• Uzgoj feferona
  • 23.10.2018. 14:15

Za uzgoj feferona potreban mali početni kapital, a veoma su tražene na tržištu

Za pokretanje ove proizvodnje potreban je veoma mali početni kapital, idealna je za organski uzgoj, ne zahteva specifične uslove proizvodnje, veoma je zdrava i korisna namirnica u ishrani, te je moguće plasiranje na tržšte u raznim oblicima.

Foto: Pixabay/dcland2
  • 2.837
  • 143
  • 1

Proizvodnja feferona sve je popularnija. Na šta sve trebate paziti, od semena do branja, piše dipl. ing. poljoprivrede, Živko Šašić, na portalu Savjetodavna Srpske

Seme se vadi kada se plod potpunu osuši

Svaka proizvodnja počinje od rasada. Specifično za ovu proizvodnju je da se seme prikuplja  za narednu sezonu na početku berbe. Prikupljaju se plodovi koji su zreli, zdravi i karakteristični za gajenu sortu, određene dužine, boje i oblika. Odabir ovih plodova se obavlja ručno u nekoliko navrata.

Posle svakog odabira, plodovi se nižu na konac i ostavljaju na prozračnom mestu da se suše. Procesom prirodnog sušenja smanjuje se sadržaj vode u plodu. S obzirom na to da se sve obavlja na prirodan i tradicionalan način, momenat za vađenje semena je kada se plod potpuno osuši i seme odvoji od zida ploda. Vađenje semena se može obaviti na nekoliko načina: krupnim mlevenjem, tucanjem, ručnim vađenjem. Najbolji, a ujedno i najsporiji način je ručno vađenje, zato što prilikom vađenja možemo imati uvid u kvalitet zrna i odmah vršimo selekciju na zdrava i neispravna zrna. Izvađeno seme se pakuje u papirne ili plastične kutije i čuva na sobnoj temperaturi. 

Seme se prirodno suši (Foto: Savjetodavna Srpske)

Proizvodnja rasada u aprilu

Proizvodnja rasada počinje u prvoj dekadi aprila. Izvađeno seme se sadi u saća od stiropora najčešće sa 104 otvora. Seme se sadi u setveni supstrat i odmah nakom sadnje se vrši zalivanje. Dalja nega zasada je samo zalivanje, koje zavisi od potrebe biljka za vodom. Nekoliko dana pri presađivanja na njivu vrši se preventivna zaštita bakarnim preparatima.

Feferona dolazi kao druga kultura u plodoredu, pa se uspešno može gajiti posle ranog krompira, mladog luka, pšenice, ječma itd. Zbog drugog reda u plodoredu jesenja obrada zemlje je već uređena, tako da se osnovna obrada sastoji od rasturanja stajnjaka u količini od 25-30 tona po hektaru, ako je reč o organskoj proizvodnji ili rasipanja 200-250 kilograma po hektaru NPK đubriva formulacije 1:2:3 ili 1:2:2 i zaoravanja tih materija.

Dodatna obrada vrši se odmah posle osnovne obrade tj. odmah posle oranja. Prvo se vrše dva prolaza tanjiračama i jedan prolaz setvo-spremačem, broj prolaza može biti veći ili manji u zavisnosti od tipa zemljišta. Obrada se završava kada na parceli postignemo mrvičastu strukturu zemljišta.

Pravljanje bankova

Posle dodatne obrade izvode se pripreme za sadnju, prvenstveno pripreme za postavljanje sistema za navodnjavanje i malč folije. Izrada bankova nije obavezna operacija, međutim donosi niz prednosti, tako da bi je trebalo uraditi. 

  • Osnovna prednost je bolje aeracija zemljišta, tako da korenov sistem bolje usvaja vodu i hraniva;
  • tokom kišnih godina ne dolazi do gušenja korena;
  • izradom bankova od 20 cm visine koren se nalazi u nezbijenoj zemlji tako da se bolje i brže razvije.

Pravljenje bankova prvenstveno se izvodi zbog korena biljke, jer je jak korenov sistem sposoban da usvoji dovoljno vode i hraniva i uveliko osigura stabilan prinos. Osovinski razmak između bankova treba da bude od 125 cm do 135 cm. Postoje specifične mašine za pravljenje bankova, ali isto tako mogu se koristiti i improvizovane.

Bankovi za jači korenov sistem (Foto: Savjetodavna Srpske)

Postavljanje malč folije i sistema kap po kap

Proizvodnja feferona pre se odvijala bez malč folije i sistema kap po kap. Navodnjavanje je vršeno rasprskivačima, a međuredni prostor se održavao ručno - kopanjem. U novije doba proizvodnja je nezamisliva bez malč folija i sistema kap po kap. Folija i creva se postavljaju na bankove specifičnom mašinom izrađenom za ovu namjenu. Lateralni vodovi creva se priključuju na glavni vod preko mikroventila tzv. "česmi", a krajevi creva se presecaju na određenu dužinu i zatvaraju. Posle ovoga početak i kraj folije se zatrpava zemljom prvenstveno zbog vetra.

