Šargarepa kroz vekove - nutritivna riznica i lider svetske proizvodnje

Šargarepa je jedno od onih povrća koje svi poznaju, a malo ko razmišlja o tome koliko je duboko ukorenjena u ljudskoj istoriji i kulturi. Naizgled skromna i jednostavna, ona skriva priču dugu hiljadama godina, a danas zauzima jedno od najvažnijih mesta u svetskoj poljoprivredi i prehrambenoj industriji.

Mrkva, lat. Daucus carota subsp. sativus, potiče iz centralne Azije, s prostora današnjeg Irana i Avganistana. U početku se uzgajala ne zbog korena, nego zbog lišća i semena, koji su imali lekovita svojstva i koristili se u ishrani i medicini. Antički autori poput Dioskorida u svojim su zapisima spominjali divlje srodnike današnje šargarepe, dok su Rimljani i Grci konzumirali tvrđe, ljubičaste i žute varijante korena.

Tek u srednjem veku, kroz vekovnu selekciju i gajenje u Evropi, šargarepa je poprimila oblik i boju koje danas prepoznajemo. Narandžasta boja, simbol holandske kraljevske kuće, postala je standard zahvaljujući uzgajivačima u Holandiji u 16. i 17. veku.

Globalna proizvodnja danas

Danas je jedno od najznačajnijih povrća na svetu. Svetska godišnja proizvodnja mrkve prelazi 40 miliona tona, a Kina je uverljivo najveći proizvođač, s gotovo polovinom ukupne količine, odnosno 18,7 miliona t. Iza nje dolaze Uzbekistan (3,9 miliona t), Sjedinjene Američke Države (1,38 miliona t), Rusija (1,36 miliona t)..., stoji u izveštaju Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), za 2023. godinu.

Isti izvor navodi kako izvozom dominiraju Kina (476.340.000 tona) i Holandija (239.530.000 t), a tu su još veliki igrači Španija, Italija i SAD. S druge strane, najveći uvoznici su Nemačka, SAD i Kanada, što pokazuje da je mrkva itekako prisutna u međunarodnoj trgovini. Istovremeno, Nemačka je najveći evropski proizvođač sa 848.410 tona što čini čak 18 odsto proizvodnje Evropske unije. Slede Velika Britanija sa 772.000 i Francuska sa 661.820 tona.

Prinosi variraju zavisno od agrotehnike i uslova gajenja, od 30 do čak 100 tona po hektaru. U visoko intenzivnim proizvodnim sistemima, uz navodnjavanje i kvalitetan izbor sorti, moguće je postići prinose koji daleko premašuju svetski prosek.

Nutritivno bogata, a energetski skromna

Šargarepa se konzumira na bezbroj načina. Sirova, kao zdrava grickalica ili u salatama, dok kuvana obogaćuje supe i variva, a pečena ili dinstana postaje slatkast prilog mesnim i ribljim jelima. U prehrambenoj industriji koristi se za proizvodnju sokova, pirea, dečje hrane i konzervisanih proizvoda.

Industrijska primena ne staje samo na hrani. Iz nje se ekstrahuje beta-karoten, prirodni pigment koji se koristi kao boja, dodatak ishrani i sastojak kozmetike. Nusproizvodi prerade, poput pulpe, završavaju kao stočna hrana ili se koriste u proizvodnji vlakana i dodataka prehrambenoj industriji.

Za Dušana Silnog šargarepa - zašto je važno ovo povrće?

Nutritivno je bogata, a energetski skromna, naime, u 100 grama ima tek oko 41 kaloriju. Obiluje vlaknima, vitaminima K1, C, B6 i mineralom kalijumom. Najvažniji nutrijent ipak je beta-karoten, provitamin A, koji mrkvi daje narandžastu boju. U telu se pretvara u vitamin A, ključan za zdravlje vida, jačanje imuniteta i normalan rast ćelija.

Zdravstveni benefiti redovite konzumacije ovog povrća dobro su poznati, bolja probava, snažniji imunitet, zdravije oči i koža te zaštita od oksidativnog stresa zahvaljujući antioksidansima. Zanimljivo je da se kuvanjem povećava dostupnost beta-karotena, pa je kuvana šargarepa u nekim aspektima nutritivno bogatija od sirove.

Mrkva je ušla i u Ginisovu knjigu rekorda. Najveća ikad uzgojena težila je 10,18 kilograma, a uzgojio ju je Amerikanac Kristofer Kvoli (Christopher Qualley) 2017. godine.

Proizvodnja u regioni

Institut za ratarstvo i povrtlarstvo Novi Sad navodi kako se u 2020. godini šargarepa gajila na površini od 2.662 hektara, a najnovije podatke o proizvodnji donosi Reporter Linker (platforma za tržišnu inteligenciju), gde se navodi da je u Srbiji u 2023. proizvedeno 41.050 tona.

Prema podacima tamošnjeg Državnog zavoda za statistiku, u Hrvatskoj je u 2024. proizvedeno 13.448 tona, od čega je 12.678 t bilo namenjeno za tržište, a 770 za sopstvenu upotrebu.

Što se tiče Bosne i Hercegovine, u Godišnjem izveštaju Ministarstva spoljašnje trgovine i ekonomskih odnosa je navedeno kako je u 2023. godini na površini od 1.067 hektara proizvedeno 11.028 tona.

Iako skromna, šargarepa je zapravo globalni brend među povrćem. Od antičkih vremena do danas prešla je put od lekovite biljke do nezaobilazne namirnice u svakoj kuhinji. Spoj istorije, raznovrsne primene i nutritivnih vrednosti čini je jednom od najvažnijih kultura, a s obzirom na rastuću potražnju za zdravom i funkcionalnom hranom, njena uloga u ishrani čovečanstva u budućnosti biće još važnija.

^{*Naslovna fotografija: Shutterstock/Velme, artistdesign.13}