Raštan - uspeva na oskudnom zemljištu i u sušnim uslovima

Raštan (Brassica oleracea var. acephala) je pomalo zaboravljeno povrće, ali primetno je da se sve više vraća u vrtove i jelovnike. Činjenica da dobro podnosi sušu, ali i niske temperature čini ga sve poželjnijim povrćem. U narodu je još poznat i kao raštika, lisnati kelj... Bogat je vitaminima, posebno A i C te mineralima, najviše kalcijumom. 

Za uspešan uzgoj zahteva slične uslove kao i druge kupusnjače, a njegova prednost u odnosu na ostale biljke iz ove porodice što uspeva i na takozvanom "škrtom" zemljištu. Međutim, najuspešnije će rasti na dubokim i strukturnim tipovima, a odgovara mu pH od šest do 7,2.

Dobro podnosi mraz i minuse

Optimalne temperature za njegov uzgoj su od 15 do 20°C, ali dobro podnosi letnje vrućine, ali i hladnoću do -15°C. Upravo to ga čini vrlo otpornom biljkom koja ima snažan i dubok koren. Preporučuje se uzgaj u plodoredu u razmaku od tri godine.

Rasad se seje krajem februara ili početkom marta, a u aprilu se sade na stalno mesto. Minimalna temperatura klijanja je od jedan do 5°C. Drugi rok setve je u julu, a sadnja krajem avgusta nakon što padnu kiše.

Pre sadnje u lejama preporučuje se da zemljište nađubrite organskim đubrivom, a sadi se na razmak 50x50 ili 60x60 cm. Osim rasada, može se sejati i direktnom setvom, ali ga onda treba prorediti.

Što se tiče đubrenja, za prinos od oko 20 t/ha preporučuje se 120 kg/ha azota, 80 kg/ha fosfora i 180 kg/ha kalijuma. Treba napomenuti da se deo azota dodaje u prihrani i to nakon što padnu obilnije kiše.

Tolerantna na vlagu i gljivične bolesti

Letnja suša može da zaustavi njen rast i uzrokuje otvrdnjavanje listova koje postaje kožasto i gorko. Ali, čim padne kiše stvara se novo lišće koje se koristi u ishrani. Bere se postupno, a treba ubirati one mlade i nežne listove dužine između 25 i 30 cm.

Hladne noći s blagim mrazom menjaju ukus listova i oni postaju ukusniji jer zbog niskih temperatura u njima dolazi do pretvaranja skroba u šećere i do promene strukture proteina.

Kako bi se zadržala vlaga, oko raštana se preporučuje stavljanje malča. Ali, za razliku od kupusa, ona ima manje zahteve za vodom. S obzirom na to da se ne mota u glavice, tolerantnija je na veću vlagu i otpornija na gljivične bolesti. Najčešće bolesti koje se na njoj javljaju su pegavost lišća i crna trulež.

Iako je otpornija na štetočine i bolesti u odnosu na druge kupusnjače, pri njenom uzgoju treba obratiti pažnju na dobrokomšijske odnose. Najbolje uspeva u blizini paradajza, graška i paprike, a treba ga izbegavati u blizini celera i krompira.

Od štetočina najčešće ga napadaju kupusni moljci, buvači, lisne vaši i puževi. Treba obratiti pažnju i na nematode.