Sadnja se obavlja ručno

Presađivanje feferone se obavlja od početka druge dekade juna do prve dekade jula. Feferona se presađuje na malč foliju sa rednim razmakom od 25 centimetara, međurednim razmakom od 25 do 35 centimetara i osovinskim razmakom između bankova od 125 cm do 135 cm. Međuredni razmak prvenstveno zavisi od bujnosti sorte ali i od broja crijeva za zalivanje. Sa dva creva, kap po kap međuredni razmak može biti i veći (30-35 cm), dok je sa jednom razmak manji (25-28 cm).

Specifično za ovu proizvodnju je da se sadnja obavlja ručno. Prvo se pristupa obeležavanju malč folije na željeni redni i međuredni razmak, zatim pravljenje rupa na obeleženom mestu i sadnjom biljaka u te rupe. Obeležavanje pre svega treba izvoditi u cilju boljeg položaja biljaka, pošto se presađuje u "cik-cak" formi, tako da se dobije najbolji položaj biljke i da svaka biljka ima dovoljnu količinu svetlosti i prozračnosti. Obeležavanje je isto korisno da se zna stvarno stanje na parceli, što se tiče broja biljaka, koje je bitno zbog pravilnog određivanja normi zalivanja i prihrane. Isto tako obeležavanja i sama sadnja na obeležena mesta imaju i estetski karakter

Sadnju treba obavljati u ranim jutarnjim i kasnim popodnevnim satima. Kasni popodnevni sati imaju prednost u sadnji zbog noćnog i hladnijeg perioda, tako da se biljka može bolje prilagoditi novonastaloj situaciji. Posle određenog perioda sadnje obavezno je navodnjavanje (nekoliko sati, pretežno dva do tri sata u zavisnosti od tipa zemljišta). Postoje i slučajevi gdje se sadnja obavlja tokom celog dana, tada bi navodnjavanje trebalo biti tokom celog dana u etapama.

Nega feferona

Pod negom feferona podrazumevamo navodnjavanje, đubrenje, malčiranje međurednog prostora i zaštitu. Pošto je feferona presađena, a pre presađivanja je urađena osnovna zaštita bakarnim preparatima, neka sledeća zaštita nije potrebna. Ako se radi u sistemu organske proizvodnje, mogu se koristiti sva sredstva koja su dozvoljena u toj proizvodnji, ako za to postoji potreba. Kod konvencionalnog načina uzgoja opravdanost upotrebe pesticida je jedino kada šteta dođe do ekonomskog praga štetnosti. 

Malč folija (Foto: Savjetodavna Srpske)

Navodnjavanje se izvodi prilikom presađivanja feferone, zatim se pravi pauza od pet do sedam dana, pa se nakon toga definiše interval i norma zalivanja. Interval zavisi od količine padavine u vegetativnom periodu, kod kišnih godina potrebno je svega nekoliko zalivanja ako nemamo dovoljno padavina u određenim fazama razvoja biljke. Dok je u sušnim godinama broj zalivanja veći. 

Akcenat bi trebalo staviti na sledeće faze razvoja: prilikom presađivanje dovoljno je jedno zalijevanje, kod vegetativnog porasta dva do tri zalivanja, cvetanja i plodonošenja četiri do pet zalivanja. Norme zalivanja su različite i zavise od tipa zemlja i faze razvoja. Uopšteno najviše vode je potrebno prilikom cvetanja i plodonošenja. 

Za poboljšavanje zametanja plodova mogu se koristiti i oprašivači, pčele ili bumbari. Đubrenje se obavlja zajedno za navodnjavanjem sistemom fertigacije. 

Kod konvencionalnog načina uzgoja za fazu ukorenjavanja se koristi NPK đubrivo u formulaciji 1:3:1, kod faze vegetativnog porasta NPK đubrivo u formulaciji 1:1:1, kod faze cvetanja NPK đubrivo u formulaciji 1:3:1 i u fazi plodonošenja i branja NKP u formulaciji 2:1:3 ili 2:2:4. Isto tako fertigacija se radi i sa organskim đubrivima, ako je u pitanju proizvodnja prema organskim principima. 

