• Rasađivanje za početnike
  • 01.03.2020. 12:00

Sve o uzgoju uspešnog rasada

Želite da napravite sopstveni rasad, a ne znate kako? Niste sigurni da li ga napravite u saksije ili u kontejneru? U nastavku pročitajte prednosti kontejnerskog uzgoja i sve korake koji su vam potrebni za kvalitetan rasad.

Foto: Julijana El Omari
  • 1.050
  • 54
  • 1

Proleće se bliži pa su teme setve sve učestalije. I sama zainteresovana za sejanje semena i samostalan uzgoj rasada, počela sam pretraživati slične zanimljivosti. Naišla sam na interesantan tekst mladog, ali iskusnog agronoma Muhameda Gariba, u kojem nam otkriva tajne uspešnog uzgoja rasada, ali i zašto je kontejnerski uzgoj bolji izbor.

Zašto je važan kvalitet?

Uz kvalitet semena, kvalitet rasada povrća jedan je od uslova za postizanje dobrih rezultata. Čvrsta, zdrava biljka bolje napreduje u početnim fazama i snažnijeg je rasta. Kvalitet rasada odnosi se na kvalitet jestivih delova (plodove biljke) kao i na onaj u uzgoju. Ovo određuje veličina, oblik, boja i ukus jestivih delova. Kod uzgojnog kvaliteta vrednuje se ekonomski opravdan prinos, otpornost na stres i otpornost na bolesti i štetočine.

Šta se postiže kontejnerskim uzgojem?

Rasad uzgajan u kontejnerima imaju potpuno pravilan i jednak vegetacijski rast i razvoj tj. sve biljke su iste veličine. Najveća prednost ovog uzgoja je ta što omogućava presađivanje zajedno sa supstratom na korenu. Presađivanjem na ovakav način, biljke ne doživljavaju stres kao one koje su presađene sa golim korenom. Kontejnerski rasad se puno lakše prima, pa podsađivanje je gotovo nepotrebno. Povrće uzgajano kontejnerskim načinom stiže ranije za berbu i po pravilu daje veće prinose u odnosu na ono iz rasada golog korena.

Koji supstrat i kontejneri se preporučuju?

Za uzgoj rasada povrća koriste se kontejneri od stiropora ili plastike. Standardnih su veličina, uglavnom dužine 50 cm i širine 33 cm, tako da ih na jednom kvadratnom metru možemo postaviti šest. Kontejneri od plastike su trajniji i mogu se upotrebljavati veći broj godina. Nakon korišćenja mogu se oprati i dezinfikovati te složiti za iduću godinu. Za razliku od onih od stiropora, manje su skolniji oštećenjima.

Stiroporni kontejneri bolje zadržavaju toplotu i vlažnost supstrata, koriste se uglavnom za jednokratni uzgoj. Takođe, lakše se oštećuju, teže se dezinfikuju za ponovljenu upotrebu. Tokom čuvanja zauzimaju veći prostor te su skolniji oštećenjima od glodara. Za uzgoj rasada koriste se oni različitih dimenzija pa tako kontejneri sa 160, 170 i 209 rupa najčešće se koriste za rasad salate, kupusnjače i blitve. Oni sa 104 rupe koriste se za kupusnjače, papriku, patlidžan i cveće dok sa 84, 60 i 40 rupa se koriste za paradajz, papriku, lubenice, dinju te isto tako za patlidžane i cveće. Seme se seje na dubini od dva do tri centimetra.

Kako proizvesti dobar rasad povrća?

Supstrat koji se koristi mora biti sterilisan tako da ne sadrži štetne mikroorganizme koji bi mogli uzrokovati poleganje rasada, nema u sebi semenke korova sposobne da proklijaju kao ni jaja odnosno larve štetočina koji bi mogli napraviti štete na mladim biljkama. Tokom čitavog perioda uzgoja treba ga održavati umereno vlažnim. Zbog relativno malog volumena rupa, zalivanje je neophodno obavljati ujutro. Za ovu namenu najbolje je koristiti kišnicu sakupljenu sa samih objekata, vodu iz bunara ili čistu iz prirodnih vodotoka. Zalivanje vodom iz vodovoda se ne preporučuje jer je ona u pravilu znatno hladnija što može negativno uticati na razvoj rasada.

Takođe je i hlorisana, a mlade biljčice paprike su osetljive na povećanu koncentraciju hlora. Zalivanje se obavlja pomoću rasprskivača koji stvaraju izuzetno sitne kapi koje ne oštećuju mlade useve i ne zbijaju supstrat.

Mikroklimatski uslovi u uzgoju

Da bi nam semena što brže proklijala, kontejnere treba da smestimo u prostorije u kojima možemo održavati optimalnu temperaturu oko 30°C. Nju treba održavati tokom dana i noći sve dok seme u potpunosti ne nikne, uz održavanje vlažnosti supstrata. Nakon što mlade biljčice niknu i razviju prve listove, temperaturu u prostoriji treba sniziti na 20 - 25°C, s tim da noćna bude oko 7°C niža nego tokom dana uz redovno provetravanje i vlaženje supstrata. Ovakav temperaturni režim se održava sve dok rasad ne razvije šest do osam listića, tada je biljka spremna za presađivanje.

Pikiranje

Pikiranje je presađivanje pojedinih vrsta povrća iz kontejnera manjih dimenzija rupa u one sa većim dimenzijama. Vršimo ga kada se razviju prva dva stalna lista. Sprovodi se tako što se biljke čupaju držeći ih za listove jer je stabljika izuzetno nježna i osjetljiva. Najčešće se pikiranje koristi kod proizvodnje rasada paprike i paradajza.

Ova tehnika proizvodnje je laka za izvođenje, ali zahteva dosta vremena, rada i uloženih sredstava. Prilikom pikiranja odstranjuju se nedovoljno razvijene i oštećene biljke. Pikirane biljke iz rasada ranije formiraju plodove koji su po pravilu krupniji, pa je i ukupni prinos po biljci veći.

Rasad patlidžana, tivice, krastavca, dinje, lubenice ne toleriše oštećenje korena i bolje ga je od početka uzgajati u većim kontejnerima sa većim rupama. Patlidžan je još jedna povrtna vrsta koja ne voli oštećenje korena.

Kako izbeći najčešće greške u proizvodnji?

Semenu i iznikloj biljci treba osigurati povoljne uslove za rast, a to su temperatura bez velikih oscilacija, prema fazi razvoja i zahtevu pojedine vrste. Radi neometanog razvoja korena treba osigurati kontejnere sa odgovarajućom veličinom rupa.

Zalivanje u hladnim periodima je svakih od pet do sedam dana, a kada je temperatura u plusu, svaki dan prema potrebi. Biljkama treba dati i dovoljno svetla da se ne bi izdužile.


Tagovi

Uzgoj rasada Muhamed Garib Kontejnerski uzgoj Supstrat Pikiranje rasada Stiroporni kontejneri


Autorka

Naila Causevic

Majka dvoje dece. Po struci PR menadžer, po zanimanju poljoprivrednica.