• Vilovo
  • 03.04.2019. 12:00
  • Južnobački okrug, Vojvodina, Titel

Složnim radom braća Panić odolevaju izazovima povrtarske proizvodnje

Braća Nenad i Rade Panić iz Vilova se već više od jedne decenije uspešno bave plasteničkom proizvodnjom povrća. Složnim radom i trudom oni proizvode sezonsko povrće u plastenicima površine 3.000 kvadratnih metara, ali ih cenovno kolebanje i neizvesnost plasmana često tera na razmišljanje: da li su izabrali pravi posao.

Foto: Zlatko Markovinović
  • 129
  • 6
  • 0

Poljoprivreni inženjeri i braća Nenad i Rade Panić iz Vilova, u opštini Titel, se duže od 10 godina bave plasteničkom proizvodnjom povrća. Svoje proizvode najviše plasiraju na tržištu u Novom Sadu, a kako prenosi Dnevnik uglavnom proizvode zelenu salatu, rotkvice, paradajz i papriku. Braća Panić, takođe, udruženo seju kukuruz, pšenicu, suncokret, soju. Ratarstvom se bave na 55 jutara zemlje, od kojih ima i njihovih oranica i onih uzetih u arendu.

Podsticaji im pomažu u poslu

Rade Panić kaže kako su im profesori na fakultetu tvrdili da prosečna porodica može da živi od plastenika površine 1.000 m2, dodajući da oni imaju tri puta više. On dodaje da su od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu dobijali novčane podsticaje za folije i konstrukcije, napominjući da dugo nisu znali za tu mogućnost, a kada su saznali i sakupili obimnu dokumentaciju, konkurisali  su i dobili značajnu sumu podsticaja. Rade kaže da im je pomoglo to što su ispunjavali sve uslove jer imaju manje od 40 godina, dugo gaje povrće u plastenicima i uz to su školovani za poljoprivredni posao.   

Paniće i dalje muči pitanje da li su izabrali dobar posao

Oni u povrtarstvu imaju podršku u suprugama i roditeljima. Živeći za sada svi pod jednim krovom, u slozi i poštovanju, uspeli su da mlađem bratu Nenadu sagrade kuću, doduše još neuseljenu, i još mnogo štošta kupe da bi unapredili proizvodnju. Ali  uprkos tome što se može lepo zaraditi, braću muči pitanje da li su dobro izabrali. Rade objašnjava da uprkos tome što su završili fakultete on i brat umesto da rade u nekoj firmi za platu, "rintaju" od jutra do mraka. Doduše, bude tu i tamo slobodnog vremena, ali od kako su počeli da spremaju salatu i rotkvice za pijacu, nemaju vremena za predah. Dodatni problem je što ne mogu da nađu radnike da im pomognu.

Neizvesnost cena i plasmana veliki problem

Najveći problem Panićima predstavlja neizvesnost u poslu, koja se ogleda u cenama i plasmanu proizvoda. Oni napominu da domaće cene zavise od količine uvoznog povrća, dok se u pogledu prodaje nikada ne zna kome će prodati povrće. Često se dešava da nakupci bolje prolaze od proizvođača, zato što su ulaganje u proizvodnji velika, a seme i energenti skupi, dok preprodavci nemaju te troškove. Rade Panić tvrdi da su ove godine dobro prošli sa salatom i rotkvicama jer je zima bila jaka, pa mnogim povrtarima rod nije uspeo. Zbog toga su glavica salate i veza rotkvice koštale 30% više nego lane, na veliko su koštale 30 dinara, a vremenom se cena spuštala do sadašnja 23 dinara za kilogram.

Povrće oprašuju bumbari

Rasad paradajza je već spreman za sadnju, ali kada je reč o ceni paradajza Panići ne znaju kako će proći ove godine. Rade objašnjava da turski paradajz od profesionalnih proizvođača koji prvi stiže na tržište, na novosadskoj Кvantaškoj pijaci obara cenu domaćeg paradajza. Panići svoj paradajz ne tretiraju pesticidima jer za to nema potrebe. Kako ističu, njihovo povrće raste u zatvorenom prostoru, pa nema straha od bolesti. Za oprašivanje koriste bumbare i imaju svoj brend pijaci "Paradajz iz Vilova neprskan".

Odmah nakon berbe paradajza, sledi sadnja paprike

Rasad proizvode sami, a seme je iz vilovskih poljoprivrednih apoteka. U zavisnosti od toga kakvo će biti proleće, prvi zreli plodovi treba da stignu između 25. maja i 1. juna, a onda svakog dana sledi berba paradajza do 25. jula. Кad paradajz prođe braća Nenad i Rade u plastenicima počinju novu proizvodnju paprike. Tako izbegavaju preklapanje s paradajzom proizvedenim na otvorenom prostoru i kreću da rade papriku, koja stiže u novembru. Tada već bude mraza, pa paprika sađena na otvorenom bude loša, dok paprika iz plastenika porodice Panić ostaje lepa. Uz to oni očekuju da bude prodavana po dobroj ceni.


Izvori

Dnevnik.rs


Tagovi

Povrće Povrtarstvo Plastenici Nenad Panić Rade Panić Vilovo Uzgoj salate Uzgoj rotkvice Uzgoj paradajza Uzgoj paprike


Autor

Marinko Tica

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.