Zaštita od mrkvine muve

Mrkvina muva (Psila rosae) je najčešća štetočina mrkve. Osim mrkve napada i oštećuje koren peršuna, paštrnka, celera, a oštećenja koja ona izaziva često se mogu primetiti i na kopru (mirođiji).

Štetu pričinjava larva koja se uvlači u koren, buši ga, izgriza. Takav koren je pun izmeta larve, gorak i ne koristi se u ishrani ljudi. Osim direktne štete od larve napadnuti koren je podložan raznim infekcijama i procesima trulenja. Mrkvina muva se javlja svake godine, a pojedinih godina dolazi do masovne pojave u zavisnosti od klimatskih pojava. Napadnute biljke se prepoznaju po ljubičastom lišću.

Karakteristike mrkvine muve

Odrastao insekat je crne boje tela, noge su žuto smeđe, dok mu je glava smeđe obojena. Dužina odraslog insekta je 4 do 5mm. Tokom godine razvija dve generacije. Prezimljava u stadijumu lutke ili kao larva u korenu šargarepe. Prva generacija se javlja od početka maja, a druga u julu. Jedna ženka može da položi oko 100 malih, belih jaja na vrat korena mrkve ili na zemljište u blizini korena. Embrionalni razvoj traje 10 do 12 dana. Larva se uvlači u vršni deo korena mladih biljaka, a kod starijih i u ostale delove korena. Telo larve je mlečno bele boje, prednji do tela joj je uži od zadnjeg dela. Dostiže dužinu od 6 do 8mm. Ishranjuje se korenom tokom mesec i po dana, a nakon toga se začauri u zemljištu.

Mere zaštite

Zaštita mrkve od mrkvine muve zahteva dosta rada, poznavanja razvoja mrkve i razvoja mrkvine muve. Zaštita podrazumeva kombinovanje različitih mera: plodored, rokovi setve, izbegavanje guste setve, sadnja mrkve u kombinaciji sa biljkama zaštitnicama, tretiranje raznim prirodnim preparatima, prekrivanje, malčiranje, navodnjavanje, zaštitne ograde i druge mere.

Izbegavati setvu mrkve u blizini cvekle, jabuke, koprive, anisa - privlače mrkvinu muvu.

Plodored

Plodored je mera koja ima veliki uticaj na intenzitet napada mrkvine muve. Mrkva u plodoredu dolazi na isto mesto posle 4 godine. Na istoj parceli ne bi trebalo gajiti biljke koje su domaćini mrkvinoj muvi. Loši predusevi za mrvu su mrkva, celer, peršun, paštrnak. Posebno je celer loš predusev, jer iza njega u zemljištu ostaje veliki broj začaurenih mrkvinih muva. Dobri predusevi su mahunarke (grašak), crveni luk, beli luk, paradajz. Kupusnjače kao predusev trebalo bi izbegavati, jer se i na njima mogu primetiti štete od mrkvine muve. Bolji izbor je salata kao predusev.

Rokovi setve

Mrkvu je potrebno sejati što ranije u skladu sa vremenskim prilikama (temperaturom) kako bi se što bolje razvila do pojave odraslih insekata i polaganja jaja. Na našim terenima je uobičajena setva mrkve u proleće i ostavljanje te mrkve za zimu. Na ovaj način mrkva je izložena napadu obe generacije mrkvine muve. U borbi protiv ove štetočine se mnogo bolje pokazala dvokratna setva. U proleće se seje mrkva koja se troši tokom leta, a krajem maja i tokom juna, uz navodnjavanje, se seje mrkva koja se ostavlja za zimsku potrošnju.

Gustina setve

Izbegavati pregustu setvu. Kada se radi proređivanje mrkve koje odstranimo ispuštaju miris koji privlači mrkvinu muvu. Sve proređenje biljčice sakupiti i odneti na kompostište.

Biljke zaštitnice

Mnoge biljke svojim mirisom odbijaju mrkvinu muvu i na taj način štite mrkvu. Takve biljke su crni luk, beli luk, korijander. Uobičajeno je da se mrkva seje u kombinaciji sa lukovima. Korijander je još jedna biljka zaštitnica koja veoma efikasno štiti mrkvu.

Izbegavati setvu mrkve u blizini cvekle, jabuke, koprive, anisa - privlače mrkvinu muvu.

Prekrivanje, ograđivanje i malčiranje

Let prve generacije mrkvine muve poklapa se sa cvetanjem jabuke i jorgovana, tada su temperaturni uslovi idealni za aktivnosti ove štetočine. Na malim gredicama zasad mrkve možemo prekriti agrotekstilom ili sličnim folijama. Male gredice se mogu ograditi folijama do visine od 1m, pošto mrkvina muva leti na nižim visinama. Malčiranje će onemogućiti polaganje jaja. Dobro je na malč položiti borove grančice ili borovu piljevinu. Bor svojim mirisom tera mrkvinu muvu.

Preparati

Od prirodnih preparata trebalo bi koristiti preparat na bazi drvenog pepela, kore pomorandže, preparat od lišća paradajza. Svi oni se primenjuju u periodu leta štetočine.

Zemljište posipati smesom pepela i peska u odnosu 1:1. Na 1m² posuti 5 do 10g ove smese. Smesa se posipa tokom leta mrkvine muhe u razmaku od sedam dana.

Đubrenje mrkve

Mrkvu prihranjivati organskim hranivima koji pojačavaju imunitet biljke. Đubrenje mineralnim đubrivima menja hemijski sastav korena i lišća mrkve, dolazi do nagomilavanja šećera i drugih materija koje svojim mirisom privlače mrkvinu muvu.

Foto: Klimkin / Pixabay.com