Raštan, pomalo zaboravljena kultura, bogata je vitaminima i mineralima. Odgovara mu malo toplija klima i bolje podnosi hladnije vreme tokom jeseni, od ostalih kupusnjača.
Raštan (Brassica oleracea L. var. acephala D.C.) je kupusnjača mediteranskog porekla. Iako je nedovoljno komercijalno zastupljena, njena hranjiva vrednost veća je od one koju imaju kelj i kupus, a može konkurisati i onoj kelja pupčara. Raštan je bogat vlaknima, malo tvrđih listova i specifičnog ukusa. Zahteva malo duže kuvanje, a to zavisi od starosti listova. Skriva bogatstvo vitamina C i kalijuma, čime se može uporediti i sa zdravstvenom vrednosti kupusa i kelja. Tamniji listovi sadrže veće količine beta karotena. U raštanu su zastupljeni antioksidansi, koji učestvuju u prevenciji različitih vrsta tumora i srčanih bolesti.
Raštan se najčešće uzgaja iz rasada, koji se seje na gredicama uz kuću. Setva je kraljem februara ili početkom marta, a sadi se u aprilu. Takođe se seje u julu, a sade krajem avgusta, nakon prvih kiša. Razmak sadnje je 50 x 50 cm. Direktnom setvom treba obaviti proređivanje useva. Nakon proređivanja, manje biljčice se mogu iskoristiti kao salata ili dodatak salatama. Kako bi se zadržao vlažnost tla, oko raštana bi trebalo postaviti malč.
Postoji veliki broj različitih varijeteta, ali sve ih veže zajednička osobina: u vegetativnoj fazi ne dolazi do formiranja glavice. Raštan je snažnog i dubokog korena. Ima glatko lišće okruglog ili ovalnog oblika, sa valovitim ili blago nazubljenim vrhom. Listovi su najčešće zelene ili plavozelene boje.
Minimalna temperatura klijanja je od 1°C do 5°C, dok su optimalne od 15°C do 20°C, kao i za vegetativni rast. Može podneti letnje visoke, kao i zimske niske temperature. Odgovara mu većinu vrsta zemljišta, ali najuspešnije raste na dubokim, strukturnim zemljištima uz pH od 6 do 7,2. Suša zaustavlja rast raštana, te joj listovi u to vreme otvrdnu i postanu kožasti, ali nakon kiše, stvara se novo i kvalitetno lišće.
Hladne noći sa blagim mrazom menjaju ukus listova, čime su ukusniji za jelo. Zbog hladnog vremena, dolazi do pretvaranja skroba u šećer, a time dolazi i do promene strukture proteina koji daju ukus listovima. Za berbu se beru mladi i nežni listovi, dužine između 25 cm i 30 cm. Dolaskom viših temperatura, mogu se koristiti za stočnu hranu ili se ostavi nekoliko listova i vršna rozeta da miruju preko leta.
Na jesen, kada prođu obilne kiše, ponovno se beru mladi listovi, i to sve do zime. Biljke se mogu ostaviti do proleća, te se tad još mogu brati i izboji pre formiranja cvata. Raštan jesenjeg uzgoja bere se u novembru, te se može brati tokom cele zime do proleća. Prinosi raštana mogu da budu između 15 t/ha do 20 t/ha.
Iako je raštan otporniji na štetočine i bolesti u odnosu na druge kupusnjače, pri njegovom uzgoju treba obratiti pažnju na dobre komšijske odnose između biljaka. Biljke koje se mogu saditi zajedno sa raštanom su: paradajz, grašak i paprika. Raštan ne bi trebalo uzgajati zajedno sa celerom i krompirom.
Tagovi
Autorka
