Jovanka Adamović po struci je diplomirani inženjer za zaštitu bilja, i često deli savete povrtarima i poljoprivrednicima iz okolnih sela, a i sama se bavi povratrstvom kao dopunskom delatnošću.
Dobar savet para vredi, naročito ako se potvrdi u praksi. Zato je najbolje da savetodavac ima svoju proizvodnju i da u njoj svoje znanje i savete primenjuje. Kod porodice Adamović, baš to je i slučaj.
Povrtarka Jovanka Adamović po profesiji je dipl.inženjer za zaštitu bilja, i mnogi su ratari, povrtari i voćari iz obrenovačkog kraja od nje zatražili i dobili savet. I ko je nju slušao unapredio je svoju proizvodnju.
Jovanka u svom rodnom selu, Jasenku ima zanimljivu, pre svega povrtarsku proizvodnju. Tako primenjuje svoje znanje i umeće, a ostavaruje i dodatne prihode.
"Od jednog posla u našoj državi se, nažalost,ne može živeti, pa smo porodično rešili da krenemo u povratrsku proizvodnju. Pošto zemlje nešto nemamo mnogo, gajimo i kukuruz i pšenicu za sebe. Ovo je proizvodnja koja nam je bliža kući pa možemo mnogo toga da uradimo", kaže sagovornica.
Povrtarska proizvodnja se organizuje u tri plastenika u kojima se smenjuje nekoliko kultura. Ipak, glavni je paradajz. Paradajz sorte big beef dobro rodi, i ukusan je, pa je on najviše zastupljen. Ovogodišnji rod je dobar, ali mu ekstremno visoke temperature ne prijaju.
"Imamo tri plastenika površine oko jedan ar, nešto malo više, dužine 24, a širine pet metara. Cevi su od osam metara, to je ono što uspevamo da postignemo i odradimo.Uglavnom gajimo paradajz, s tim što ove godine imamo tri vrste, odnosno tri setve. Svaki paradajz je kasnio sa rasađivanjem, da bi imali duži period branja i u jednom od plastenika imamo i papriku za svoje potrebe i ukoliko nešto pretekne za tržište. Godina je takva kakva je, moglo bi se reći problematična. Prinos je za sada dobar, ali prvi plastenik koji smo zasadili dobro je zametnuo do treće rodne grane. Već na četvrtoj i petoj rodnoj grani manje je zametaka zbog viosokih temperatura", ističe Jovanka.
Jovanka i suprug bave se plasteničkom proizvodnjom
Za dobar prinos i kvalitetan rod treba ispuniti brojne uslove: zemljište mora biti dobro pripremljeno i nađubreno, a plastenici provetreni.
"U principu se trudimo da ono osnovno đubrenje odradimo što bolje. Koristimo naš domaći stajnjak i nemačko đubrivo koje ubacujemo u zemlju pre rasađivanja i nakon toga kroz sistem kap po kap vršimo navodnjavanje. Ove godine smo više puta radili zaštitu amino kiselinama preko lista, zbog stresnih uslova koji su bili ovog proleća, a to je biljakama dosta značilo", tvrdi Adamovićeva.
Izreka "Bolje sprečiti nego lečiti" važi i u zaštiti bilja. Dobro odnegovan, zaštićen rasad, otporan je na bolesti.
"Mi hemijsku zaštitu radimo u startu i tu se trudimo da dobijemo zdrave biljke. Trudimo se da stvorimo što bolje uslove za biljku, a što manje uslova za pojavu bolesti. Tako da kasniju zaštitu svodimo na minimum", ističe ova povrtarka.
Zna se da dobra roba lako nađe kupca, pa i Adamovići svoje proizvode lako rasprodaju. Uz plastenike na okućnici, ovi domaćini imaju i posađeno nešto vinove loze i različitog voća - šljive, maline, borovnicu, ribizle i aroniju.
Strukturu i obim proizvodnje ovi domaćini neće menjati narednih godina, jer je to ono što, uz svoje redovne poslove, mogu dodatno da urade.
Foto: Mirjana Stepić
Povezana biljna vrsta
Engleski naziv: Wine grape | Latinski naziv: Vitis vinifera
Vinske sorte vinove loze beloga grožđa gaje se na peskovitim zemljištima, a teža zemljišta su povoljnija za crne (obojene) sorte, pre svega zbog svog povoljnijeg toplotnog režima,... Više [+]Tagovi
Autorka
