Vreme je za berbu i pravilno čuvanje crnog luka

Berbu crnog luka ove godine treba već otpočeti čim se stvore uslovi za obrađivanje zemljišta, bez obzira na niži prinos zbog suše. Poleganje biljaka je indikator za njegovo vađenje. Mora se biti oprezan jer ako se ranije izvadi, a u zavisnosti i od sorte, može tokom čuvanja truliti. Osim toga, hranljive materije iz lišća neće preći u glavicu.

Berba crnog (crvenog) luka zavisi od vremena zasnivanja useva i može biti od početka do kraja avgusta, ali bolje je do sredine avgusta jer što glavica duže ostane u zemlji, smanjuje joj se kvalitet i teže se čuva. Usev crnog luka ulazi u tehnološku fazu sazrevanja početkom avgusta u kontinentalnom delu Srbije. Obavlja se kada lišće omekša, počne se sušiti i polovina ili veći broj biljaka polegne (60 %) i to ručno, čupanjem ili na većim površinama specijalnim vadilicama luka.

Nakon vađenja prosušiti nekoliko dana

Vadilice upotrebiti u vreme suvog vremena i umerene prosušenosti zemljišta. One rade na principu vađenja glavica i ostavljanja u "redove-trake". Veoma je dobro da luk, koji je namenjen čuvanju preko zime, ostane nakon vađenja nekoliko dana na površini zemljišta radi dosušenja (prosušivanja). Posebnim priključnim mašinama luk se ubacuje u transportna sredstva. Nakon toga vrši se klasiranje, pakovanje u mrežaste vreće ili se pletu venci.

Prostorija, gde se luk čuva, treba da je suva, sa dobrom toplotnom izolacijom i ventilacijom. Temperatura čuvanja treba da se kreće od 0 do 2 stepena Celzija, a relativna vlažnost vazduha oko 65 do 70 %. Obično se čuva u letvaricama, ređe u mrežastim PE (polietilenskim) vrećama zbog pregleda proizvoda koji je u tom slučaju otežan. Može da se ljušte suvišne ovojne ljuske, isti kalibrira, prethodno ostavljajući vrat lukovice dužine dva do tri centimetra i pakuje u pletene polietilenske vreće te čuva u skladišta.

Masa lukovice direktno zavisi od mera nege tokom gajenja što znači da kultiviranje i navodnjavanje imaju veliki značaj. Luk u skladište dolazi očišćen od lišća i korena, bolesnih glavica oštećenih tokom vađenja i pakuje se u polietilenske mrežaste vreće. Radi što sigurnijeg čuvanja tokom zime, odnosno radi sprečavanja prorastanja glavica, na 10 dana pred vađenje može se obaviti prskanje posebnim hemijskim preparatima (hidrazid maleinske kiseline - preparat Royal MH 30). Tako se može čuvati celu godinu, a najčešće se čuva do 8 meseci.

Kada se vadi arpadžik?

Prinos koji može da se ostvari je 20 do 50 t/ha, a gajenjem iz arpadžika upola manji. tačnije, iz semena direktnom setvom može se ostvariti prinos 40 do 50 t/ha, iz arpadžika 20 do 25 t/ha. Uzgoj luka sa intezivnim navodnjavanjem i prihranom omogućava prinose i do 60 t/ha čak i u sušnoj godini.

Vađenju se pristupa krajem jula ili početkom avgusta, odnosno kada su listovi počeli da žute. Vađenje je ručno ili posebnim vadilicama. Povađeni je dobro držati 3 do 4 dana na suncu, a zatim vršiti čišćenje i klasiranje. Postoje tri klase: I - sitan (7 - 10 mm), II - srednje krupan (10 - 15 mm), i III - krupan (15 - 20 mm).

Crni luk: Na šta obratiti pažnju pre nego što zabodete arpadžik u zemlju?

Treba ga čuvati na temperaturi 18 do 20 °C i pri vazdušnoj vlažnosti 65 do 70 %. Temperaturu ne smemo spuštati ispod 18 stepena Celzija, kako ne bi došlo do jarovizacije i tada dobijamo setvom takvog arpadžika i cvetonosna stabla, tzv. "bikove". Temperatura čuvanja može biti i od 2 do - 1 °C, ali nikako iznad 2 °C zbog pojave pomenute jarovizacije. Tada je naročito sklon jarovizaciji krupan, preko 1,5 cm u prečniku.

Njegov prinos je 8 do 12 t/ha, a nisu pojedinačni slučajevi i dobijanja prinosa do 25 tona po hektaru, ali najčešće posle klasiranja i čuvanja taj prinos se svede na 9 do 10 tona po hektaru.