Cena krompira u otkupu ide i do 60 dinara, ali ga ima znatno manje nego lane kada je prinos bio dobar ali ga niko nije hteo. Nakon nekoliko loših godina mnogi su ove godine manje sejali, a i suša je dodatno umanjila rod.
Za razliku od većine drugih proizvođača, Dušan Nedović iz Jasenova kod Nove Varoši ove godine je posejao znatno više krompira nego lane. Računao je da će mu nakon nekoliko loših sezona konačno biti dobra cena i nije pogrešio. Prošle godine rod je bio odličan, ali ga niko nije hteo, pa su mnogi trapovi i magacini ostali puni. Ove je potpuno obrnuta situacija.
"Suša je učinila svoje pa su zbog toga i prinosi nešto manji od očekivanih, ali je zato otkupna cena dobra, 50 do 60 dinara po kilogramu. Već sam uspeo da prodam polovinu roda, u džakovima od 20 kilograma, i zadovoljan sam. Vagon sam smestio u hladnjaču kod prijatelja, jer će prema nekim najavama otkupna cena nastaviti da raste, što bi bilo dobro za proizvođače koji su nekoliko poslednjih godina sejali sa gubitkom", kaže Nedović.
Nakon završene Srednje poljoprivredne škole u Požegi, naš devetnestogodišnji sagovornik ostao je na imanju koje je nasledio nakon očeve smrti. Obrađuje 11 hektara na padinama Murtenice, a najveća pomoć i podrška mu je majka Mila. U štali ima dve krave i dva bika, a gaji i malinu na 15 ari. Krompir od pre par godina seje na veliko. Lane je ima hektar krompirišta, a ove više od tri.
U okviru projekta pomoći mladim poljoprivrednicima koji Fondacija Ana i Vlade Divac realizuje u saradnji sa opštinom Nova Varoš, Nedović je počekom septembra dobio na poklon vadilicu za krompir, koja mu je znatno olakšala posao.
"Nakon nekoliko loših sezona, a prošla je bila katastrofalna, mnogi su najavili da će manje sejati, pa sam računao da će cena krompira ove godine biti bolja zbog manje ponude. Zbog toga sam odlučio da posejem znatno više nego lane, a ovde kod nas su ionako za krompir odlični uslovi. Za iduću tek ćemo videti, jer su đubrivo i nafta svaki dan sve skuplji i ukoliko tako nastavi za nas proizvođače neće biti dobro."
Za razliku od Dušana, mladi poljoprivrednici iz Miševića, braća Miloš i Milorad Bojović, ove godine su na Zlataru pod krompirom imali dosta manje nego lane. Umesto krompira sejali su žita i grahoricu za ishranu stoke. U stajama imaju 20 krupnih grla, od čega je devet muznih krava, a proizvodnja punomasnog zlatarskog sira im je osnovni izvor prihoda.
"Lane smo krompir sejali na dva hektara, a ove na svega 80 ari jer smo proteklih nekoliko sezona bili na gubitku, a i sve je teže naći radnike za rad u njivi. Zbog suše je jesenas bio nešto manji prinos, ali mu zato cena odavno nije bila bolja. Prodali smo ga odmah nakon vađenja u rinfuzi po 45 dinara otkupljivaču iz Močioca", kažu Bojovići.
Manje su sejali i Srđan Lojaničić i Obren Šaponjić iz Akmačića, koji su među najvećim proizvođačima u jugozapadnoj Srbiji. Proteklih godina oni su krompir ortački gajili na 13 hektara, a ove na osam, dok je njihov komšija Branko Gujaničić i ove godine pod krompirom imao više od 20 hektara.
"Krompir godinama gajimo na nekih 20 hektara, ali je ove prinos zbog suše prepolovljen. Cene repromaterijala su sve veće, nafta, đubrivo i hemija će tek da idu na gore, pa ćemo tek da svodimo računicu. Prošla godina je bila izuzetno loša, nismo uspeli ni troškove da pokrijemo, ali se nadamo da će ova biti bolja i da ćemo moći da se spremimo za sledeću sezonu", kaže Radoš Gujaničić koji sa braćom pomaže u poslu ocu Branku.
Hemijski preparati koji odlažu klijanje krompira u skladištima povučeni su iz prodaje i njihova upotreba je od ove godine zabranjena, što je zabrinulo mnoge proizvođače. Gujaničići međutim kažu, da njih ne pogađa ova mera.
"Krompir nikada nismo prskali protiv klijanja, imamo dobro skladište pa u njemu uspevamo da sačuvamo rod i do početka juna", kaže Gujančić.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autor