji i na vlažnim, mračnim mestima. Veoma brzo se razmnožavaju ako ima dovoljno vlage i hrane. Jedan puž može da živi od jedne do pet godina.

Tamane sve pred sobom

Skoro da ne postoji biljna vrsta koja nije na njihovom jelovniku. Najviše stradaju one koje imaju nežne i sočne listove, izdanke i plodove. Izgrizaju listove, a zbog usnog aparata rubovi i rupe u listu i na plodu imaju nepravilan oblik. Osim što će ih pojesti, oni putem sluzi prenose prouzrokovače biljnih bolesti, najviše gljivice i viruse. Da su upravo oni odgovorni za nastalu štetu najlakše je utvrditi u jutarnjim časovima kada se vidi njihova sluz.

Kako ih držati pod kontrolom?

Suzbijanje puževa i zaštita useva je dugotrajan i zahtevan posao. Osnovna preventivna mera je higijena prostora. Njima odgovara visoka, nepokošena trava, mnogo kompostnog materijala, bale slame ili sena, opalo lišće, daske, cigle, kamenje i sličan materijal. Što je veći nered to je više puževa.

Plitko jesenje oranje neposredno pre mraza će izbaciti jaja na površinu i ona će se smrznuti, a rano prolećno će ih izložiti suncu koje će ih isušiti.

Staze u dvorištu i bašti treba da su od šiljastog kamenja ili posute iglicama crnogoričnog drveća. Ovakva podloga nije podesna za kretanje puževa. Malč od sveže koprive koja žari će ih odbiti.

Ptice mogu pomoći, ali će i one da se pogoste plodovima povrća i voća. Naši saveznici su ježevi i krtice koji jedu puževe.

Šta sve ne vole? 

Pojedine biljke ih odbijaju svojim mirisom. Najviše uspeha imaju beli luk, gorušica, ruzmarin, majčina dušica, žalfija i neven. U nekim slučajevima i peršun je veoma efikasan. To zavisi od vrste puževa koji su u bašti. Ne vole ni miris taloga kafe.

Postoje brojni hemijski preparati i materije koje nam mogu pomoći u zaštiti biljaka. Kod izbora sredstva treba dati prednost onima koji su na bazi gvozđe fosfata, jer su sigurniji za okolinu. Ova sredstva uzrokuju dehidrataciju i njihovo uginuće.

Kuhinjska so takođe izaziva dehidrataciju kada puž prelazi preko nje. Problem je što so uništava biljke i čini zemlju neplodnom i zbijenom. Kada je koristimo, najbolje je da su to krajevi površine gde ćemo sprečiti dolazak puževa u baštu ili cvetnu gredicu.

Istu ulogu ima i pepeo drveta koji je bolje koristiti na kiselom zemljištu, jer je alkalan. I so i pepeo se moraju obnoviti posle kiše. Efikasna je i piljevina. Širina barijera treba da je 10 do 15 cm kako bi dale dobar rezultat.

Napravite zamke i repelent

Zamke protiv ovih štetočina možemo sami napraviti, a kao mamce koristimo pivo, palentu, kvasac rastvoren u vodi sa malo šećera, rastvor vode i melase.

Polovine kore citrusa, kore lubenice, dinje su odlične da se ispod njih skrivaju puževi. Daske, karton, kora drveća, lišće, krpe kada se pokvase su odlične da ih privuku, a posle ih lako sakupimo i uništimo.

Možete koristiti repelent od senfa u prahu. 

Za njegovu pripremu će vam biti potrebno 40 do 50 gr senfa u prahu, 250 do 300 ml vode i jedna posuda. Prašak prelijte vodom, ostavite sat vremena i procedite. Ovim rastvorom tretirajte površine kuda se puževi kreću. Oni ne vole miris senfa i napustiće područje koje ste tretirali.