Sertifikat obezbeđuje 10€/kg

Jedan od najpoznatijih organskih proizvođača u Srbiji je Josip Mamužić iz Ljutova kraj Subotice. Povod naše posete bio je završetak berbe začinske paprike. Hteli smo da vidimo razliku u proizvodnji ali i prihodu između začinske paprike u konvencionalnoj i organskoj proizvodnji. Organsku proizvodnju začinske paprike počeo je 2003. godine. Sa nama je podelio iskustva u toj proizvodnji.

Koje su specifičnosti organske proizvodnje začinske paprike?

Kontrolisana je proizvodnja od katastarskog broja parcele, semena, rasađivanja i sam tok vegetacije. Meri se ulazna kilaža sirovine. Nakon dozrevanja paprika ide u sertifikovanu sušaru. Tamo se meri koliko je robe donešeno na sušenje i koliko je robe osušeno. Papriku vraćamo kući, pošto je meljemo u sopstvenoj "režiji". Dobijena kilaža se evidentira, i na osnovu tih podataka se izdaje sertifikat da je to organska paprika. Pre toga je potrebno uraditi hemijske analize koje ukazuju na sadržaj boje, plesni, gljivica i tako dalje. Sve treba da odgovara pravilniku o bezbednosti hrane kao i pravilniku o organskoj proizvodnji.

S obzirom na to da ne možete da koristite pesticide u organskoj proizvodnji začinske paprike, kako se borite protiv bolesti i štetočina?

Tokom ovih deset godina, koliko proizvodimo začinsku papriku, ovladali smo proizvodnjom. Koristimo prirodne preparate. Neke spravljamo sami, kao što su ekstrakti koprive i drugih lekovitih biljaka. Koristimo i ulja, pošto veće dve godine imamo proizvodnju uljane repice. Osim tih biljnih preparata, dozvoljeno je korišćenje bakra u organskoj proizvodnji. Koristimo ga od rasađivanja do cvetanja u kombinacijama sa već navedenim ekstraktima. Upotrebljavamo svega 5 grama bakarnog preparata na 100 litara vode, što je izuzetno mala koncentracija. Praksa pokazuje da je to ipak funkcionalno. U normalnim godinama sa takvom zaštitom postižemo uspeh.

Koliki prinos možete da postignete u organskoj proizvodnji začinske paprike?

Imali smo prinos od 5,5 tona do 14,5 tona po hektaru sirove paprike.

Da li koristite malč foliju i koji tip navodnjavanja?

Pkušao sam da koristim malč foliju i sistem navodnjavanja kap po kap. Opet sam se vratio na stari način gajenja bez folije sa orošavanjem. Zalivanje "odgore" spira lisne vaši i povećava vlažnost vazduha, što odgovara paprici. Bez folije možemo i da okopavamo papriku više puta u toku vegetacije, pošto ona dobro reaguje na tu agromeru.

Gde završava vaša organska paprika?

Deo je ugovoren za poznatog kupca, a drugi deo na tržištima Novog Sada i drugih gradova. Ove godine nemamo ugovorenu proizvodnju za izvoz, ali kako se bliži vreme svinjokolja imamo pozive iz inostranstva.

Koliko krajnji potrošač mora da izdvoji za kilogram organske začinske paprike?

Cena za kupca je oko 10 € po kilogramu. Treba uzeti u obzir da je reč o ručnom radu, da se sa svake biljke skida peteljka, vizuelno se pregleda da svi plodovi budu 100% zdravi. Mora da zadovolji agrobiološku i hemijsku analizu. Boja mora biti bar 130 - 140 asta. Očekujem da ove godine proizvedem oko 500 kilograma mlevene začinske paprike.

Reč, dve i o konvencionalnoj proizvodnji

Začinska paprika u našoj zemlji gaji se na oko 3 i po hiljade hektara i značajna je sirovina za prerađivačku industriju, a osim toga, važan je izvozni proizvod. U Vojvodini se najviše paprike proizvede i preradi na krajnjem severu pokrajine u naseljima Martonoš, Horgoš i Kanjiža.

U "Vitaminu" u Horgošu zadovoljni su ovogodišnjim kvalitetom roda. Od deset zadruga sa kojima sarađuju, otkupiće 500 vagona. Kod kooperanata je prosečan rod 8 tona po hektaru, a pod sistemima za navodnjavanje i više od 10. Direktorka "Vitamina", Veselinka Popović kaže da za njihovom začinskom paprikom, koja nosi oznaku "Najbolje iz Vojvodine", uz domaće, vlada sve veća zainteresovanost stranog tržišta, tako da pored tradicionalnog CEFTA tržišta, počeli su da izvoze i za Ukrajinu i Rusiju.

Kada izađe na evropsko tržište, naša začinska paprika u rinfuzi košta od 3 do 3,5 evra. Međutim, iako po ukusu, aromi i kvalitetu spada u najbolje, kupci se radije odlučuju za papriku iz Španije ili Kine, koja košta od jedan do dva evra, zahvaljujući izvoznim subvencijama. Dešava se i da kompanije koje pakuju začine, uvoze našu papriku i mešaju je sa stranom slabijeg kvaliteta, tako je popravljaju i skuplje prodaju.