Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Povrće kratke vegetacije
  • 26.07.2017. 16:00

Setva jesenjeg povrća

Za setvu povrća tokom ovog perioda potrebno je obezbediti redovno navodnjavanje. Seme biljaka da bi klijalo i niklo - zahteva vodu, kao i rasad.

Foto: Maria Sbytova / Bigstock
  • 1.528
  • 62
  • 0

Za povrtare, berba i sakupljenje plodova tokom leta znači i novi prostor u bašti, gde mogu da poseju povrće kratkog perioda vegetacije, koje će ubrati tokom jeseni i zime. Zahvaljujući takvoj setvi, gredice nikada nisu prazne.

Za setvu povrća tokom ovog perioda potrebno je obezbediti redovno navodnjavanje. Seme biljaka da bi klijalo i niklo - zahteva vodu, kao i rasad.

Koje povrće se seje tokom leta?

Povrće može da se uzgaja direktnom setvom semena ili sadnjom rasada. Najčešće se za jesenju berbu uzgajaju: niski pasulj mahunar, kupusnjače, salate, šargarepa, rotkvice, rotkve, repe, krastavci, tikvice, cvekla, praziluk, spanać, kelraba, rukola, endivija.

Za neiskusne baštovane i baštovane amatere je najjednostavnije da kupe gotov rasad, dok iskusni baštovani sami proizvode svoje.

Šargarepa dugo niče

Šargarepa je povrtarska kultura koja se uspešno može uzgajati i u postrnoj setvi. Nakon ubiranja prethodne kulture, nije potrebna duboka obrada zemljišta, dovoljna je samo plitka kultivacija. Odgovaraju rahla, dobro strukturirana zemljišta. Površina za setvu mora biti dobro pripremljena, jer je seme šargarepe malih dimenzija. Dubina setve se kreće od 1,5 cm do 2,5 cm u zavisnosti od kvaliteta zemljišta. Na peskovitom, rastresitijem zemljištu, dubina setve je veća.

Kod setve šargarepe treba znati da je klijavost semena u poljskim uslovima 60% i da dugo niče. U periodu klijanja, nicanja i mladih biljaka, šargarepa je veoma osetljiva na nedostatak vode. Bitno je da zemljište ima stalnu i umerenu vlažnost. Minimalan međuredni razmak na gredici je 10 cm, a razmak u redu 6 cm. Optimalan međuredni razmak se kreće oko 15 cm, a razmak u redu od 8 cm do 10 cm. Ovakav razmak obezbeđuje dovoljno vegetativnog prostora za rast biljke (korena).

Količina zalivne norme zavisi od vremenskih uslova i osobina zemljišta. U prvom periodu rasta, šargarepa slabije usvaja hraniva. Dva meseca nakon setve, usvajanje postaje intenzivno i tada treba pažnju posvetiti đubrenju.

Šargarepu je potrebno prorediti ako je posejana pregusto. Vršiti redovne preglede, čupanje korova (plevljenje), a zaštitu sprovoditi prema stanju na terenu.

Šargarepa koju smo posejali tokom letnjih meseci spremna je za vađenje krajem oktobra i početkom novembra. Ovom setvom obezbeđujemo kontinuirano snabdevanje svežom šargarepom.

Spanać zahteva redovno zalivanje

Spanać je povrtna kultura kratke vegetacije, veoma osetljiv na nedostatak vode i treba ga uzgajati samo ako možete osigurati redovno zalivanje. Setva se obavlja krajem jula i tokom avgusta, a zimska setva se obavlja u septembru. Zemljište treba da je dobro pripremljeno. Seme se polaže na dubinu do četiri centimetra. Međuredni razmak se kreće od 15 cm do 30 cm, a razmak u redu od 3 cm do 7 cm. Razmak zavisi od sorte, kvaliteta zemljišta i agrotehničkih mera.

U baštama, na manjim površinama, berba spanaća može da se obavlja sukcesivno, beru se pojedinačni listovi. Cele biljke se beru kada imaju pet do šest krupnijih listova.

Kupusnjače iz rasada

Od kupusnjača se u ovom periodu mogu saditi: kasni kupus, kelj pupčar, kelj, raštan. U ovom periodu se sadi rasad i potrebno je obezbediti dobro navodnjavanje, koje će osigurati prijem rasada dobar razvoj biljaka.

Rasad kasnog kupusa treba da je dobro razvijen sa četiri do šest listova. Sadnju kupusa obaviti na međuredni razmak 50 cm do 70 cm, a razmak u redu 40 cm do 60 cm. Sadnice raštana trebaju da imaju četiri do šest listova, a sade se na razmak 60 cm x 40cm.

Za sve kupusnjače treba obezbediti dobro navodnjavanje i zaštitu od štetočina, posebno od buvača.

Cvekla, repa, rotkva i rotkvice - postrni usevi

Zbog kratke vegetacije, ove povrtne kulture se mogu uzgajati i kao postrni usevi. Dubina setve semena je dva do tri centimetra. Međuredni razmak za cveklu, repu i rotkvu je 30 cm do 40 cm, a razmak u redu oko 10 cm. Za rotkvice je potrebno manje međuredno i redno rastojanje. Setva može da se obavlja sukcesivno, u više navrata, kako bi se obezbedila dugotrajna berba.

Praziluk treba okopavati

U vreme sadnje, rasad praziluka treba da ima četiri do šest dobro razvijenih listova. Međuredni razmak je od 25 cm do 50 cm, a razmak u redu između 10 cm i 15 cm. U baštama razmak između biljaka može biti manji 25 x 10 cm.

Kod uzgoja praziluka potrebno je obezbediti dovoljne količine vode za zalivanje, posebno neposredno nakon sadnje. Usev je potrebno redovno okopavati i prihranjivati. Praziluk za upotrebu stiže već tokom jeseni, ali može ostati na gredici tokom zime ili se izvadi i skladišti u pesku i plastenicima.

Zelena salata veoma kratke vegetacije

Zelena salata ima veoma kratku vegetaciju i treba birati sorte koje se namenjene za kasnu proizvodnju. Za svoj rast i razvoj salata zahteva dovoljno vlage. Na visokim temperaturama, iznad 20ºC, formira se manja glavica i brže dolazi do procvetavanja. Može da se seje direktno na otvorenom ili se mogu proizvesti sadnice salate. Osim zelene salate mogu se sejati rukola, keleraba i endivija.

Foto: Maria Sbytova / Bigstock


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Mali bodljikavi plašljivko - iako ima bodlje jež je najplašljiviji sisar, večito gladan, a u lov kreće najčešće noću. Ovaj maleni lepotan uselio nam se u dvorište!