• Loboda
  • 23.03.2016. 08:30

Šta treba znati o gajenju domaće lobode?

Loboda je ukusnija od spanaća zbog manjeg sadržaja oksalne kiseline. Podnosi sušu i kasnije cveta. Skoro celog leta su nam dostupni njeni mladi listovi.

  • 1.363
  • 385
  • 0

Domaća loboda (Atriplex hortensis) je povrtarska kultura koja se ranije gajila u svakoj bašti, a danas je retko povrće. Poznata je po nazivima: jestiva loboda, letnji spanać, baštenska loboda, vrtna loboda, francuski spanać, planinski spanać, domaća pepeljuga, baštenska pepeljuga. Rasprostranjena je širom Evrope, mediteranskog područja, centralne Azije i Kine. Potiče iz Male Azije i sa Bliskog istoka. Smatra se da su je Rimljani doneli u Evropu. Pripada porodici Amaranthaceae kao spanać i blitva. Ima mnogo varijanata, a najčešće se gaje zelena i crvena domaća loboda (Atriplex hortensis var rubra). Domaća loboda razlikuje se od divlje (Chenopodium album).

Kako gajiti domaću lobodu?

Domaća loboda uspeva na osunčanim terenima, ali podnosi i senku. Odgovaraju joj plodna, humusom bogata zemljišta sa ph vrednostima 6,5-7,5. Loboda je osetljiva na kasne prolećne mrazeve, dok sušu podnosi bolje od spanaća. Iako dobro podnosi sušu, ipak joj je potrebno zalivanje jer listovi imaju bolji ukus. Dobre pretkulture su: paradajz, krompir i paprika. Setva na otvorenom polju obavlja se u drugoj polovini aprila, a minimalna temperatura za njeno nicanje je 10ºC. Pre setve seme je potrebno stratifikovati, odnosno izložiti niskim temperaturama nekoliko sati u zamrzivaču ili nekoliko dana u frižideru.

Biljka koju retko napadaju bolesti

Setva se obavlja u rano proleće, početkom aprila, na dubinu od 1 cm, međuredni razmak 30-50 cm i razmak u redu oko 10 cm. U povoljnim uslovima loboda niče već nakon 7-14 dana. Može da se gaji i iz rasada. Mlade biljke su spremne za sadnju na otvorenom kada razviju 2-3 lista. Koren lobode je razgranat i prodire duboko u zemlju i zbog toga je ova vrsta otpornija na sušu. Odlikuje se brzim rastom i može se brati već posle 4-6 sedmica, kada se razvije rozeta od 6-8 listova. Tada se obavlja i proređivanje u redu na 25-30 cm.

Pri visokim temperaturama loboda razvija rascvetalu stabljiku koja može da dostigne visinu 1,5-2 m. Ne ide u seme brzo kao spanać na visokim temperaturama. Bočne cvasti mogu se odstraniti i to će omogućiti bolje formiranje listova. Oprašuje se pomoću vetra. Cveta tokom jula, avgusta, pa sve do sredine septembra. Seme se sakuplja od avgusta i tokom oktobra. Okruglog je oblika, spljošteno, smeđe i zadržava klijavost 2-3 godine, a najduže 5 godina. Da bismo imali dovoljno semena potrebno je ostaviti 2-3 biljke. Seme se sakuplja tokom jeseni. Loboda je biljka koja se samoreprodukuje i veoma brzo naseljava baštu.

Veoma je otporna biljka koju retko napadaju bolesti. Od štetočina na lobodi često se javljaju crne vaši. Najveći problem u gajenju lobode, kao i kod drugih lobodnjača (spanać) je to što spada u grupu nitrofilnih biljaka i akumulira nitrate. Najbolje je izbegavanje prekomernog đubrenja azotom ili gajenje lobode u sistemu organske proizvodnje. Može da bude i veoma lepa dekorativna biljka, naročito njena crvena varijanta. Tada se gaji u grupama 2-3 biljke zajedno.

Upotreba lobode

U ishrani se koriste lišće i mladi bočni izdanci. Lišće domaće lobode ima srcast oblik i sadrži vitamine (ima visok sadržaj vitamina C, E i A), minerale (kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe, magnezijum), aminokiseline. Konzumira se kao blitva i spanać. Mlado lišće može da se koristi sveže u raznim salatama, varivima i pitama. U jelima može da se kombinuje sa koprivom, kiseljakom, vrhovima cvekle. Za nju je, kao i za ostale lobodnjače, karakteristično nagomilavanje nitrata i oksalne kiseline. Ukusnija je od spanaća zbog nižeg sadržaja oksalne kiseline. Lišće se bere tokom juna, pa do sredine jula, dok biljka ne razvije rascvetalo stablo, zato što se tada brzo poveća sadržaj oksalne kiseline u listovima i ono postaje štetno po zdravlje. Na 1 m² može se ubrati i preko 2 kg listova. Sveže ubrano mlado lišće je najbolje odmah potrošiti, a može se kratko čuvati u frižideru, (2 dana), na temperaturi od 1ºC.

Seme se može jesti isključivo kuvano.


Tagovi

Setva Organska proizvodnja Klijavost Povrtnice Domaća loboda Letnji spanać Upotreba lobode


Autorka

Ranka Vojnović

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi