• Povrtarstvo
  • 22.10.2016. 15:00

Skladištenje korenastog povrća

Kako bi i u zimsko vreme imali mogućnost zdrave ishrane bogate vitaminima, potrebno je obratiti pažnju na načine skladištenja i konzerviranja povrća.

  • 2.196
  • 261
  • 0

Korenasto povrće sazreva u toku vegetacionog perioda u velikim količinama u kratkom vremenskom periodu, a nemoguće ga je sve upotrebiti u svežem obliku. Da bi u zimsko doba imali mogućnost zdrave ishrane bogate vitaminima, potrebno je obratiti pažnju na naline skladištenja i konzerviranja povrća.

Svaki način ima neke svoje prednosti i mane, pa se izbor čuvanja povrća određuje na osnovu potreba i ukusa svakog pojedinca.

Skladištenje povrća u zemljištu

Iako većina ljudi ostavlja na prezimljavanje korenasto povrće u zemljištu, to rešenje je preporučljivo jedino u slučaju dobro dreniranog tla. Ovom metodom povrće se ostavlja nezaštićeno na uticaj niskih temperatura, pa se ne preporučuje na vlažnim zemljištima. Zemljište se može malčirati debljim slojem sena ili slame ako nema opasnosti od glodara. Ako su oni problem, preporuka je da se povrće smesti u zakopanu posudu. Metalne posude su otpornije na glodare od plastičnih. Na dnu posude treba ostaviti nekoliko rupa radi lakše drenaže. Posude za smeštanje povrća moraju biti od materijala koje neće uticati na misris povrća i pokvariti ga što se jedino obezbeđuje ostavljanjem u dobro dreniranom zemljištu.

Za skladištenja korenastog povrća, treba odabrati samo najbolje, besprekorne plodove bez bolesti, parazita i truleži. Kod skladištenja, mrkva treba da bude odvojena od jabuka, krušaka, krompira i drugog voća i povrća koje proizvodi etilen, jer će u tom slučaju mrkva poprimiti gorak ukus.

Trap i zagrtanje

Metode skladištenja u trap i zagrtanjem obezbeđuju održavanje svežine korenastog povrća. Ovim metodama se čuvaju mrkva, celer, zimska crna rotkva i cvekla. Povrće se zagrće u leje ili polaže u gomilama koje se prekrivaju omotačem od lišća, sena i zemlje. Za pravljenje trapa, na lako pristupačnom mestu u vrtu potrebno je iskopati rupu u širini oko jednog metra, i dubine 20 do 30 centimetara. U iskopanu rupu pažljivo se polažu različite vrste povrća koje se prekrivaju najpre suvim slojem slame a potom i zemljom. Povrće se vadi u danima kada nema mraza otvaranjem trapa na užoj strani.

Skladištenje u podrumu i pesku

Ostavljanje povrća u podrumu idealno je u kućama koje imaju glineni ili pod od cigala. U podrumu ne bi smelo doći do smrzavanja povrća ali potrebno je da bude hladno s dovoljnom količinom vazduha. Povrće, mrkva, celer, cvekla, ren kao i koren peršuna može se složiti i u sanduke koji se odlažu u betoniranim, suvim i toplim podrumima. Pre spremanja na ovaj način u sanduke, potrebno je ukloniti sve listove s povrća.

Za skladištenje u pesku, potrebno je odabarati takođe zdrave i najbolje očuvane primerke povrća. Ukloniti lišće i očistiti ga od ostataka zemlje. Povrće se slaže u slojevima u sanduke s peskom male vlažnosti. Povrće se uzima po potrebi.

Ako kuća nema podrum, sanduci s povrćem mogu se smestiti u garažu, šupu ili radionicu gde je hladnije, ali toliko da ne dođe do izmrzavanja. Izolacija sanduka ili kutija može obezbediti da ne dođe do smrzavanja povrća, ali samo na kratko. Za pronalazak adekvatnog mesta za skladištenja povrća se može i eksperimentisati. Naime, potrebno je postaviti termometre u potencijalne prostorije i na taj način proveriti gde su najveća kolebanja temperatue.

Skladištenje u kući je idealno za crni i beli luk. Luk se uplete i takav ostavi da visi u prozračnoj i suvoj prostoriji gde nema opasnosti od izmrzavanja.

Konzerviranje

Kiseljenje u sirćetu je odličan način očuvanja povrća, posebno mrkve. Sirćetna kiselina je konzervans koji inhibira rast brojnih vrsta bakterija, kvasaca i u manjoj mjeri, plesni. Vrlo mali broj bakterija može opstati u sirćetu, jer sirće mijenja pH rastvora čime sprečava rad enzima bakterija za kvarenje.

Zamrzavanje

Zamrzavanje je moderna i dobra metoda, a jedini nedostatak je potrošnja energije. Povrće je pre zamrzavanja potrebno izblanširati u ključaloj vodi. Ako se povrće zamrzava bez blanširanja izbledeće, a dobiće i lošiju strukturu i ukus kao i nižu hranljivu vrednost. U posudi s vodom, povrće se kratko prokuva, oko tri minute, ostavi se da se ohladi nakon čega se pakuje u vreće za zamrzivač. Količina povrća koja se sprema u vrećice trebala bi odgovarati količini koja je potrebna za pripremu jednog obroka. Dužina zamrzavanja zavisi od temperature zamrzavanja i načinu spremanja vrećica. Duboko zamrzavanje bez prisustva vazduha je najuspešnija metoda. Vakumirane vrećice su idealne za duže skladištenje. Maksimalna dužina čuvanja zamrznutog povrća na ovaj način je pri pakovanju u klasične vreće sevet meseci, a u vakumirane do 14 meseci.

Izvor slike: https://www.pexels.com/


Tagovi

Povrće Skladištenje Trap Zamrzavanje Hranljiva vrednost Konzerviranje


Autorka

Martina Režek

Više [+]

Martina je magistar inženjer hortikulture Agronomskog fakulteta, a cilj joj je da se usavršava na području nauke u poljoprivredi.