Rana paprika nedovoljna za profit

Ugledni povrtar u Nikincima, Milan Radančević papriku gaji u plastenicima na 40 ari. Reč je o 10 plastenika po 4 ara. U tom delu Srema plastenici su uglavnom standardizovani na 8 metara širine 50 metara dužne.

U plastenicima je instaliran nezaobilazan sistem za navodnjavanje kap po kap. Najviše proizvodi baburu, pre svega zbog potražnje na tržištu. Od sorti gaji blondy i bobita. "Blondy je izuzetno krupna i rodna svetložuta babura. Reč je o ranom hibridu sa vrlo snažnim korenom. Ima odličnu rodnost, a uz to je otporna na trulež. Bobita je, takođe prinosna, sa debelim zidom pa je teška za svoju veličinu, a zrenjem dobija lepu narandžastu boju", kaže Radančević.

Tehnologijom ovladao, plasman problem

Naš domaćin kaže da je tehnologijom proizvodnje ovladao ali da muku muči sa plasmanom. Kaže da nešto veća cena paprike na početku i na kraju sezone ne može da pokrije gubitak tokom leta uslovljen prekomernim proizvodnjom na otvorenom polju kao i uvozom.

"Poslednje četiri godine za prve berbe dobijamo od 180-200 din po kilogramu. Kada leti pristigne paprika sa polja, cena besmisleno pada. Pre dve godine cena je pala čak na 12 dinara. Većim delom godine papriku prodajemo ispod proizvodne cene koja je oko 60 dinara. Veći deo paprike plasiram preko veleprodaje. A delom i na kvantaškim pijacama, ali to ne bih nikome preporučio. Tamo je ucena na svakom koraku, od pijačarine do preprodavaca", kaže Radančević.

Proizvođači da proizvode, a trgovci da prodaju

U plastenicima u Platičevu papriku na hektar i po proizvodi i Goran Milošević iz Rume. Papriku prodaje na našem tržištu, u Hrvatskoj i Rusiji. Stigao je da se bavi i voćarstvom pa jabuku gaji na 5,5 ha po savremenoj tehnologiji. Nada se da će doći vreme kada će samo voditi računa o tome kako će, kao i do sada, da proizvede vrhunske plodove babure, a da će za plasman biti zaduženi trgovci. "Neki drugi ljudi bi trebalo da se bave trgovinom. Naše je da proizvedemo kvalitetno. To je suština. U našoj zemlji svi se trude da rade više poslova, a to ne bi trebalo da bude tako. Kada svako radi svoj posao ima i napretka", kaže Milošević.

Naši povrtari, ustalom kao i većina ostalih poljoprivrednika, su prepušteni ćudima tržišta. Usled njegove liberalizacije, ne mogu da očekuju zaštitu od države podizanjem carinskih barijera već profitabilnost proizvodnje trebalo bi da potraže u povećanju prinosa i kvaliteta plodova.