Previsoka temperatura deluje negativno na biljke: dolazi do poremećaja metabolizma biljke, usporava se fotosinteza, manje je zametanje cvetova, slabije oprašivanje, zeleni plodovi otpadaju, dolazi do slabijeg rasta i deformacije plodova. Sve to odražava se na rodnost biljke.
Sa povećanjem temperature vazduha dolazi do pregrejavanja plastenika i biljke će biti izložene stresu. Za sve one koje se gaje u zatvorenom prostoru, važno je da se održi temperaturna ravnoteža.
Previsoka temperatura deluje negativno na biljke: dolazi do poremećaja metabolizma biljke, usporava se fotosinteza, manje je zametanje cvetova, slabije oprašivanje, zeleni plodovi otpadaju, dolazi do slabijeg rasta i deformacije plodova. Sve to odražava se na rodnost biljke.
Kako bi sačuvali biljke, potrebno je stalno pratiti temperaturu u plastenicima i vršiti aktivnosti koje će je smanjiti.
Tokom dana optimalna temperatura unutar plastenika se kreće između 18ºC i 25ºC za većinu plasteničkih kultura. Vrednost optimalne temperature zavisi od vrste, ali i od razvojne faze kroz koju biljka prolazi. Temperatura tokom noći treba da je nešto niža, ali ne sme biti ispod 10ºC. Najniža temperatura tokom noći ne treba da se spušta ispod 15ºC. Ova vrednost je za većinu povrtarskih kultura donja granica pri kojoj biljke ne doživljavaju stres od niskih temperatura.
Temperatura iznad 35ºC deluje izrazito negativno na biljke i može da dovede do uvenuća.
Ventilacija plastenika može biti prirodna i veštačka. Bez obzira o kakvoj ventilaciji se radi, cilj je da se snizi temperatura unutar plastenika, da se regulišu vlažnost vazduha i sadržaj CO2.
Prirodna ventilacija
Ovo je pasivan način ventilacije, koji se odvija kroz postojeće otvore na plasteniku (vrata, bočne i čeone otvore). Uspešnost prirodne ventilacije zavisi od razlike u temperaturi spoljašnosti i unutrašnjeg prostora, položaja i veličine otvora na plasteniku, smera vetra. Hladan vazduh je teži i on pada na dole, potiskujući topliji vazduh na gore. Dobrim pozicioniranjem i veličinom otvora utičemo na brzinu izmene vazduha u plasteniku, a sprečavamo pojavu "mrtvih" uglova u kojma se vazduh ne izmenjuje ili se slabo izmenjuje.
Prednosti ovakve ventilacije su da već kod postavljanja plastenika možemo uticati na broj i veličinu otvora, jednostavna i laka primena. Ovakav vid ventilacije ne zahteva nikakve dodatne troškove, ali je potrebno redovno nadgledanje temperature i praćenje stanja, kako bi se ručno otvarali ili zatvarali otvori na plasteniku.
Nedostatak je što kroz otvore u plastenik dospevaju štetočine i prouzrokovači oboljenja.
Veštačka ili prinudna ventilacija
Ovo je ventilacija kod koje se koriste posebni uređaji, koji vrše razmenu vazduha ili hlađenje u unutrašnjosti plastenika. Najčešće se u tu svrhu koriste razni ventilatori čijom se upotrebom povećava efikasnost ventilacije. Ventilatori mogu da budu različite snage, da se ručno uključuju i isključuju, ventilatori sa termoregulatorom ili može da se postavi potpuno automatizovan sistem.
Prednost ovakvog načina ventilacije je da je efikasniji, da kod boljih verzija nije potrebno prisustvo proizvođača, neki sistemi su jeftini i pristupačni, laki za postavljanje, dok drugi zahtevaju mnogo više ulaganja i obučene radnike. Za rad ovakvih sistema ventilacije potrebna je električna energija, dodatna oprema, redovno servisiranje.
Zasenjivanje mrežama
Ovo je najčešći način zasenjivanja. Proizvođači mreže rado koriste, zbog jednostavnosti primene, dobrog efekta zasenjivanja, prolaska vazduha kroz mrežu, dodatne zaštite od vetra i grada. Prednost mreža je što se dobija ujednačeno zasenjivanje na zaštićenoj površini, ne samo da pravi senu već i raspršuje svetlost i toplotne zrake. Postavljene mreže su mobilne, odnosno mogu se prebacivati sa jednog plastenika na drugi.
Mreže za zasenjivanje podsećaju na vreće koje se koriste za pakovanje poljoprivrednih proizvoda (vreće za pakovanje krompira). Gustoća tkanja zaštitnih mreža može biti različita i od toga zavisi procenat zasenjivanja, koji se kreće od 10% do 90%.
Ove mreže se izrađuju od različitih materijala, mogu biti i različito obojene. U proizvodnji rasada povrća, začinskog, lekovitog i ukrasnog bilja, najčešće se koriste zelene mreže. U proizvodnji se koriste bela ili crna. Najčešće se koriste bele mreže, koje upijaju UV zračenje i odbijaju svetlosne zrake. Neke mreže mogu biti postavljene i za zasenu useva na otvorenom (paprike, maline), a tada je poželjno mreže postaviti pod malim nagibom zbog oticanja padavina.
Zasenjivanje premazivanjem
U cilju zasenjivanja, proizvođači vrše premazivanje folije plastenika. Najčešće se premazivanje vrši krečom, koji je razređen i u koji se mogu dodati razne materije koje obezbeđuju bolje prijanjanje kreča za foliju i smanjuju ispiranje kreča zbog kiše. Najčešće se dodaju cement, mleko, ulje.
Zasenjivanje se radi i premazivanjem glinovitom zemljom, koja je razređena ili specijalnim materijama, koje se mogu nabaviti na tržištu. Za premaz od gline uzme se 2kg do 3kg gline i rastvori u 10l vode. Nakon rastvaranja, rastvor se dobro procedi i vrši se premazivanje ili prskanje prskalicama.
Prednost premaza je u jednostavnosti primene, ali postoji opasnost od oštećenja folije, zagađenja plastenika zbog dodavanja raznih boja i materija, nestručne upotrebe.
U nastojanju da se plastenici zaštite od vetra ili pregrejavanja, plastenici se mogu postaviti blizu drveća ili žbunja, ali to zavisi od vrsta koje se uzgajaju. Plastenik može da se prekrije granama sa lišćem, prekrivačima od trske, agrotekstilom, platnom i sličnim materijalima.
Foto: JamesDeMers / Pixabay
Autorka
