• Tržište povrća
  • 05.05.2019. 11:00

Srbija sve više uvozi sveže povrće iz komšiluka

U naše trgovine stiže povrće sa svih kontinenata, ali Srbija najviše uvozi iz komšiluka. Odatle u Srbiju stiže polovina uvezenog paradajza. Izvoz je bio vredan 39,3 miliona dolara, a uvoz 62,1 milion.

Foto: Depositphotos/Julia700702
  • 1.102
  • 49
  • 1

Sve više povrća u Srbiju stiže iz inostranstva. Količine zeleniša koje Srbija uveze iz godine u godinu sve su veće i nadmašuju isporuke koje se šalju u svet.

U Srbiju stiže povrće sa svih kontinenata, ali najviše iz komšiluka. Više od 60 odsto uvezenih krastavaca dolazi iz Albanije. Odatle stiže i paradajz.

Srbija uvozi paradajz, krompir, pasulj, kupus i kelerabu

Srbija najviše prodaje šargarepu, crni luk, papriku i krastavac, i to čini nekih 70 odsto izvoza, dok uvozi paradajz, krompir, pasulj, kupus i kelerabu - što predstavlja 63 odsto.

Prosečan uvoz svežeg povrća u našoj zemlji je kako prenose Večernje novosti 103.900 tona i godišnja stopa rasta mu je oko četiri odsto.

Prema rečima Branislava Gulana, agroekonomskog analitičara, povrće se u Srbiji proizvodi na 75.000 hektara, a prosečno se godišnje izveze 87.400 tona, u vrednosti od 39,3 miliona dolara. Vrednost uvoza svežeg povrća u proseku iznosi 62,1 milion dolara.

Istraživanja pokazuju da je godišnji uvoz veći od izvoza za 16.473 tone. Zbog toga je, u ovoj oblasti, negativan bilans spoljnotrgovinske razmene u vrednosti od 22,8 miliona dolara. 

Gulan kaže da se povećanje izvoza može postići većom domaćom proizvodnjom povrća, udruživanjem proizvođača u asocijacije, većom podrškom državnih institucija i intenzivnijim marketingom. Kako je dalje pojasnio za Večernje novosti u organskoj proizvodnji nalazi se samo 200 hektara povrća.

Najveći uvoz, čak 61 odsto je iz Albanije

Srbija godišnje izveze 13.435 tona krastavaca i kornišona, dok istovremeno uveze oko 7.334 tone. Najveći uvoz, čak 61 odsto je iz Albanije. Iz ove zemlje najviše uvozimo i paradajz. I to čak 51 odsto od ukupnih količina.

Paradajza Srbija prosečno godišnje izveze 9.858 tona, a uveze čak 27.542 tone, što košta oko 18 miliona dolara.

Slična situacija je i sa krompirom. I ovde se beleži negativan bilans razmene u vrednosti od 1,9 miliona dolara. Prema rečima Gulana Srbija godišnje izveze 6.636 tona krompira, a uveze 15.625 tona ovog povrća. U 2018. godini uvoz je bio veći čak za 24.000 tone.

Gulan kaže i da su prosečne subvencije u Srbiji 34 evra po hektaru, a u EU su veće od 500 evra. Upravo zbog toga kako dalje objašnjava Gulan Srbija nije konkurentna. Podsticaji za organsku proizvodnju u oko 57 evra po hektaru, a u Hrvatskoj je to 480 evra. Srbija treba da poveća obradive površine, da intenzivira proizvodnju u staklenicima i plastenicima i da budu bolji podsticaji države.

Srbija najviše izvozi šargarepu i crni luk  

Najveći prosečan izvoz Srbija ima u šargarepi i to je 18.240 tona godišnje i to čini 20,9 odsto ukupnog izvoza svežeg povrća. Pozitivan bilans ima i crni luk. Prosečan izvoz iznosi 16.068 tona, u vrednosti od 3,8 miliona dolara. Crnog luka Srbija godišnje uveze 1.735 tona.

Paprike izvezemo godišnje oko 13.700 tona, a uvezemo oko 8.554 tone. Prosečno, kupusa i kelerabe Srbija godišnje izveze 5.330 tona, u vrednosti od 1,7 miliona dolara, a uvezemo čak 8.924 tone, što platimo 2,5 miliona dolara.


Izvori

Novosti.rs


Tagovi

Uvoz povrća Izvoz povrća Uvoz paradajza Izvoz paradajza Proizvodnja povrća Branislav Gulan


Autorka

Slađana Aničić

Više [+]

Slađana je diplomirani profesor srpske književnosti i jezika s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je Agrokluba.