• Čuvanje luka
  • 11.09.2021. 10:00

Skladištenje luka: Kako ga pravilno čuvati?

Na dužinu skladištenja utiču obilne padavine i preterano zalivanje. Takođe, ukoliko je uzgajan direktnom setvom bolje se čuva u odnosu na onaj iz sadnje arpadžikom.

Foto: Depositphotos/kovbasniuk
  • 135
  • 7
  • 0

Primetili smo da se crveni luk sve teže čuva tokom zime, ali i sve više trune nego ranijih godina. Iz tog razloga preporučuje se više sadnja ovog povrće na jesen nego u proleće jer se bolje skladišti. Sada je pravo vreme da se razmisli o jesenjoj sadnji, a potrebno seme već pristiže u poljoprivredne apoteke.

Kasne i ljute sorte najbolje se skladište

Njegovo pravilno čuvanje obezbeđuje održavanje kvaliteta i duži rok zadržavanja lukovica u optimalnom stanju. Brojni su faktori koji utiču na pojavu truleži tokom lagerovanja, a neki od njih su: plodored, uslovi proizvodnje, stepen zrelosti, pripremna faza za skladištenje, uslovi u objektima i drugi.

Pre svega neophodno je voditi brigu o plodoredu, tačnije nikako saditi luk na isto mesto naredne sezone jer se povećava pojava truljenja, nego tek za četiri do pet godina. Dobre pretkulture za njega su paradajz, paprika i patlidžan.

Rane sorte kao što je na primer majski srebrnjak namenjene su ranijoj upotrebi, pa se one slabije i čuvaju, a one kasne i ljute sorte - najbolje. Na dužinu skladištenja utiču i obilne padavine i preterano zalivanje. Takođe, ukoliko je uzgajan direktnom setvom bolje se čuva u odnosu na onaj iz sadnje arpadžikom, odnosno, lukovice.

Prostorije za te namene trebalo bi da su mračne, optimalne temperature i vlažnost vazduha.

Sa polja pokupiti u mrežaste vreće samo zdrave i neoštećene lukovice.

Pazite da ne dođe do pojave i razvoja plamenjače!

Poljoprivredni prozvođači često preteraju sa azotnim đubrivom, a poznato je da ta hraniva smanjuju mehaničke karakteristike tkiva, te su ona puna vode i u tom slučaju glavice su podložne truljenju. U toku proizvodnje potrebno je na vreme kulturu zaštiti od bolesti i štetočina jer u protivnom i to može da dovede do daljeg razvoja zaraze i u skladištu. Luk nije dobro da se vadi po kišovitom i vlažnom vremenu. Pera je potrebno ukloniti. Nakon vađenja glavica obavezno ih prosušiti na prozračnom mestu, koje nije izloženo direktnom suncu.

Nekad se ovaj usev čuvao u starim seoskim domaćinstvima ispleten u vence, zaštićen od kiše i vlage, okačen da visi. I danas je to dobar način za čuvanje manje količine, ko ima takve mogućnosti za čuvanje. U podnim skladištima preporuka je da se složi u ne preterano debelim slojevima kako bi vazduh slobodno strujao.

Luk se najbolje skladišti iznad nula stepeni, odnosno oko jedan do dva stepena, a optimalna vlažnost vazduha treba da je oko 70 do 90 odsto. Ako je postotak vlage nešto viši od optimalnog, mogu se u ćoškovim, ali i obodima prostorije postaviti materijali koji apsorbuju višak kao što su: kreč, plavi kamen, pepeo, drvena strugotina ili so.

Brojni faktori utiču na čuvanje luka (Foto: D. Plavšić)

Plamenjača luka (lat. Peronospora destructor) nastala u toku vegetacije, ako se pravovremeno ne spreči širenje onda svoj razvoj nastavlja i u skladištu što izaziva truljenje i širenje na ostale zdrave glavice.

U kišnim periodima, tokom njegovog uzgoja dolazi do pojave raznih vrsta truleži (siva, bela) još za vreme same vegetacije, a koje izazivaju gljivice iz roda Botritis, Sclerotium, Fusarium. Ako se ova oboljenja pravovremeno ne spreče mogu dovesti do propadanja u skladištu i uzrokovati značajne gubitke.

Takođe, velike probleme u zasadu pričinjava štetočina lukova muva (lat. Hylemia antiqua), tačnije larva tog insekta. Nesuzbijanje pomenute štetočine može dovesti takođe do propadanja glavica na samom polju, a kasnije i u objektima gde se lageruje. Tipičan znak pojave lukove muve je poleganje listova, nakon čega usev treba detaljno pregledati i tačno ustanoviti njeno prisustvo.

I na kraju svakako je neophodno s vremena na vreme pregledati povrće u skladištu i odstraniti trule glavice.


Tagovi

Čuvanje luka Skladištenje luka Proizvodnja luka Trulež luka Plamenjača luka Podna skladišta Sadnja arpadžika


Autorka

Danijela Plavšić

Više [+]

Dipl.ing. poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom. Uvek spremna na nove izazove u oblasti agrobiznisa. U stalnom kontaktu sa poljoprivrednim proizvođačima i njihovim problemima proistekla je borba za bolji položaj istih i za borbu agrara uopšte. Iz tog razloga bavi se i agrarnom politikom.