Sve manje kupaca rasada na pijacama, a koje su cene?

Ranko Zdravković iz sela Žbevac kod Bujanovca punih 20 godina bavi se proizvodnjom rasada paprike, paradajza, krastavca, lubenica. I kako nam kaže, ne pamti da je ikada imao težu proizvodnu godinu. Da nevolja bude veća, krajem februara, negde pred pikiranje, mraz mu je uništio 5.500 korenova koje je zasejao u prvom turnusu, uprkos tome što su bili prekriveni agrofolijom. Ova šteta mu je izuzetno teško pala, jer je i ove godine setvu zasnovao na hibridnim semenima za koje je morao da izdvoji dosta novca.

"Hibridna semena paprike su bila veoma skupa. Samo za 1.000 semenki ljute fortese morao sam da izdvojim 11.000 dinara, a da ne govorim koliko sam troškova imao oko nabavke humusa, čaša, obezbeđenja grejanja, navodnjavanja i mnogo toga još", priča Zdravković.

I pored toga, međutim, on je smogao snage da setvu obavi po drugi put. Nije žalio ni sredstva, ni truda u želji da ponovo proizvede kvalitetan rasad koji je tokom ovog meseca počeo da prodaje na okolnim pijacama. Deo proizvedenog upotrebiće za sopstvenu plasteničku proizvodnju kojom se bavi intenzivno poslednjih godina.

Koje su cene rasada?

Tokom proizvodne sezone on uspe da proizvede oko 7.500 korenova raznovrsnog rasada. Od toga, 4.500 korenova zasadi u svojim plastenicima, a oko 3.000 iznese na prodaju. Ovog proleća koren rasada paprike prodaje po ceni od 30 dinara, a krastavca 50 dinara. Rasad hibridnog paradajza koji, ukoliko je pravilno gajen u sezoni daje od sedam do devet kilograma roda, kod njega košta 60 dinara.

Nažalost, kaže, kupci se uglavnom opredeljuju za onaj koji je proizveden od jeftinog semena, jer im je znatno povoljniji za kupovinu.

"Mnogi se posle toga žale kako im paprika nije rodila. Ljudi prenebregnu činjenicu da koren paprike koji je proizveden od semenke koja košta tri dinara ne može da rodi kao onaj koja na tržištu staje 20 dinara."

I rasad lubenice

Ove godine proizveo je 6.500 korenova lubenice sorte karistan i fantazija. Sve njih zasadiće na svom imanju jer mu se njihova prodaja ne isplati zbog velikog ulaganja koje je imao.

"Samo jedna semenka košta oko 12 dinara, a džak humusa je 3.600 dinara, dok za jednu čašu koju treba da napunim ovim đubrivom treba da izdvojim dva dinara", ističe on.

Kako prepoznati kvalitetan rasad povrća?

Naglašava da ovom proizvodnjom ne može svako da se bavi jer iziskuje veliki anganžman. Kakav će rasad neko da proizvede zavisi prvo od njegovog nicanja, a kasnije i od rasta i razvoja. Zbog toga je veoma važno da proizvođač u plasteniku ima dobro instalirano grejanje gde noću temperatura nikako ne sme da padne ispod dozvoljene. Treba da zna kada da odradi provetravanje kako bi smanjio sadržaj vodene pare u njemu i tako spreči da rasad napadnu bolesti.

"Kako će seme da nikne zavisi od njegovog kvaliteta, a kako će da bude pripremljeno za sadnju zavisi isključivo od nas proizvođača", podvlači ovaj proizvođač rasada koji ne može da se pohvali prodajom.

Ističe da je sve manje interesovanja za kupovinu ove robe na našem tržištu zato što proizvođači zbog velikog uvoza povrća ne mogu da plasiraju finalni proizvod do krajnjeg kupca.