Prema rečima savetodavca za ratarstvo u poljoprivrednoj stručnoj službi u Leskovcu Bobana Stankovića, crni luk najbolje uspeva na lakom i srednje lakom zemljištu. Ne podnosi teška zemljišta, ni terene na kojima se zadržava voda.
Crni luk je jedna od najrasprostranjenijih povrtarskih kultura za ishranu ljudi. To je dvogodišnja biljka koja u prvoj godini obrazuje glavicu, a naredne godine cvetonosno stablo koje donosi seme. Gaji se direktno iz semena kao jednogodišnja kultura ili iz arpadžika kao dvogodišnja.
Prema rečima savetodavca za ratarstvo u poljoprivrednoj stručnoj službi u Leskovcu Bobana Stankovića, crni luk najbolje uspeva na lakom i srednje lakom zemljištu. Ne podnosi teška zemljišta, ni terene na kojima se zadržava voda.
"Reakcija zemljišta igra važnu ulogu u proizvodnji crnog luka, pa je najbolje ovu biljnu kulturu gajiti na zemljištima slabo kisele ili neutralne reakcije pri pH vrednosti od 6,0 do 7,0. Takođe, treba izbegavati setvu na parceli gde je u proteklih tri do četiri godina gajen crni, beli ili praziluk", naglašava Stanković i dodaje da predsetvena priprema obuhvata najpre osnovnu obradu zemljišta koja se obavlja na jesen na dubini od 25 do 30 cm, sledi tanjiranje, a onda se takvo zemljište ostavi da prezimi, dok se sadnja arpadžika radi u rano proleće, kada vremenski uslovi to dozvole.
Kako dalje ističe naš sagovornik, crni luk dobro podnosi širok raspon temperatura. Niče čak i na dva do tri stepena celzijusa, ali je optimalna temperatura za porast biljke od 13 do 26 stepeni.
"Otpornost ovog povrća prema izmrzavanju zavisi od stepena razvoja, pa tako tek iznikle biljke proizvedene iz semena mogu biti oštećene na minus 25 stepeni. One se ustvari zamrznu, ali tkivo ne odumire ako odmrzavanje teče postepeno. Takođe, biljka prolazi i kroz stadijum jarovizacije i bez ovog stadijuma ne može isterati cvetonosno stablo. Jarovizacijom jedino ne mogu biti zahvaćene mlade biljke koje nisu razvile tri do četiri lista, a ni sitan arpadžik ispod 20 mm."
Proizvodnja crnog luka iz arpadžika je najrasprostranjeniji način gajenja kod nas. Naročito je pogodan za okućnice i sitniju robnu proizvodnju.
"Najbolje je upotrebiti srednje krupan prečnika 10 do 20 mm. Od zavisnosti od krupnoće lukovica, za površinu od jednog hektara neophodno je od 500 do 1.000 kilograma luka. Na velikim površinama, uz primenu mehanizacije, arpadžik se sadi na redove rastojanja 30 cm ili u trake sa četiri do šest redova. Između traka ostavlja se razmak od oko 50 cm, a između redova u traci 20 cm. Razmak u redu je sedam do 10 cm", napominje savetodavac.
"Đubrenje je jedna od značajnijih agrotehničkih mera, pa se ova operacija obavlja nakon precizne analize zemljišta. U toku vegetacije je važno zaštititi biljke od korova, ali i obaviti par okopavanja, ne samo zbog nepoželjnih biljaka, već i da se održava površina u rastresitom stanju", kaže Stanković i dodaje da što se tiče zahteva za vodom, crni luk u vreme nicanja i intenzivnog porasta lisne mase ima velike potrebe za vlagom, dok u periodu stasavanja iziskuje toplo i suvo vreme, jer višak vlage u tada nepovoljno utiče na kvalitet lukovica, a povoljno na razvoj bolesti.
Ovo povrće je stasalo za berbu kada biljka omekša i padne na zemlju, a praksa pokazuje da je najbolje sačekati da sva biljna masa polegne i onda obaviti vađenje lukovica. Proizveden iz arpadžika, na vreme izvađen, dobro osušen, sa očuvanim ovojnim ljuspama i nezaražen bolestima, može dobro da se čuva na tavanima, podrumima i drugim skladištima u rasutom stanju ili u vencima.
Tagovi
Autorka
