• Izvoz povrća
  • 12.03.2016. 15:00

Umestog svežeg, izvoziti zamrznuto povrće

Sa svežim povrćem, u izvozu, postižemo 500 dolara po toni, ako izvozimo zamrznuto povrće to je 1.000 dolara po toni, dok prerađeno dostiže 3.000 dolara po toni.

  • 1.537
  • 406
  • 0

Od izvoza povrća godišnje inkasiramo 100 miliona dolara, što u strukturi izvoza čini skromnih 3%. Više je nego jasno da je to daleko od potencijala kojim raspolažemo. O tome kako da povećamo izvoz povrća na nedavnom Savetovanju povrtara govorio je i Branislav Vlahović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. To je bio i povod za kratak intervju za Agroklub.

Kako do većeg izvoza?
Dve su osnovne pretpostavke. Da se poveća proizvodnja i da se izađe u susret zahtevima kupaca u inostranstvu. Izvozimo tri grupe povrća: sveže, koje dominira u izvozu sa 53.000 tona, što je simbolično od ukupno proizvedenog povrća od 1,6 miliona tona; zatim zamrznuto povrće, sa 37.000 tona koje ima značajno veću profitabilnost u odnosu na sveže. Izvozimo ga u zemlje okruženja i u poslednje vreme u Rusku federaciju koja je veliki svetski uvoznik povrća za šta izdvaja 3 milijarde dolara. Pošto su Rusi najviše povrća uvozili iz Turske, tu se otvorio prostor i za naše izvoznike, i na kraju ne bi trebalo da zaboravimo i prerađeno povrće.

Primarnu proizvodnju treba povećati

Povećati primarnu proizvodnju
Moramo povećati primarnu proizvodnju

Konkretnije, šta bi trebalo da učinimo da bi povećali izvoz?
Moramo povećati primarnu proizvodnju. Na žalost, ne možemo se podičiti sa prinosima. Automatski i niža nam je produktivnost rada. Ne ide nam u prilog činjenica da su smanjeni podsticaji u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Definitivno moramo poboljšati marketing, pre svega pakovanje, zatim kako da izaberemo dobre kanale distribucije, da vodimo računa o promotivnim aktivnostima. I prerađivači povrća bi trebalo da prate savremene trendove u vidu obeležavanja kvaliteta i distribucije.

Kakva je situacija sa asortimanom našeg povrća?
Tu se ne možemo puno pohvaliti. Za razliku od visoko razvijenih zemalja mi imamo uzak asortiman.

Izvoziti prerađevine, a ne sveže povrće

Šta od povrća izvozimo?
U strukturi izvoza dominira mrkva, a manje je učešće paradajza i krompira. A pri tome znamo da krompir dominira u domaćoj proizvodnji povrća sa 600.000 tona. Izvozimo samo 4.000 tona krompira. Što se zamrznutog povrća tiče, tu dominira boranija i grašak. Kada je reč o prerađenom povrću, tu prednjače prerađeni paradajz, krastavci i sušeni crni luk. Skroman je asortiman prerađevina. Naravno trebalo bi da izvozimo prerađevine, a ne sveže povrće.

Kolika je razlika u izvozu svežeg, zamrznutog i prerađenog povrća?
Sa svežim povrćem postižemo 500 dolara po toni, ako izvozimo zamrznuto povrće to je 1.000 dolara po toni, dok prerađeno dostiže 3.000 dolara po toni.

Neujednačen kvalitet povrća takođe stvara problem

Na pragu smo setve i sadnje povrća. Koja će po vama biti hit kultura, a koja do sada nije bila dovoljno zastupljena?

Ujednačen kvalitet povrća
Povrće treba da bude ujednačenog kvaliteta

Tržište je veoma zasićeno kada je u pitanju klasično povrće poput krompira i paradajza. Tu teško možemo da se izborimo sa našim kvalitetom i cenama. Možda šansa postoji za kelj, kelj pupčar i brokoli. Baš brokoli je jedno vreme bio hit na tržištu Rusije. Standardno dobro idu zamrznuti kukuruz šećerac, grašak i boranija. Izazov u izvozu ovih kultura svakako je obim proizvodnje. Tu teško možemo da odgovorimo zahtevima tržišta bez objedinjavanja proizvodnje kroz klastere. Treba biti iskren i reći da nam je kvalitet povrća neujednačen pošto svaki proizvođač ima različit kvalitet krajnjeg proizvoda jer mu se razlikuje tehnologija proizvodnje.

Kada je o proizvodnji povrća reč, sve od nas zavisi. Činjenica je da imamo dobar preferencijalni trgovinski status sa Evropskom unijom - SSP, dalje sporazum sa Ruskom Federacijom, sporazum sa Turskom, sporazum sa EFTA i na kraju sporazum CEFTA.


Povezana biljna vrsta

Brokoli

Brokoli

Sinonim: - | Engleski naziv: Sprouting broccoli or calabrese | Latinski naziv: Brassica oleracea L. var. italica

Brokoli pripada porodici kupusnjača (Brassicaceae). U 100 g glavica sadrži, 87-91 g vode, 3-4 g sirovih belančevina, 4-6 g ugljenih hidrata. Ima visok sadržaj karotena pa joj zbog... Pročitaj više »

Foto prilog


Tagovi

Povrće Branislav Vlahović Izvoz Krompir Paradajz Mrkav Brokoli


Autor

Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."