• Paradajz
  • 11.01.2019. 12:00

Rana proizvodnja paradajza u plastenicima bez grejanja

Proizvodnja ranog paradajza u plastenicima počinje setvom rasada (početak januara), pripremom i dezinfekcijom zemljišta u plasteniku, sadnjom, kao i formiranjem jednog ili dva stabla u zavisnosti od ranostasnosti i bujnosti odabrane sorte.

Foto: Pixabay / PascalVorx
  • 273
  • 14
  • 0

Posle berbe zelene salate, mladog luka i rotkvica, na istom zemljištu u plasteniku, može da se posadi paradajz za ranu prozvodnju. Dobro odnegovan rasad omogućiće kasnije ubrzan razvoj biljaka, pa se prvi plodovi za berbu paradajza mogu očekivati već sredinom maja.

Setva rasada početkom januara

Setva rasada za prolećnu proizvodnju paradajza obavlja se u toplim lejama, plastenicima i staklenicima do sredine januara. Seje se u plasteniku, u tople leje dimenzije 1,5 metara i potrebne dužine, ili u sandučiće dimenzija  35 x 35 x 5 cm, u redove na rastojanju pet centimetra. Seme se pokriva kompostom za pokrivanje debljine 0,5 cm. Za setvu jednog kvadrata potrebno je od pet do 10 grama semena. Posejani rasad se dodatno prekriva agrilom.

Kada biljke počnu da niču, temperatura se spušta na 16°C, a vlažnost na 60%. Pri pojavi prvog stalnog lista obavlja se pikiranje 8 x 8 cm u zemljište leje ili u saksije istih dimenzija. Posle pikiranja biljke treba držati u senci bar dana dok se ne "prime". Posle pikiranja, optimalna temperatura za rast je 20°C do 22°C u toku dana i 18 stepeni u toku noći. U fazi dva lista obavlja se folijarno prihranjivanje.

Dezinfekcija i priprema zemljišta

Priprema zemljišta za paradajz počinje posle berbe prethodnog useva - dezinfekcijom (Basamid). Poželjno je napraviti smešu zgorelog stajnjaka, zemlje i treseta u odnosu 3 : 2 :1 u količini od četiri do osam kilograma po kvadratu Neposredno pre sadnje unosi se i NPK đubrivo.

"Visoke sorte paradajza sade se u redove na rastojanju 80 x 30, ili dvorede trake na rastojanju 80 x 50. Niske determinantne sorte sade se u redove na razmaku 60 x 40 cm. Posle rasađivanja, biljke se obilno zalivaju.Vlažnost vazduha održava se redovnim provetravanjem plastenik", ističe dr Jasmina Zdravković iz Instituta za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci.

Značaj pinciranja i formiranja stabla

Petog dana po rasađivanju, biljke se prvi put okopavaju, a okopavanje obaviti kasnije još nekoliko puta, zavisno od strukture zemljišta, kako bi se održala rastresita površina. Zalivanje je najbolje pomoću brazdi, jer orošavanje povećava relativnu vlažnost vazduha, koja utiče na pojavu infekcija i bolesti. Zaštita od bolesti se obavlja preparatima na bazi bakra.

Za paradajz je veoma bitno pinciranje, odnosno otklanjanje bočnih grana, kako bi se formirali plodovi dobrog kvaliteta. Stablo se može formirati na dva načina:

  • jedno stablo - najčešće kod ranih sorti;
  • dva stabla - kod bujnijih sorti kod kojih plodovi ranije dozrevaju.

"Za prolećnu proizvodnju preporučuje se formiranje jednog stabla, da bi se biljka brže razvijali i plodovi brže dozrevali. Ako se biljka dormira na dva stabla, onda se ostavlja prvi zaperak iznad ili ispod prve cvetne grane, što je obično najjača cvetna grana. Pošto su prvi plodovi najskuplji na pijaci, a biljke dobro odnegovane, ali sorta nije ranostasna, za brže dozrevanje plodova obavlja se zalamanje posle druge ili treće cvetne grane na glavnom stablu. Iznad druge ili treće cvetne grane ostave se dva lista i otkine se vrh biljke", objašnjava Zdravkovićeva.


Povezana biljna vrsta

Paradajz

Paradajz

Engleski naziv: Tomato | Latinski naziv: Lycopersicum esculentum

Paradajz je jednogodišnja biljka iz porodice Solonaceae. Gaji se u plastenicima, staklenicima i na polju. Deli se na srednje rane i kasne. Ima dobro razvijen vretenast koren s... Pročitaj više »

Tagovi

Paradajz Plastenik bez grejanja Setva rasada Dezinfekcija Pinciranje Jasmina Zdravković


Autor

Miodrag Palić

Miodrag Palić

Dugogodišnji novinar, kao i urednik, štampanih i elektronskih medija, bogat iskustva u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi