Saveti za uzgajanje artičoke - povrća bogova

Artičoka (Cynara scolymus) je višegodišnja biljka koja, ako je zaštićena, može podneti i hladnije zimske uslove. Cilj njenog uzgajanja su veći cvetovi, koji se sakupljaju pre nego što se rascvetaju. Potiče s Mediterana, odakle se proširila Evropom, a zatim i južnom i severnom Amerikom.

Ovo povrće se smatra povrćem bogova, jer je prema mitologiji voleo da ih jede grčki bog Zevs. Bila je i omiljeno jelo aristokratije. Može da se pohvali svojim nutritivnim i zdravstvenim vrednostima, kao i terapeutskim delovanjem kod dijabetesa, malokrvnosti i smetnji s jetrom.

5-6 cvetnih glavica godišnje

Stabljika je hrapava i razgranata, a može da naraste do visine od dva metra. Listovi su veliki i naizmenično smešteni na stabljici. Pri vrhu su tamnozeleni, a pri dnu su sivi. Na vrhovima se nalaze iglice. Korenje je vrlo duboko. Na vrhu stabljike nalaze se velike, kuglaste i bodljikave cvetne glavice, koje su sastavljene od malih plavo-ljubičastih cvetova. Biljka daje oko pet do šest cvetnih glavica godišnje, od druge godine, pa nadalje.

Odgovara joj duboko, plodno i rahlo zemljište. Optimalna temperatura za rast je od 24 do 26°C. Ne može da raste u senci, a preferira vlažno tlo. Ova biljka može da podnese snažne vetrove.

Sadnja artičoke

Artičoka se uzgaja vegetativno, sadnicama ili generativno, setvom iz semena. Sadnice se uzimaju od starijih biljaka od kojih se ostave samo dva najsnažnija izdanka, dok se drugi uklanjaju. Izdanci se sade u martu u klijalište ili u posude sa supstratom, koje treba držati na toplom mestu.

Ukorenjene sadnice bi tebalo presaditi na otvoreno nakon što prođe opasnost od mraza. Iskopa se rupa na dubinu do 30 cm u koju se dodaje šaka zrelog stajskog gnoja ili komposta. Sadnica se postavlja na dubinu od 10 cm i prekrije zemljom. Zemlju oko biljke treba dobro pritisnuti i zaliti s dosta vode. Sadnice treba zalivati svaki dan, dok god se na biljci ne primete izdanci.

Sadnice se mogu saditi i kasnije, bez prethodnog ukorenjivanja. Sade se polovinom aprila i potrebno ih je zaštititi od hladnih noći. Sade se na razmak do metra, kako bi svaka biljka imala dovoljno mesta za svoj rast.

Seme artičoke seje se početkom februara u topla klijališta ili posude i sandučiće, koji moraju biti na toplom mestu. Seje se na retko, tako da se seme lagano pritisne u zemlju, prekrije tankim slojem zemlje i obilno zalije. Biljke koje imaju razvijena dva do tri listića pikiraju se na 5 cm razmaka.

Kako do boljeg razvoja cvetova?

Kad malo porastu, potrebno ih je ponovno pikirati. Biljke posađene u cvetne posude nije potrebno pikirati. Pre samog presađivanja, biljke bi trebalo da provedu neko vreme na hladnom mestu uz dovoljno svetlosti. Presađuju se krajem april ili početkom maja na razmak od jednog metra.

Nakon obavljenog presađivanja, biljke treba dosta zaliti. Tokom kasnijeg rasta, artičoke je potrebno često zalivati i prihranjivati. Zemljište je potrebno okopavati i pleviti korove. Za što bolji razvoj cvetova, preporučuje se da se ostave dva do tri cveta, dok se drugi uklanjaju. Setva semena direktno na otvoreno ne sme biti pre aprila.

Zaštita od hladnoće

Artičoku je zimi potrebno zaštititi od hladnoće. Ocvale cvetove treba ukloniti, a dugačke listove blago skratiti i povezati zajedno. Kod hladnijeg razdoblja, biljka se može prekriti slamom ili granjem. U područjima s vrlo hladnom zimom, artičoke bi trebalo iskopati s grumenom zemlje i presaditi u posudu s peskom u podrum.

Lekovitost artičoke

U ishrani se koriste mladi cvetovi, involukre, koji se beru u maju i junu, kada dozrevaju cvetne glavice. Ne jedu se sirovi zbog gorkog ukusa i teškoća u varenju. Nedozrele cvetove artičoke trebalo bi kuvati odmah nakon branja, jer se dužim stajanjem menja ukus i prehrambena vrednost. Jestivi su osnovni deo lista (brakteja) i srednji deo artičoke.

Artičoke su važno lekovito bilje nakon otkrića prisutnosti jedinjenja cinarin u listovima. Gorkog je ukusa, poboljšava funkciju jetre i mokraćnog mehura, podstiče izlučivanje probavnih sokova, posebno žuči i snižava nivo holesterola u krvi.

Listovi deluju protiv reume, grčeva i pomažu pri snižavaju nivoa šećera. Primena je unutrašnja, pa se još koriste i kod želudačnih tegoba, žgaravice, mučnine, otežane probave i lečenje hepatitisa i arterioskleroze.

Artičoka je bogata mineralima, vitaminima, sadrži belančevine, ugljene hidrate i malo masti. Od minerala su prisutni kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, kalcijum, bakar, gvožđe i cink. Vitamini u artičoki su vitamin A, C, kao i vitamini grupe B. Zbog visokog sadržaja vlakana, koristi se u prevenciji opstipacije.

Foto: MrsBrown / Pixabay