Komorač se gaji na sličan način kao šargarepa ili peršun. Koristi se u gastronomiji i medicini. Ako ga posejemo u rano proleće, procvetaće u toku iste godine.
Komorač Foeniculum vulgare potiče sa područja Mediterana. Divlji komorač se može pronaći u prirodi na ovom području, a lišće samoniklog komorača koristi se u pripremi jela i kao začin. U domaćinstvu se uzgaja i koristi domaći komorač. Poznat je pod raznim nazivima: komorač, morač, fenel, slatki kopar, finokio, guščija trava.
Ako ga posejemo u rano proleće, procvetaće u toku iste godine. Cveta u sedmom i osmom mesecu. To je visoka biljka, a stablo sa cvetovima može da naraste i do dva metra. Stablo je šuplje.
Domaći (kultivisani) komorač ima dve podvrste. Prva podvrsta je komorač lišćar ssp. azoricum veoma sličan mirođiji, a druga podvrsta ima zadebljale lisne drške koje u osnovi formiraju glavicu ssp. dulce. Srodnik je šargarepi, peršunu i celeru.
Najčešće se uzgaja i u gastronomiji koristi glavičasti komorač. Glavica se formira iznad površine tla i prepoznaje se po svetloj boji. Bere se pre cvetanja. Odlična je namirnica za pripremu salata, čorbi. Glavica može da se bari, dinsta, pohuje, da se prave likeri i druga pića.
Listovi komorača su veoma slični listovima mirođije, a mogu da se koriste kao začin u varivima, salatama, umacima. Cela biljka je aromatična, po ukusu slična sladiću, a mirisom podseća na anis.
Koristi se u medicini.
Postoji više sorti i hibrida: Romanesco, Rondo F1, Sambo Latino, Sweet Florence, Domino i druge. Može da se uzgaja kao jednogodišnja, dvogodišnja i višegodišnja kultura, čak i u saksiji.
Komorač se gaji na sličan način kao šargarepa ili peršun. Odgovaraju mu plodna, rahla zemljišta, pođubrena organskim đubrivima. Dobro podnosi zimu. Za njegovo uzgajanje je veoma važna dobra snabdevenost vodom. U nedostatku vode brzo formira cvetonosno stablo i cveta.
Seme komorača je izuzetno sitno, 1g sadrži do 300 semenki. Seme ostaje klijavo četiri do pet godina. Zbog sadržaja eteričnih ulja, seme komorača veoma sporo klija. Da bismo ubrzali klijanje, potrebno ga je potopiti u vodu sobne temperature, na dva dana.
Najbolje je seme staviti u platnenu kesicu, jer voda tokom tog perioda mora da se promeni nekoliko puta. Nakon toga, seme se prosuši i pristupa se setvi. Može da se seje direktno u zemlju ili da se proizvode presadnice kao kod celera. Dubina setve je jedan centimetar. Razmak između redova na otvorenom, stalnom mestu, je 60 cm do 70 cm, a između biljaka u redu 15 cm do 20 cm.
Proizvodnja komorača iz presadnica traje 30 do 40 dana, a biljka treba da je dobro razvijena i visoka do 15 cm. Prilikom sadnje, lišće mladih biljčica se skraćuje kao kod sadnje celera.
Tokom vegetacije treba ga redovno okopavati ili malčirati tlo oko biljaka, vršiti proređivanje biljaka, ako je setva bila pregusta, đubriti i navodnjavati. Komorač ne podnosi pokoricu i nedostatak vlage.
Berba se obavlja pre cvetanja. Glavice treba da dostignu prečnik od 8 cm do 10 cm. Glavice tokom zime mogu da se čuvaju u podrumu u kutijama sa vlažnim peskom. Na proleće se ove glavice opet mogu posaditi. U hladnjačama se čuva na temperaturi od 0ºC i pri vlažnosti vazduha od 90% do 95%.
Komorač je izuzetno zdrava povrtna kultura. Od njega se koriste listovi, zadebljala glavica, seme i koren. Mlado lišće sadrži veću količinu vitamina C i beta karotina.
Izuzetno je koristan kod smetnji probavnih organa, uklanjanja sluzi iz pluća i viška vode iz organizma. Redovan je sastojak čajeva i lekova za probavne smetnje i probleme nadimanja. Koristi se i kod pripreme lekova i sirupa koji olakšavaju iskašljavanje i izbacivanje sluzi iz pluća. Semenke i listovi se mogu koristiti u konditorskoj industriji, u proizvodnji zimnice. U pekarskoj industriji seme se koristi kao i seme kima.
Čaj od komorača
Uzeti dve kašike izlomljenog semena, preliti sa jednom šoljom vrele vode i poklopiti. Nakon što se čaj prohladi, procediti ga i piti. Ovaj čaj je veoma koristan kod probavnih smetnji, problema sa iskašljavanjem sluzi.
Daje odličan ukus supama i varivima. U mediteranskim kuhinjama je čest kao prilog ribi, pripremljen na razne način, ali i kao sastojak brojnih marinada za ribu. Može da se koristi svež, baren, roštiljan, pohovan, zapečen, u pripremi raznih sosova, sa testeninom, u kombinaciji sa drugim povrćem, sirevima, voćem (kruška), orašastim plodovima.
Foto: Zorro4 / Pixabay
Autorka