Bamija ili okra je povrće koje može da se koristi u različitim supama i varivima. Ima veliku zdravstvenu vrednost. Šta treba znati o gajenju i upotrebi?
Bamija ili okra (Abelmoschus esculentus) pripada porodici slezova (Malvaceae). Poreklom je iz istočne Afrike i jugoistočne Azije. Arapi su je proširili u 12. i 13. veku u Egipat, severnu Afriku i Španiju. Na Balkansko poluostrvo donose je Turci. U Bosni i Hercegovini i Makedoniji je veoma popularna kultura, dok se na primer, u Hrvatskoj, vrlo slabo gaji.
Bamija je jednogodišnja biljka iz tropskih i suptropskih krajeva. Uprkos tome, ona može da se gaji na svim područjima gde su leta topla. Glavni koren prodire duboko u zemljište, dok se bočno korenje razvija najviše u površinskom sloju. Zeljasta stabljika vremenom odrveni. Naraste između 60 cm i 2 m, a to zavisi od kultivara. Listovi na stabljici su raspoređeni spiralno, okruglog ili ovalnog oblika. Cvetovi su krupni, bele boje s ljubičastom pegom na osnovi latica, a nalaze se u pazušcima listova. Cvet se otvara samo jednom ujutro. Sposoban je za samooplodnju, ali ga oprašuju i insekti koji sleću na njega. Plod bamije sličan je tobolcu, klinastog oblika i pri vrhu malo uvrnut. Za vreme tehnološke zrelosti plod je gladak ili prekriven sitnim dlačicama, svetlozelene do tamnoljubičaste boje. U fiziološkoj zrelosti doseže dužinu 15-25 cm i ima 30-80 semenki koje se iz potpuno zrelog ploda rasipaju.
Minimalna temperatura klijanja bamije je 15-17°C, a optimalna 30°C. Za vegetativni rast zahteva najmanje 15°C, normalno raste iznad 20°C, dok je optimalno ipak 30-35°C. Temperature ispod 10°C i iznad 40°C usporavaju rast biljke. Bamija je neotporna na mraz. Može da podnese duži period suše bez značajnog zastoja u rastu. Ipak, ravnomerno snabdevanje vodom poboljšava njeno plodonošenje. Za gajenje bamije idealna su srednjeteška zemljišta, dobre strukture uz pH 6-7. Ne podnosi kiselija zemljišta.
Seje se nakon opasnosti od prolećnih mrazeva, kada temperatura zemljišta bude viša od 15°C. Bamija se seje na otvorenom, na međuredni razmak 60-100 cm i razmak u redu 20-30 cm, na dubinu 2-3 cm. Preporučljivo je potopiti semenke 24 sata u toplu vodu (oko 30°C) jer će to omekšati semenu ljusku. Za površinu od 1 ha treba 5-10 kg semena.
Za postizanje dobrog prinosa potrebno je 600-800 kg/ha kombinovanog NPK đubriva formulacije 10-20-20, uz 2-3 prihrane azotom tokom vegetacije u količini 20-30 kg/ha. Površina se proređuje po potrebi da bi se ostvario planirani broj biljaka (60.000-100.000 po hektaru). Veći broj biljaka po jedinici površine ometa grananje, ali to olakšava berbu. Bamija cveta 6-8 nedelja nakon setve, a posle toga ubrzo sledi berba. Prema Lamontu, može se proizvesti rasad u kontejnerima, u zaštićenom prostoru, za 4-6 nedelja. Sade se krajem aprila ili početkom maja, što je idealno za mediteranska podneblja. Bamija se tako gaji na gredicama širine 150 cm pokrivenim crnom PE folijom u dvoredima razmaka 35 cm i na razmaku u redu od 30 cm uz navodnjavanje sistemom kap po kap.
Plodovi starosti 3-5 dana nakon cvetanja beru se ručno, tako da se plod malo zakrene i otkine. Kod nas su najomiljeniji jako sitni plodovi dužine 3-5 cm. Pošto se cvetovi na stabljici otvaraju od donjih prema gornjim, plodovi se moraju brati svakog ili svakog drugog dana. Razvijeniji plodovi usporavaju dalje cvetanje. Ukoliko se plodovi ne beru, na biljci će posle 50-60 dana dozreti samo 5-6 plodova. S obzirom na to da ručna berba zahteva dosta rada, mogu se kod berača pojaviti i alergijski problemi zbog sitnih dlačica na celoj biljci. Dlačice možemo ukloniti pranjem.
Mladi plodovi su vrlo osetljivi na pritisak ili bilo kakva oštećenja pa zahtevaju naročitu pažnju. Zbog brzog gubitka vode, potrebno ih je što pre ohladiti na oko 10 °C, te pakovati u manju ambalažu, prekrivene folijom da bi se zadržala visoka vlažnost. Na prodajnom mestu može biti samo 2-3 dana uz temperaturu od 7°C. Niže temperature dovode do odumiranja tkiva i oštećenja.
Plodovi bamije stari samo 3-6 dana, nakon cvetanja i oplodnje koriste se kao povrće različitih načina priprema, ali najviše kao variva i pirjani. Kombinuje se s drugim povrćem (đuveč, gusta supa od povrća), jer zbog svoje sluzave strukture povezuje sastojke i daje specifičan ukus. Bogata je vitaminima (A, B kompleks i C) i mineralima (natrijum, kalijum, kalcijum, gvožđe). Konzerviše se sušenjem, smrzavanjem sterilizacijom i mariniranjem. Sušena bamija se u prehrambenoj industriji koristi kao prirodni emulgator i antioksidans. U nekim državama Afrike i Azije upotrebljava se čak i kao zamena za kafu. Osim prehrambene vrednosti karakteriše je i lekovitost, pa se koristi kao laksativ i stomahik (sredstvo za jačanje i podsticanje rada želuca). Vlakno dobijeno iz stabljike može da se upotrebi i kao zamena za jutu, takođe, može da se koristi u proizvodnji papira i tekstila.
Foto:bigstockphotos.com;Abelmoschus esculentus
Tagovi
Autorka