• Tržište povrća
  • 05.05.2019. 11:00

Srbija sve više uvozi sveže povrće iz komšiluka

U naše trgovine stiže povrće sa svih kontinenata, ali Srbija najviše uvozi iz komšiluka. Odatle u Srbiju stiže polovina uvezenog paradajza. Izvoz je bio vredan 39,3 miliona dolara, a uvoz 62,1 milion.

Foto: Depositphotos/Julia700702
  • 451
  • 26
  • 1

Sve više povrća u Srbiju stiže iz inostranstva. Količine zeleniša koje Srbija uveze iz godine u godinu sve su veće i nadmašuju isporuke koje se šalju u svet.

U Srbiju stiže povrće sa svih kontinenata, ali najviše iz komšiluka. Više od 60 odsto uvezenih krastavaca dolazi iz Albanije. Odatle stiže i paradajz.

Srbija uvozi paradajz, krompir, pasulj, kupus i kelerabu

Srbija najviše prodaje šargarepu, crni luk, papriku i krastavac, i to čini nekih 70 odsto izvoza, dok uvozi paradajz, krompir, pasulj, kupus i kelerabu - što predstavlja 63 odsto.

Prosečan uvoz svežeg povrća u našoj zemlji je kako prenose Večernje novosti 103.900 tona i godišnja stopa rasta mu je oko četiri odsto.

Prema rečima Branislava Gulana, agroekonomskog analitičara, povrće se u Srbiji proizvodi na 75.000 hektara, a prosečno se godišnje izveze 87.400 tona, u vrednosti od 39,3 miliona dolara. Vrednost uvoza svežeg povrća u proseku iznosi 62,1 milion dolara.

Istraživanja pokazuju da je godišnji uvoz veći od izvoza za 16.473 tone. Zbog toga je, u ovoj oblasti, negativan bilans spoljnotrgovinske razmene u vrednosti od 22,8 miliona dolara. 

Gulan kaže da se povećanje izvoza može postići većom domaćom proizvodnjom povrća, udruživanjem proizvođača u asocijacije, većom podrškom državnih institucija i intenzivnijim marketingom. Kako je dalje pojasnio za Večernje novosti u organskoj proizvodnji nalazi se samo 200 hektara povrća.

Najveći uvoz, čak 61 odsto je iz Albanije

Srbija godišnje izveze 13.435 tona krastavaca i kornišona, dok istovremeno uveze oko 7.334 tone. Najveći uvoz, čak 61 odsto je iz Albanije. Iz ove zemlje najviše uvozimo i paradajz. I to čak 51 odsto od ukupnih količina.

Paradajza Srbija prosečno godišnje izveze 9.858 tona, a uveze čak 27.542 tone, što košta oko 18 miliona dolara.

Slična situacija je i sa krompirom. I ovde se beleži negativan bilans razmene u vrednosti od 1,9 miliona dolara. Prema rečima Gulana Srbija godišnje izveze 6.636 tona krompira, a uveze 15.625 tona ovog povrća. U 2018. godini uvoz je bio veći čak za 24.000 tone.

Gulan kaže i da su prosečne subvencije u Srbiji 34 evra po hektaru, a u EU su veće od 500 evra. Upravo zbog toga kako dalje objašnjava Gulan Srbija nije konkurentna. Podsticaji za organsku proizvodnju u oko 57 evra po hektaru, a u Hrvatskoj je to 480 evra. Srbija treba da poveća obradive površine, da intenzivira proizvodnju u staklenicima i plastenicima i da budu bolji podsticaji države.

Srbija najviše izvozi šargarepu i crni luk  

Najveći prosečan izvoz Srbija ima u šargarepi i to je 18.240 tona godišnje i to čini 20,9 odsto ukupnog izvoza svežeg povrća. Pozitivan bilans ima i crni luk. Prosečan izvoz iznosi 16.068 tona, u vrednosti od 3,8 miliona dolara. Crnog luka Srbija godišnje uveze 1.735 tona.

Paprike izvezemo godišnje oko 13.700 tona, a uvezemo oko 8.554 tone. Prosečno, kupusa i kelerabe Srbija godišnje izveze 5.330 tona, u vrednosti od 1,7 miliona dolara, a uvezemo čak 8.924 tone, što platimo 2,5 miliona dolara.


Izvori

Novosti.rs


Tagovi

Uvoz povrća Izvoz povrća Uvoz paradajza Izvoz paradajza Proizvodnja povrća Branislav Gulan


Autorka

Slađana Aničić

Slađana je diplomirani profesor srpske književnosti i jezika s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je Agrokluba.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas