• Azil za biljke
  • 17.10.2019. 18:00

Vukicin azil za biljke: Stvorila vrednu kolekciju od 800 vrsta biljaka

I na malim površinama može da se proizvede lepa količina zdravog povrća. Svi koji su početnici u proizvodnji, a nemaju semena neka se jave meni. Svako od njih dobiće poklon paket za početak jedne lepe avanture, poručuje Vukica Todorović.

Foto: arhiva Vukice Todorović
  • 338
  • 24
  • 0

Budući da nam na tržištu svašta prodaju pod “organsko” i “zdravo” odlučila sam da za svoju porodicu sama uzgajam povrće koje se neće tretirati nikakvim hemijskim preparatima, kaže o počecima Vukica Todorović koju je ljubav iz Doboja u BiH dovela u Kulu u Vojvodinu, a sa sobom je donela i ljubav koju od malena ima prema biljkama i baštovanstvu.

Uz puno rada i truda u svojoj bašti napravila je “Vukicin azil za biljke" koji svoje poklonike ima širom regiona. Želja joj je, kaže, da pokaže kako se na malim površinama može uzgajati veliki broj biljaka. Danas ima jednu ozbiljnu kolekciju semena iz čitavog sveta. “Doslovno sakupljam biljke pa mi je pala na pamet ideja da taj moj rad nazovem Vukicin azil za biljke. Često me pitaju može li i korov u taj azil, a ja kažem zašto da ne? Sve biljke su dobrodošle”, kaže Vukica. 

Kolekcija broji 800 vrsta biljaka, ali i dalje raste 

U početku je seme kupovala i povezala se sa ljudima sa kojima razmenjuje seme. Danas u svojoj kolekciji ima 265 sorti paradajza, oko 200 sorti paprike, 29 sorti patlidžana, stotinjak sorti tikvi. U Vukicinoj bašti može se naći čitava paleta cveća i začinskog bilja. Pravo bogatstvo od oko 800 vrsti biljaka. Taj broj stalno se povećava. Vukica voli da kaže da je dokazala i sebi i drugima da se bez hemije može proizvesti kvalitetno povrće. Sve gredice su izmalčirane slamom.

“Malč nam čuva vlagu. Recimo kada odemo na more, ono zadržava vlagu, dovoljno da se biljke ne osuše. Osim toga i korov manje raste”, ističe Vukica dodajući da je u ekološkoj proizvodnji važan plodored kao i susedski odnos između biljaka, odnosno koja se sa kojom slaže. Biljke iz iste porodice ne treba uzgajati jedne posle drugih niti jedne uz druge. 

Osim povrća, u Vukicinoj bašti ima cveća i lekovitog bilja 

Na malom prostoru može da se uzgoji dosta povrća, iskorišćen je svaki milimetar kako na zemlji tako i u loncima, kantama i na prozorima gde se uzgajaju papričice.

Osim povrća, u Vukicinoj bašti ima i cveća i začinskog bilja, koje ima svoju ulogu.“One teraju nematode, razne insekt, zatim privlače pčele, bez kojih ne bismo mogli opstati", naglašava. 

Baštu čuva pomoću sode bikarbone, koprive, gaveza 

A kako se braniti od bolesti poštujući pravila eko uzgoja? "Skidam listove kada primetim neku bolest, zatim koristim mešavinu sode bikarbone, mleka i vode, odlično se pokazalo. Kada je najezda martina, njih u početku skupljam, ali sadim i puno suncokreta pa onda oni idu na njih. Ili na krajevima bašte posadim nešto što oni vole pa to žrtvujem za njih", objašnjava Vukica.

U uzgoju ne koristi veštačko đubrivo, već stajnjak i mešavinu koprive i gaveza koji se koristi kao azot na samom početku vegetacije. Potrebno je puno truda i rada, ali i čitanja i učenja, kako bi se sve savladalo. Međutim, kada vas biljke nagrade zdravim plodovima, sva muka bude zaboravljena. SpomenulI smo da Vukicina kolekcija broji oko 800 vrsti biljaka pa se nameće pitanje na koji način sačuvati seme?

“Sačuvati seme je najvažnije u ovom mom poslu. Biram najlepše plodove, iz njih vadim seme, sušim i čuvam u papirnim vrećicama. Na proleće rasađujem pa kuća liči na veliki plastenik. Sa dolaskom jeseni dolazi i spremanje zimnice iz našeg vrta. Pravimo ajvar, kisele krastavčiće, turšiju, paprike punjene kupusom, pekmeze od šljiva, krušaka i jabuka, slatko od smokve. Puni se zamrzivač povrćem da se i u zimskim danima može napraviti zdrav i ukusan obrok. Sadni materijal sami proizvodimo. Početkom jeseni krenemo sa sakupljanjem semena koje se čuva za narednu sezonu. Završetkom sezone sve biljke iz bašte seckamo u kompost. Napravili smo kompostnike u koje idu biljke iz vrta, seno, slama, jesenje lišće, ostaci od povrća, šubrivo od naših koka i pataka. U proleće imamo spreman humus za naše biljke.”objašnjava Vukica.

Čuvanje starih sorti povrća i proizvodnja zdrave hrane 

Ideja joj je da u ovaj plemenit rad uključi i decu sa posebnim potrebama koji zaista mogu oplemeniti svoj život kroz rad sa biljkama. A ono što joj je najneophodnije je bar jedan plastenik u kojem bi na još kvalitetniji način dala svoj doprinos čuvanju starih sorti povrća i proizvodnji zdrave hrane.

Umesto veštačkog đubriva, koristi stajnjak i mešavinu koprive i gaveza 

“Smatram da se malo mladih ljudi bavi povrtarstvom. Koliko mogu primetiti i starije generacije lagano odustaju od proizvodnje sopstvene hrane. Jako je bitno da u vreme GMO hrane, hrane tretirane sa litrama hemije, hrane pune konzervansa, počnemo misliti na sebe i svoju decu. Da počnemo proizvoditi hranu. Nije teško, samo ako želiš. I na malim površinama može se proizvesti lepa količina zdravog povrća. Svi koji su početnici u proizvodnji, a nemaju semena neka se jave meni. Svako od njih dobiće poklon paketić za početak jedne lepe avanture”, poručuje Vukica.

Seme koje ima u svojoj kolekciji su nasledne sorte, nisu hibridi, a nestaće ako se ne počnemo brinuti o njihovom opstanku.


Foto prilog


Tagovi

Vukica Todorović Vukicin azil za biljke Eko uzgoj


Autorka

Renata Dragović

Uvek željna novih znanja i izazova u oblasti ekološke poljoprivrede. Poseduje višegodišnje iskustvo u poljoprivrednoj proizvodnji, standardima kvalitete i EU projektima.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi