Zalivanje povrća - kako to voli paradajz, a kako paprika, krastavci?

Suša, visoke temperature i nedostatak vlage u zemljištu uzimaju danak. Manjak vode ima ogroman uticaj na rast, razvoj i prinos povrća. Svaka povrtarska kultura ima svoje zahteve prema količini vode.

Negativne posledice suše su zakržljale biljke, slab imunitet, opadanje cvetova i plodova, naglo sazrevanje plodova koji nisu dostigli puni razvoj, slab kvalitet plodova koji će biti podložni brzom propadanju.

Razne metode navodnjavanja

Primenjuju se razne metode navodnjavanja: brazdom, sistemom kap po kap, upotrebom prskalica ili u malim baštama jednostavnim zalivanjem.

Navodnjavanje brazdama spada u najstarije metode borbe protiv suše. Plavi se prostor između zemljišnih uzvišenja. Ova metoda se i danas primenjuje kod paprike, paradajza, mahunarki i drugih. Mana joj je potrošnja velike količine vode i širenje biljnih bolesti. Sistem kap po kap štedi vodu, a osim funkcije navodnjavanja ima i mogućnost primene đubriva koja su rastvorljiva u vodi.

Primena prskalica je efikasna, ali ima i dosta mana. Od kapi na površini listova nastaju opekotine, a suvišna vlaga na površini biljaka je okidač za pojavu biljnih bolesti na listovima i plodovima.

Količina vode i učestalost navodnjavanja zavise od vrste povrća, faze u kojoj se nalaze, sadržaja vlage u zemljištu i njegovog kvaliteta i drugih faktora. Najviše su pogođene mlade biljke koje nemaju razvijen korenov sistem i one koje formiraju plitak koren. Porozna i peskovita zemljišta brzo gube vodu i javlja se potreba za čestim zalivanjem. Glinovita i ilovasta usled nedostatka vlage se stežu i pucaju. Tako vreli vazduh dospeva duboko u zemljište, što izaziva još intenzivnije isušivanje i oštećenje korena.

Kada i kako zalivati?

Od izuzetne važnosti je vreme zalivanja. Treba izbegavati najtoplije delove dana i to obavljati rano ujutro ili uveče kad sunce zalazi.

Voda za zalivanje ne sme biti vrela, pregrejana. Ako stoji celi dan na suncu, pre navodnjavanja je razblažite s hladnom. Takođe ne treba ni previše hladna, direktno iz bunara.

Suviše topla voda će dodatno "skuvati" biljke, a od hladne vode mogu doživeti temperaturni stres i odbaciti cvetove i plodove ili uvenuti. Usev je potrebno zaštiti od vrelog vetra koji je ključan u dehidraciji.

Zahtevi povrća

Svaka vrsta ima svoje kritične faze kada je osetljiva na nedostatak vode. Zajedničko je da su sve mlade biljke osetljive. Paradajz, paprika, krastavci, tikvice, mahunarke su najosetljiviji u vreme cvetanja i formiranja plodova.

Korenaste vrste imaju umeren zahtev za vlagom u zemljištu, a zahtevi se povećavaju kad korenje počinje da uvećava svoju masu.

Paradajz je kultura koja treba velike količine vode, a najbolje ga zalivati rano ujutro. U ekstremnim uslovima suše zalivanje se može dopuniti tokom večeri. U plasteniku se pre navodnjavanja preporučuje prozračivanje, jer pri visokoj temperaturi i vlažnosti dolazi do slepljivanja polena i slabog oprašivanja.

Veoma je važno da voda ne sme biti hladna, a njena optimalna temperatura se kreće od 18 do 20 stepeni Celzijusa.

Količina neophodne vlage u zemljištu varira i zavisi od razvojne faze u kojoj se biljka nalazi. Tako najviše vode paradajz treba u fazi rasta ploda.

Paprika ima plitak koren i za nju je optimalno da uvek ima vlage na dubini do 15 centimetara. Temperatura vode je nešto viša nego kada je paradajz u pitanju i kreće se oko 25 stepeni. Navodnjavanje hladnom vodom odlaže početak cvetanja i plodonošenja.

U fazi cvetanja i plodonošenja krastavci se zalivaju u večernjim satima, a temperatura vode se kreće oko 25 stepeni. Idealno je koristiti sistem kap po kap. Kada to nije slučaj, zaliva se blagim pritiskom kako se ne bi oštetio koren.