Nadaleko poznati po proizvodnji dinja i lubenica, Sremci su ove godine "obrali bostan".Većina ih je malo zaradila na lubenicama, ali ipak, tradicija gajenja dinja i lubenica u ovom se kraju nastavlja.
Nadaleko poznati po proizvodnji dinja i lubenica, Sremci i kada gube na toj proizvodnji, ne odustaju. Kažu da kada u jednoj godini ostanu bez zarade, sledeća će je nadoknaditi.
Ova je godina počela dobro. Dinje koje su u Sremu stigle još početkom juna imale su cenu višu od 60 dinara za kilogram, što je nagoveštavalo dobru zaradu. I imali su sreću oni koji su primenili punu agrotehniku, rasadu izneli na vreme u njive, odradili pravovremenu zaštitu. "Sve smo uradili kako treba. Dinje su već u startu, u plasteniku dobro izgledale. Vodili smo računa o rasadi i kasnije na njivi. Prvi rod je bio već krajem maja i početkom juna, kada na tržištu dinja nije bilo. Prodavali smo je u selu i to po 65 dinara za kilogram, što je bila izuzetno dobra cena", priča Zorica Bakić iz Buđanovaca.
Inače porodica Bakić je samo jedna od mnogih u Sremu koja se bavi proizvodnjom bostana. Tradicija je da se dinje i lubenice nađu u strukturi setve i to na značajnim površinama. Mnogi čak i po nekoliko desetina hektara imaju pod bostanom. U bostanu ima dosta posla. Radi se od februara pa skoro do septembra. Međutim, kada je godina dobra, bude i zarade.
"Ja sam zadovoljna jer sam nekoliko tona dinje uspela da prodam po dobroj ceni. Šteta je što cena od 60 i više dinara za kilogram nije dugo trajala. Samo 15-ak dana. Onda je vrtoglavo počela da pada, kako se na tržištu pojavljivalo više robe, tako je cena bila sve niža. Sada je opet viša. Tu je negde između 30 i 40 dinara, ali kvalitenih dinja nema. Ima onih koje idu u preradu, ali imaju nisku cenu", objašnjava Zorica.
Na samo nekoliko kilometara od Buđanovaca, u selu Dobrinci na desetine punih prikolica lubenica. Dobrinčani slove za najveće proizvođače lubenica u Vojvodini. Iako je ove godine posejano nešto manje površina, lubenica ima. Posebno kod onih proiozvođača koji imaju zalivni sistem. "Lubenice su dobro rodile, ali više i kvalitenije kod onih koji su mogli da zalivaju. Suša je i ovde obrala svoj deo roda", kaže Miloš Borkovac.
Ali problem je što je kupaca malo. Upravo nedostatak tržišta i dobrinčane tera na smanjenje površina, jer kažu da je Kvantaška pijaca prezasićena, a nakupaca skoro i da nema. "Nakupci i kada dođu onda nas ucene. Često dajemo robu i ispod cene samo da je prodamo. Lubenica ne može dugo da čeka kupca. Gubi na težini i kvalitetu. Ja se sećam kada smo bostan prodavali u Bosni. Išli smo i u Crnu Goru. To je bilo dobro vreme kada smo od samo jedne sezone mogli da kupimo traktor i nešto od priključnih mašina. Onda se dobro zarađivalo. Sada je sasvim drugačije. Neću da kažem da zarade nema. Ima je, ali daleko manje", ističe Borkovac.
Sremci su ove godine "obrali bostan", većina ih je malo zaradila na lubenicama. "Na početku lubenice su se prodavale od 30 do 35 dinara i bilo je dobro. Bilo ih je malo na tržištu, ali to je kratko trajalo. Kako je ponuda bila bolja, cena je iz dana u dan drastično padala. Sada je ispod 10 dinara što je izuzetno malo", kaže Borkovac. I ove godine bolje su prošli proizvođači koji su sejali dinje. Ranije su stigle, a sezona im još traje. Ostale su one van klase i prodaju se za preradu.
I bez obzira na računicu koju sada prave proizvođači, dinja i lubenica biće i sledeće godine na sremskim njivama. Ne zaboravljaju Sremci koliko su godinama zarađivali na ovoj proizvodnji, a to što ostaju verni tradiciji u toj proizvodnji, objašnjavaju činjenicom da bostan rano stiže i da je to prvi novac koji u jednoj proizvodnoj godini zarađuju.
Tagovi
Autor
