Rana setva: Koje ćemo povrće prvo posejati?

Iako smo u kalendarsku zimu tek zagazili, a proleće nam se čini predalekim, ipak treba razmišljati o narednoj sezoni.

U zavisnosti od vremenskih uslova, rana setva povrća na otvorenom može da započne već krajem februara ili početkom marta. Pri odabiru povrtnih vrsta i sorti koje ćemo posejati veliku ulogu igra njihova otpornost na niske temperature. Neke od njih je potrebno posejati što ranije, dok će druge zahtevati više toplote.

Sačekajte da se zemlja zagreje

Povrtne vrste koje se seju rano karakteriše da klijaju, niču i rastu na nižim temperaturama, da su otporne na mraz i da sa pojavom toplih dana s produženim osvetljenjem veoma brzo prelaze u fazu cvetanja.

Sačekajte da se zemlja zagreje na +5ºC. Nikada ne obavljajte radove i setvu kada je zemljište hladno. Ukoliko je prevlažno, sačekajte da se prosuši. Seme će u hladnom i vlažnoj zemlji brzo propasti.

Bob i grašak su prve kulture koje možemo posejati. Minimalna temperatura za klijanje boba je između 1 i 3ºC, ali je najbolje setvu obaviti kada je temperatura zemljišta od 5 do 6ºC. Tada je dobro obaviti i setvu graška, ali odaberite rane i niske sorte. Mlade biljke obe vrste izdržavaju hladnoće do -6ºC. I bob i grašak su dobre pretkulture za većinu povrtnica. Oni rano napuštaju bankove, a zemlja ostaje obogaćena azotom. Njihov je neprijatelj prevelika vlaga, zbog toga ih posejte na ocedno mesto ili sačekajte da se zemlja prosuši.

Od lukova prvi se sadi jari beli luk, jer je otporniji na hladnoću. Kod njega važi pravilo što ranije to bolje, ali se treba prilagoditi vremenskim prilikama. U ovom periodu im ne preti lukova muva. Do njenog leta glavice će biti dobro oformljene. Kada zakasnimo sa setvom, štete će na mladim biljčicama biti veće. Crveni luk se sadi posle, kada se zemlja zagreje između 5 i 10ºC.

Sa repom i cveklom pričekajte

Rotkvice će odlično uspevati kada ih rano posejemo. One klijaju pri 2 do 4ºC, a odlikuju se kratkim vegetacionim periodom. Sorte rane grupe zrenja su naročito pogodne. Mlade rotkvice biće sočne i ukusne. Repa i cvekla se seju kasnije, kada se zemljište zagreje od osam do 10ºC.

Šargarepa, peršun, paštrnjak, celer, komorač i kopar su takođe pogodni za ranu setvu. Paštrnjak se seje pre šargarepe i peršuna, jer je tolerantniji na hladnoću. On klija i niče veoma sporo. Tek posle 20 do 25 dana posle setve ukazaće se redovi izniklih biljčica. Seme šargarepe klija već na 3º, ali je bolje pričekati nešto višu temperaturu koja će osigurati bolji rast. Pošto je sitno, seje se plitko, na dubinu od tri do četiri centimetra. Peršun niče posle dve nedelje i seje se nešto pliće od šargarepe. Celer niče veoma sporo. Kako bi to ubrzali, potrebno je seme namočiti tokom dva do tri dana u vodi sobne temperature i menjati je dva do tri puta u danu.

Zeleno povrće voli niske temperature

Sve kupusnjače su veoma tolerantne na hladnoću. Kineski kupus, kelj, kupus, bok čoj (vrsta kineske blitve), brokoli i karfiol su vrste iz ove grupe koje možemo početi da uzgajamo u periodu ranog proleća. Za njihovo nicanje je važno da je zemljište zagrejano preko 5ºC kako bi dobili kvalitetan i zdrav rasad. One se sada uglavnom uzgajaju u zatvorenom prostoru, ali se setva može obaviti u baštu kada to dozvole temperaturalni uslovi.

Blitva se može sejati veoma rano, čim se sneg otopi, jer dobro podnosi hladnoću. Ona klija na temperaturi od četiri do 5ºC. Može da se seje od kraja februara do aprila.

Još jedna biljka koju možemo rano da posejemo je spanać. Njegovo seme klija na 3ºC, a tokom proleća formira kvalitetnu lisnu rozetu. Mlade biljke mogu da izdrže -8ºC. Setva se obavlja direktno. Međuredni razmak je 20 do 25 cm.

Brojne su vrste salata koje možemo posejati. Potočarka se seje prva, jer joj odgovara temperatura od dva do 3ºC. Zelena salata može da se uzgaja iz rasada ili da se obavi direktna setva. Najčešće se obavlja kada i sadnja crvenog luka.