Međutim, koristeći samo organske preparate i organska đubriva, nije potpuna organska proizvodnja. Organska proizvodnja zahteva čitav set mera koje se moraju ispuniti počevši od: zaštite životne sredine, dobrobiti životinja, korišćenja korisnih insekata, upotreba đubriva sa organskim sertifikatom, korišćenjem samo dozvoljenih sredstava za zaštitu, zaštite i dobroditi radnika, branje, pakovanje i skladištenje po određenim propisima, zaštita ukupnog eko-sistema i princip održivog razvoja poljoprivrede. 

Malčiranje slamom

Malčiranje međurednog prostora može se izvoditi mehaničkim ili hemijskim putem. Hemijskim putem obrada prostora se vrši upotrebom totalnog herbicida. Mehaničkim putem obrada se može vršiti frezom ili nekim drugim alatom čime se sprečava rast korova. Malčiranje međurednog prostora slamom ili nekim drugim materijalom ima višestruke prednosti u odnosu na gore opisane metode. Ono sprečava rast korova, duže zadržava vlagu zemljišta, a u kišnim periodima omogućava brže ulaženje u parcelu. Još jedna prednost je to što je slama biorazgradivi materijal, tako da se prilikom jesenje obrade zaorava i na taj način poboljšava strukturu zemljišta prvenstveno humusa.

Berba feferona se obavlja ručno

Berba feferona za konzumiranje obavlja se ručno, što je ujedno i jedina mana ove proizvodnje. Industrijska feferona, koja se koristi za mlevenje, bere se kombajnima i suši u posebno konstruisanim sušarama ili na otvorenim poljima prirodnim putem. Feferone koje su za konzumiranje se beru tokom čitavog dana, sa preporukom da treba izbegavati najtoplije delove dana, od podne do 17 sati, zbog sigurnosti radnika. Feferona se bere u plastične ili neke druge posude/kante, pa se potom slaže u kartonske kutije ili neku drugu ambalažu. Poželjno bi bilo da se proizvodi sopstvena ambalaža, prvenstveno zbog prepoznatljivosti na tržištu a ujedno i stvaranja sopstvenog brenda.

Uklanjanje ostataka i priprema za narednu sezonu

Po završetku sezone i završetku branja pristupa se uklanjanju ostataka biljaka. Uklanjanje se može vršiti ručno ili mašinski. Ručno uklanjanje se obavlja čupanjem biljaka i odnošenjem sa parcele. Češći je mašinski metod, gde se raznim vrstama kosačica kose ostaci biljaka. Posle košenja vrši se uklanjanje malč folije, pa zatim i sistema za navodnjavanje. Posle ovih radnji poželjno je prvo ravnanje parcele, tanjiračama ili setvo-spremačima, pa zatim rasturanje stajskog ili rasipanje mineralnog đubriva i duboko oranje.

Branje se obavlja ručno (Foto: Savjetodavna Srpske)

Prednosti i nedostaci proizvodnje

Jedino što bi se moglo definisati kao nedostatak ove proizvodnje je to što je potrebna dodatna radna snaga za branje. Dok su njene prednosti višestruke: za pokretanje ove proizvodnje potreban je veoma mali početni kapital, idealna je za organski uzgoj, ne zahteva specifične uslove proizvodnje, veoma je zdrava i korisna namirnica u ishrani, moguće je plasirati na tržšte u raznim oblicima: sveža, konzervirana, sušena, mlevena itd. Isto tako treba napomenuti da je ova proizvodnja vrlo slabo zastupljena prvenstveno zbog slabe informisanosti proizvođača ali i zbog nedovoljnog promovisanja ove povrtarske kulture.

Kalkulacija proizvodnje

Nećemo raditi kompletnu kalkulaciju proizvodnje, prikazaćemo samo prinose, prosečne cene i cenu koštanja.

  • Broj biljaka po hektaru iznosi od 60.000 do 64.000 biljaka.
  • Prosečan prinos feferone iznosi od 350 do 400 grama po biljci, odnosno od 20 do 25 tona po hektaru (za analiziranu sortu).
  • Prosečna cena feferone je od 100 rsd/kg  do 120 rsd/kg 
  • Cena koštanja kilograma feferone iznosi od 12 do 15 rsd/kg, u ovu cenu su uračunata tri radnika za branje.
  • I na kraju prihod od prodaje, kad oduzmemo sve troškove, bi iznosio od 1.800.000 do 2.400.000 rsd po hektaru.

Povezana biljna vrsta

Paprika

Paprika

Engleski naziv: Sweet pepper | Latinski naziv: Capsicum annuum L.

Paprika je cenjena zbog visokog sadržaja vitamina (posebno C), zatim šećera, belančevina, mineralnih soli i dr. Koristi se tokom cele godine, u svežem stanju, i u prerađenom... Pročitaj više »

Tagovi

Uzgoj feferona Paprika Kalkulacija proizvodnje Prednosti Mane


Autorka

Maja Celing Celić

Maja Celing Celić

Maja je hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi